Foto: EPA-EFE/YURI KOCHETKOVNeizvesnosti oko predstojećih izbora u svetu, posebno u SAD, geopolitičke tenzije koje se ne smiruju i privredna stagnacija u zemljama EU koje su naši ključni spoljnotrgovinski partneri, predstavljaće značajne izazove za rast i njegovu predvidivost u narednom periodu. U takvim okolnostima, važno je da kreatori ekonomske politike usmere pažnju na konkurentnost izvozno orijentisanog dela privrede i rast domaćih privatnih investicija, piše Jasna Atanasijević direktorka za usluge ekonomskog savetovanja u kompaniji EY Srbija za magazin Biznis i finansije.
Privreda Srbije još od druge polovine 2023. beleži nešto brži rast, koji je prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS) u prva tri meseca 2024. iznosio 4,7 odsto.
Privrednom rastu u prvom tromesečju je najviše doprineo rast potrošnje domaćinstava. Ona je tokom prve polovine 2023. gotovo stagnirala, da bi ponovo počela da raste krajem prošle godine. Potrošnja domaćinstava je u prvom kvartalu tekuće godine porasla za čak 4,4 odsto realno (bez efekta rasta cena).
Povezano s prethodnim, nakon pada od oko 2 odsto u 2023. godini, potrošnja u trgovini na malo u prva četiri meseca 2024. je za 8 odsto realno veća nego u istom periodu prošle godine.
Posledično, ako se rast BDP-a posmatra po delatnostima, najveći doprinos rastu ukupne dodate vrednosti dao je sektor trgovine, koji je nakon stagnacije u 2023. godini, u prvom tromesečju 2024. imao rast od 7,3 procenta.
Potrošnji domaćinstava u prethodnom periodu nisu naročito pogodovale restriktivna monetarna politika i posledično visoke kamatne stope. Rast bankarskih kredita prema stanovništvu je nominalno bio dosta slab.
On je tokom 2023. i u prva četiri meseca 2024. godine iznosio u proseku 2 do 3 procenta, što odgovara realnom godišnjem padu od 2,5 odsto na kraju aprila 2024. Međutim, uočljivi su suprotni trendovi – potrošački krediti su od kraja 2023. oživeli, dok su stambeni krediti i dalje u padu.
Rast gotovinskih i potrošačkih kredita, koji čine gotovo polovinu ukupnih kredita stanovništvu, od 2015. do 2022. bio je dvocifren. Međutim, usled rasta kamatnih stopa prešao je u negativnu zonu, i do sredine 2023. dostigao realni pad od čak 11% godišnje. Ipak, krajem 2023. i početkom ove godine, rast ovih kredita ponovo je ubrzao, i do kraja aprila dostigao je oko 2% realno.
Fiskalna politika, iako u celosti nije bila posebno ekspanzivna (deficit opšte države u 2023. bio je oko 2,2% BDP-a, a primarni deficit koji ne obuhvata plaćene kamate na dug bio je 0,4% BDP-a), ipak je doprinosila rastu potrošnje, kroz povećanja zarada u javnom sektoru i penzija.
Početkom 2024. uvećane su plate u javnom sektoru za 10 i penzije za blizu 15 odsto, a prethodno u 2023. oko 13 i 20 odsto, respektivno, čime je kompenzovan pad realnih zarada u 2022. godini.
Promene u strukturi stranih ulaganja i izvoza
Pored toga, optimističnu sliku privrednog rasta upotpunjuju rast zaposlenosti i pad nezaposlenosti. Stopa nezaposlenosti je u aprilu 2024. iznosila 9,4 odsto.
Ipak, dublja analiza tržišta rada (rast zarada u privatnom sektoru koji je, između ostalog, posledica rastućeg deficita radne snage, koji nije praćen rastom prihoda) daje razlog za brigu u pogledu pada produktivnosti, dugoročne konkurentnosti izvoza i mogućih inflatornih pritisaka u narednom periodu.
Zarade su do kraja prvog kvartala 2024. realno porasle za čak 8% u odnosu na isti period lane, nakon realnog povećanja od 4,9 odsto u 2023. godini u poređenju s krajem 2022.
Prethodno potkrepljuju podaci iz finansijskih izveštaja privrednih društava za 2023. godinu, koje je objavila Agencija za privredne registre (APR). Naime, rast poslovnih prihoda svih privrednih društava u 2023. iznosio je 2,7 odsto nominalno (realni pad od 4,5%), dok je u prerađivačkoj industriji zabeležen nominalni pad od 2 odsto (realni pad od 8,9%).
Zatim, rast troškova zarada zaposlenih u 2023. iznosio je 13 odsto nominalno u svim privrednim društvima (15% u prerađivačkoj industriji), dok su troškovi finansiranja povećani za oko 25 odsto u svim privrednim društvima.
Posledično, ukupni neto dobitak u svim privrednim društvima koja su poslovala s dobitkom, porastao je za 3,6, dok je u prerađivačkoj industriji bio manji za skoro 10 odsto nominalno (što odgovara realnom padu od 3,7%, odnosno 15,9% respektivno).
Ubrzanju privrednog rasta, pored veće lične potrošnje, doprineo je relativno visok rast ukupnih investicija (7,3% realno u prvom kvartalu 2024. godine, 3,8% u 2023).
S druge strane, uočljiv je pad izvoza koji je prethodne decenije bio pokretač održivog privrednog rasta, zahvaljujući pre svega stranim direktnim i domaćim investicijama u prerađivačkoj industriji.
Neto izvoz je zbog bržeg rasta uvoza od izvoza, negativno doprinosio ukupnom privrednom rastu, dok je samo izvoz roba i usluga u toku prvog kvartala 2024. realno porastao za oko 1,1% godišnje (realni rast izvoza je u 2023. iznosio 2,4%, a u 2022. i 2021. čak 16,6% i 21%).
Primetno je još da se struktura izvoza i novih stranih direktnih investicija pomera, od prerađivačke industrije srednjeg i višeg tehnološkog nivoa, ka rudarstvu i niskom nivou prerade, dok je nivo privatnih domaćih investicija ispod nivoa u uporedivim zemljama.
Iako su strane direktne investicije povećane u 2023. za dva procenta u poređenju sa 2022. godinom i dostigle su čak 4,5 milijarde evra, sektor rudarstva je privukao oko 16 odsto investicija, naspram 2,5 u 2022. godini. Istovremeno, ulaganja u prerađivačke industrijske delatnosti su pala sa 1,5 milijardi evra u 2022. na 1,1 milijardu evra u 2023. godini.
Slično, u prva četiri meseca 2024. je izvoz metalnih ruda i obojenih metala dostigao blizu 1,1 milijarde evra, što je za oko trećinu više nego u istom periodu lane.
Domaće privatne investicije bi mogle biti znatno više
Dok su kapitalna ulaganja države poslednjih godina na zavidnom nivou (7,4% BDP-a u 2023.), kao i strane direktne investicije (7,3% BDP-a u 2023. i čak blizu 8% BDP-a u prvom tromesečju 2024), domaće privatne investicije beleže relativno nizak nivo, a veoma su značajne za dostizanje održivih viših stopa privrednog rasta.
Svakako, dobra vest je da se privreda Srbije, ukupno gledano, pokazala prilično otpornom na krizu u zemljama Zapadne Evrope, posebno na slab rast u Nemačkoj, koja je najveće izvozno tržište za naša preduzeća.
Takođe, inflacija u svetu i Srbiji se postepeno smanjuje, što daje prostor za snižavanje kamatnih stopa, ako se nastave okolnosti koje tome pogoduju. Inflacija u Srbiji u maju (4,5% godišnje) vratila se u ciljane okvire Narodne banke Srbije (NBS), te je centralna banka u junu 2024. snizila kamatnu stopu za 0,25 procentnih poena, na 6,25% koliko iznosi od jula 2023. godine, nakon niza zatezanja koja su počela aprila 2022. s nivoa od 1%. Ciklus monetarnog popuštanja započet je u junu i u evrozoni, snižavanjem referentne stope Evropske centralne banke za 25bp na 3,75%.
Neizvesnosti oko predstojećih izbora u svetu, posebno u SAD, geopolitičke tenzije koje se ne smiruju i privredna stagnacija u zemljama EU koje su naši ključni spoljnotrgovinski partneri, predstavljaće značajne izazove za rast i njegovu predvidivost u narednom periodu.
U takvim okolnostima, važno je da kreatori ekonomske politike usmere pažnju na konkurentnost izvozno orijentisanog dela privrede. Rast zarada i sve veći nedostatak radne snage, realna aprecijacija kursa dinara, kamatne stope koje su i dalje visoke, sve zahtevniji kupci ali i regulatori u pogledu primene „zelenih“ principa u proizvodnji, kao i neminovni nastavak digitalne transformacije, predstavljaju dodatan izazov za privatna ulaganja.
Ona su ključna za dugoročno održiv i intenzivniji privredni rast, kroz rast izvoza u za Srbiju tradicionalno konkurentnim delatnostima prerađivačke industrije i IT usluga, koje su u prethodnom periodu ostvarile zavidan razvoj na zahtevnim tržištima, zahvaljujući sve većem broju poslova više dodate vrednosti.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
