Rast uvoza ugrožava spoljni dug

Tu je posebno apostrofirana Srbija, čiji je deficit tekućeg računa skoro udvostručen sa 3,1 odsto BDP-a u 2016. na 5,7 odsto BDP-a u prošloj godini zbog bržeg rasta uvoza od izvoza. Ovakav trend se nastavlja i u prvim mesecima 2018. godine. Ukupan uvoz robe u prva dva meseca ove godine iznosio je 3,1 milijardu evra (međugodišnji porast od 16,8 odsto), dok je vrednost izvoza dostigla 2,4 milijarde evra (rast od 13,8 odsto). Rezultat je deficit od 749 miliona evra, što je za čak 27,7 odsto više nego u januaru i februaru prošle godine.

„Veći deficit tekućeg računa pospešiće rast spoljnog duga, što bi moglo da poništi rezultate nedavnih napora uloženih u njegovo smanjenje“, navodi se u izveštaju uz napomenu da je rast deficita počeo da utiče i na devizne rezerve koje pokrivaju 5,3 meseca uvoza dok su u 2016. godini pokrivale 6,2 meseca. Oni ističu i da ukoliko rast uvoza nastavi da povećava spoljni deficit pritisci na devizne rezerve i spoljni dug će se intenzivirati. Ipak, ovaj izveštaj nije obuhvatio podatke iz marta ove godine kada je NBS kupila na deviznom tržištu 405 miliona evra, a devizne rezerve porasle ukupno za 444 miliona evra u odnosu na prethodni mesec i dostigle 10,2 milijarde evra.

Ipak, uprkos rastu deficita spoljni dug u 2017. godini nije porastao mada je i dalje ostao velik, 25,7 milijardi evra. Prema podacima iz biltena Ministarstva finansija država je u prošloj godini smanjila javni spoljni dug za 1,8 milijardi evra. Tome je najviše doprinela otplata 750 miliona dolara evroobveznica krajem prošle godine koje su mahom držali strani investitori. Istovremeno je povećan privatni spoljni dug za milijardu evra. To se u najvećoj meri odnosi na zaduženje srpskih preduzeća u inostranstvu.

Smanjenje javnog duga, ali i povoljna kretanja između dolara i evra doprineli su da na kraju godine spoljni dug prema BDP-u padne na 70 odsto. Najveći spoljni dug je bio u prvom kvartalu 2013. godine, kada je iznosio čak 82,3 odsto BDP-a.

Ivan Nikolić, urednik Makroekonomskih trendova i analiza, ističe da rast deficita nije problem sve dok strane direktne investicije pokrivaju manjak, a prošle godine su iznosile rekordnih 6,6 odsto BDP-a dok se za ovu godinu očekuje i priliv od koncesije Aerodroma „Nikola Tesla“.

„Ako očekujemo dinamičan privredni rast, to znači da mora da se investira, a to znači rast uvoza. To je neminovno. Nama je važno kako to da ubrzamo. Osim toga oko 80 odsto prirasta uvoza se odnosi na uvoz sirovina i sredstava za rad. Dakle, rast uvoza se uglavnom odnosi na privredu. Zbog toga se ne bih složio ni sa konstatacijom Svetske banke da rast primanja stanovništva automatski dovodi do rasta uvoza i deficita“, napominje Nikolić dodajući da je važno da se ne uvozi roba za potrošnju.

Prema njegovoj oceni, pravi rizik za Srbiju je vest da EU već treći mesec zaredom beleži pad industrijske proizvodnje. „To je posledica najava trgovinskih barijera i loših očekivanja, a kada se EU redukuje i mi usporavamo“, kaže on.

S druge strane, u ovoj godini, prema rečima ekonomiste Mlađena Kovačevića, Srbija treba da otplati preko milijardu evra za kamate, a još oko četiri milijarde evra po osnovu glavnice spoljnog duga.

„Svetska banka je po ovom pitanju u pravu posebno zato što je dinar precenjen, što destimuliše izvoz, dok uvoznici mogu mnogo da zarade. Država vodi računa o javnom dugu, ali za otplatu i privatnog i javnog privreda mora da zaradi novac. U pravu su kada kažu i da povećanjem prihoda stanovništva raste uvoz. Kada se u obzir uzme valutni kurs koji čini uvoz jeftinim i jeftina kineska roba i siromašni građani koji isključivo na osnovu cene donose odluku o kupovini, može se i dalje očekivati rast uvoza“, upozorava Kovačević.

On ocenjuje da se kod izvoza stvara veštačka slika zato što 80 odsto izvoza prave strane firme, a „pitanje je koliko tih deviza uđe u Srbiju“. S druge strane, te firme nisu zadužene pa da otplaćuju svoje dugove i time i spoljni dug.

Na granici održivog

U analizi Svetske banke navodi se da je generalno limit za održivi spoljni bilans deficit tekućeg računa od pet odsto BDP-a, što Srbija prevazilazi, kao i sve zemlje Zapadnog Balkana osim Makedonije. S druge strane, oni navode i da je dugoročno stabilno stanje deficita tekućeg računa za naš region 9,4 odsto BDP-a, ali da će se sa rastom ekonomija ovaj kriterijum smanjivati zbog čega treba raditi na smanjenju deficita.