Rast zaposlenosti enigma za stručnjake

„Registrovana zaposlenost porasla je za gotovo deset odsto, što je približno 200.000 radnih mesta. Prosečne zarade su danas više za 34 odsto, a minimalna zarada je povećana za 52 odsto u odnosu na 2016. godinu“, rekla je Brnabić.

Registrovana zaposlenost je na kraju trećeg kvartala ove godine bila 2,15 miliona, pre šest godina ona je iznosila 1,8 miliona, odnosno za ovih šest godina veća je za 313.000.

Zaposlenih prema podacima RZS u 2014. bilo je 1,92 miliona, dok je dve godine kasnije registrovana zaposlenost u Srbiji porasla prvi put na preko dva miliona.

U isto vreme stopa nezaposlnosti je padala konstantno, od 19,2 odsto iz 2014. narednih godina padala je za po dva procenta i 2017. godinu smo završili sa stopom nezaposlenosti od 13,5 odsto.

Pre dve godine ona je bila 12,7, prošle 10,4 u prvom kvartalu je iznosila 9,7 odsto, da bi polovinom ove godine pala na čak 7,3 odsto.

Prema poslednje objavljenim rezultatima RZS, u trećem kvartalu ove godine zaposlenost je bila veća za nepunih 50.000 u odnosu na isti period prošle godine.

Rast beleže građevina, trgovina, ali pre svih sektor proizvodnje motornih vozila gde je u tom periodu bilo za 11.000 radnih mesta više i prerađivačka industrija u kojoj je 14.000 randika više.

Dragoljubu Rajiću iz Mreže za poslovnu podršku nije jasno odakle takvi podaci jer se, kako kaže, u praksi pokazuje nešto drugo.

„Gotovo 75 odsto kompanija u auto-moto industriji koji rade u Srbiji je smanjilo broj zaposlenih za pet do 15 odsto. To su podaci koje imamo. U hotelijerstvu osim malog sezonskog porasta je loše, mnogi hoteli će su se zatvorili i tu je hiljade radnih mesta neodrživo. Rasta ima u sektoru usluga u IT i bilo je malo rasta tokom sezone u trgovini na malo“, ističe Rajić.

On kaže da je i građevinska sezona manja nego prethodne godine i da su mere države delimično pomogle da se očuva deo zaposlenih.

„Nameće se pitanje odakle toliki broj zaposlenih jer za to je neophodno da strane i domaće investicije budu na mnogo većem nivou. Vama treba investicija između 15.000 i 40.000 evra u radno mesto i da biste imali 50.000 više zaposlenih sada nego prošle godine za to su neophodne velike investicije“, napominje Rajić.

On kaže da se i kada govorimo o dugoročnim pokazateljima, u statistici kod nas oni pokazuju sa godinu, godinu i po zakašnjenja, te da ćemo prave performanse privrede znati tek u drugoj polovini naredne godine.

Ekonomista Danilo Šuković kaže da su svi podaci o zaposlenosti u Srbiji dosta problematični, jer nemamo pouzdanu statistiku.

„Tržište rada je podložno manipulaciji, jer je metodologija koja se primenjuje dosta rastegljiva. To je metodologija koja se primenjuje i u EU, a ona kaže da ako je neko radio nekoliko sati u prethodnih nedelju dana on se vodi kao zaposlen. Šta to znači, da li neko ko je radio nekoliko sati u toku nedelje može od toga da živi“, napominje Šuković. To je, kaže on, jedan faktor, a drugi još crnji je taj što naši odlaze u inostranstvo.

„Kada saberete ta dva faktora vidite da pad stope nezaposlenosti nije moguć i to pri vrlo skromnom rastu BDP-a. Očito je da postoji nesklad u podacima“ ističe Danilo Šuković.