Raste srpski izvoz na britansko tržište

Veliki potencijal nose prehrambena, automobilska i industrija nameštaja, IT, medicinski turizam, rudarstvo, usluge, istaknuto je na konferenciji “Poslovati sa Velikom Britanijom – Bregzit – Šansa ili ne?”.

Srbija je prošle godine prvi put ostvarila suficit u razmeni sa Velikom Britanijom od 53,3 miliona dolara i ovi pokazatelji treba još više da ohrabre srpske privrednike da u Britaniji vide pouzdanog partnera, posebno u IT sektoru, medicinskom turizmu, drvnoj i prehrambenoj industriji, rekao je Miroslav Miletić, potpredsednik PKS.
Srbija je prošle godine povećala izvoz u Veliku Britaniju za 35 odsto u odnosu na godinu ranije, a
očekivanja su da se trend rasta nastavi, kao i da se izvozna struktura proširi što je više moguće finalnim proizvodima, dodao je Miletić.

„Naš zajednički zadatak je da postojeće ekonomske veze proširimo i ojačamo otvarajući nova partnerstva između dve zemlje. Preduslov je i dalji razvoj privrede Srbije, kao i mogućnosti za obezbeđenje dovoljne količine robe i kontinuitet u izvozu. Neophodan je dodatni marketing i pojačana vidljivost privrednog potencijala Srbije, promocija na značajnim manifestacijama u Velikoj Britaniji i povezivanje sa kompanijama koje u svom sastavu imaju linije megamarketa“, poručio je potpredsednik PKS.

Kako je istakao britanski ambasador u Srbiji Denis Kif, možda baš ovaj period  predstavlja pravi trenutak da se povedu razgovori o jačim trgovinskim odnosima dve zemlje.
Ambasador je dodao da je Ujedinjeno Kraljevstvo i dalje privlačno tržište za kompanije iz Srbije, dok naša zemlja za britanske firme predstavlja kapiju za ulazak na tržište celog Balkana.
Konstatujući da je veliki broj srpskih kompanija prisutan u Britaniji, pre svega u oblasti poljoprivrede, industrije nameštaja, IT sektoru i automobilskoj industriji, Kif je rekao da će ta država, kada je reč o Srbiji, svoju pažnju usmeriti na četiri sektora – rudarstvo, finansijske i profesionalne usluge, automobilska industrija i maloprodaja.
„Naša politika je politika otvorenih tržišta i nastavićemo da pomažemo firmama iz Srbije koje žele da ulažu u UK“, ukazao je KIF.

Potpredsednik Britansko-srpske privredne komore Tahir Hasanović podsetio je na činjenicu da je Velika Britanija peta najveća ekonomija na svetu, da je to veliko tržište, da se London, kao najveći finansijski centar Evrope, nalazi na svega tri sata leta avionom…

“U Veliku Britaniju nećete ući kao u neistraženu teritoriju. Britanija ima veliku srpsku zajednicu i  srpski biznis napredovao je u toj zemlji u godinama koje su za nama”, rekao je Hasanović.
Podseća da je istorija Ujedinjenog Kraljevstva obeležena trgovinom sa svim delovima sveta i da nikada nije zavisila od evropskih suseda, zbog čega ta država i njen glavni grad, kao internacionalni centar, predstavljaju dobru vezu sa ostatkom sveta.

Nenad Đurđević, direktor Sektora za ekonomske odnose sa inostranstvom PKS, rekao je da je tokom januara i februara 2017. povećana ukupna trgovinska razmena Srbije i Velike Britanije za 13,5 miliona dolara u odnosu na isti period 2016, i sada iznosi 76,1 milion dolara.

Kada je reč o izvozu, ove godine je tokom januara i februara u Veliku Britaniju otpremljeno robe u iznosu od 42,6 miliona dolara, što je više za 19,2 odsto u odnosu na isti period 2016, dok je uvezeno robe u iznosu od 33,5 miliona dolara, što je povećanje od 24,8 odsto u odnosu na januar i februar 2016, naveo je Đurđević.
Srpski izvoz na britansko tržište prošle godine vredeo je 265,8 miliona dolara. U Veliku Britaniju Srbija najviše izvozi električne mašine, aparate i uređaje (24,4 odsto od ukupnog izvoza), proizvode od kaučuka (19,2 odsto), povrće i voće (15,4 odsto), dok iz te zemlje Srbija uvozi električne mašine, aparate i uređaje (8,6 odsto), drumska vozila (7,8 odsto), medicinske i farmaceutske proizvode (7,8 odsto), hemijske materije (6,1 odsto)…

Na konferenciji su predstavljeni  uspešni primeri poslovanja srpskih kompanija na britanskom tržištu i sa britanskim partnerima. Takođe predstavljeni su propisi i izvozne procedure za britansko tržište. Skup su organizovali Privredna komora Srbije i Britansko – srpska privredna komora.