„Rat“ dva uvoznička klana oko cene đubriva

Ratari još od novembra upozoravaju na nestašicu uree, ali i na to da je cena u decembru bila i do tri puta veća nego godinu dana ranije. Ulje na vatru pre dva dana dolila je Rusija koja je do 2. aprila zabranila izvoz veštačkog đubriva. To, međutim, ne bi trebalo dodatno da utiče na već uzavrelu atmosferu na domaćem tržištu jer, kako poljoprivrednici kažu, svi iole ozbiljniji i veći uvoznici nisu čekali februar, već su na vreme razmišljali o đubrivu i nabavili ga.

„Očekujem da ono što je naručeno bude i isporučeno. Očekujemo da su naše firme pre ovih sankcija naručile određene količine i da će one stići. Nama se ne sviđa što je Rusija to uradila, ali nam je sada najbitnije kako da dođemo do onog đubriva koje imamo ovde i kako da nas to košta što manje“, kaže za Danas Jovica Jakšić, predsednik Nacionalne asocijacije poljoprivrednika Srbije.

Cena je za nijansu, napominje, pala sa 940 na 860 evra, a u Asocijaciji su pokušali da naprave aranžmane da uzmu veću količinu i da dobiju što jeftinije đubrivo.

„Ima tog đubriva iz arapskih zemalja, tu nam je za 10 odsto skinuta carina i verujemo da će to spustiti cenu, da će biti niža. Svi veliki uvoznici sa kojima smo razgovarali kažu da su naručili i da im je stiglo“, ističe Jakšić.

On kaže da uvoznici „vode rat“, jer jedni su uvozili iz arapskih zemalja po nižoj, drugi su naručivali iz Rusije i EU po većoj ceni.

„Sada jedni hoće jeftinije da prodaju, drugi se bune jer im to ne odgovara. Pokušavaju da podignu cenu, a veliki problem su otkupljivači koji imaju svoja otkupna mesta, jer oni su kupili ureu za 115 ili 120 dinara, sada oni pritiskaju da je prodaju što skuplje, a to sve ide na štetu nas poljoprivrednika“, napominje naš sagovornik i dodaje da gledaju da se izbore da kupe po što nižoj ceni, da dođu pre trgovaca do đubriva i izbegnu njihove marže.

Još nisu ušli u njive, ističe on, i dodaje da to zavisi od vremena koje je za sada bilo dobro jer je bilo snega zbog čega je pšenica u dobroj kondiciji.

„Što se tiče trenutne situacije mislim da je svaki ozbiljan uvoznik pre februara trebalo da obezbedi količine đubriva koje su potrebne. Oni su možda i znali da će biti zabrane izvoza pa sada namerno prave ovakvu atmosferu, da bi cena azotnog đubriva bila što skuplja na svetskom tržištu“, naglašava Jovica Jakšić.

Agrarni analitičar Žarko Galetin kaže da problem kampanje oko prihrane, koja se radi u februaru i martu, nije toliko u odluci Rusije da zabrani izvoz đubriva i da neće biti problem raspoloživosti nekih količina, već dostupnosti, odnosno cena.

„Prva stvar koju će ljudi uraditi jeste da će zakinuti na agrotehnici, na primeni azotnog đubriva. Znam kako poljoprivrednici pristupaju kada se radi o prihrani pšenice, jer se često, što je navika od ranije, ona seje zbog plodoreda. Na primer, na nju bi trebalo da se baci 300 do 350 kilograma po hektaru i gotovo sam siguran da će se to ove godine u najmanju ruku prepoloviti“, kaže Galetin.

Iako se, kako kaže, naši hektarski prinosi približavaju evropskim i dalje agrotehnika nije na nivou na kom bi trebalo da bude. Sve to što se dešava kod nas, međutim, ne može da utiče značajnije na cene jer su žitarice berzanska roba i to što se dešava na svetskom tržištu je bitno.

„Sa pandemijom smo ušli u politiku visokih cena, dosta je političkih odluka, rast cena gasa, i sada đubriva, te narušeni lanci snabdevanja, sve to je dovelo do neizvesnosti, straha, zato je sve poskupelo“, ističe Galetin.

Zbog poskupljenja đubriva i nestašice poljoprivrednici su najavljivali, a nedavno deo njih je i protestovao. Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović obećao je da će država pomoći i to tako što će im ponuditi kredite bez kamate i smanjenje carine na uvoz iz dalekoistočnih zemalja.

„Grejs period može biti do godinu dana, sa nula posto kamate, država finansira kompletnu kamatu. Ako vas tona đubriva košta 920 ili 930 evra, ako uzmete keš preko banke, vi možete da đubrivo nabavite za 850 evra. To vam spušta cenu za nekih 70 do 80 evra po toni“, objasnio je Nedimović pomoć koju je država obećala ratarima.

Pojedini poljoprivrednici su pozdravili smanjenje carine, ali i rekli da krediti nisu baš najsjajnije rešenje jer procedura zna da bude duga, a oni sada vremena nemaju. Neki su imali predlog da država izdvoji iz budžeta za subvencije koje ne moraju da budu velike, ali mogu da budu usmerene isključivo za te namene – nabavku azotnog đubriva. To bi mnogim poljoprivrednicima značilo i onda ih toliko ne bi zanimala ni sama cena jer bi imali čime da plate. U suprotnom, mnogi su već sad ukalkulisali da smanje prihranu, što će – svesni su toga – uticati na prinos.