Rat srušio četvrtinu srpskog izvoza u Rusiju

Međutim, u martu, mesecu u kom su reakcije na novonastalu situaciju i neizvesnost bili na vrhuncu, izvoz Srbije u Rusiju smanjen je za 26 odsto u odnosu na isti period prošle godine, odnosno mereno količinom roba čak 38 procenta. Za ceo period prvog tromesečja pad u plasmanu naših roba na rusko tržište izneo je sedam odsto, nominalno vredeo je 242,8 miliona dolara – podaci su Dejana Delića, direktora predstavništva Privredne komore Srbije u Moskvi.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, izvoz u Rusiju u martu je bio samo 76,6 miliona dolara, što je 26,34 odsto manje nego pre godinu dana i što je oborilo ukupan izvoz u prvom tromesečju za 7,1 odsto, iako je pre napada na Ukrajinu, u prva dva meseca ove godine izvoz u Rusiju beležio rast 5,7 odsto.

Prema Delićevim rečima, uvoz je nominalno zabeležio dvostruki rast, ali je to efekat poskupljenja energenata i sirovina dok je količinski uvećan za oko 11 odsto.

Tom uvećanju uvezenih količina, inače, najviše su doprineli energenti, gas kojim se nadomestio nedostatak struje u Srbiji tokom januara i februara. Ukupno vrednost uvoza u prva tri meseca iznosila je 620,3 miliona dolara dok u tom periodu nismo iz Rusije uvozili sirovu naftu, ulja za loženje, gasna ulja (bez biodizela), amonijum nitrat.

Pad razmene, naravno, prouzrokovala je kriza sa Ukrajinom, to što su evropske zemlje uvodeći sankcije Rusiji isključile njihove banke iz međunarodnog SWIFT sistema, pa se pred srpskim izvoznicima pojavio problem naplate robe. Uz to, troškovi transporta uz sve veću neizvesnost u izboru putnih pravaca, prema nekim izvorima uvećani su dvostruko, dok drugi tvrde da je poskupljenje veće od dva do pet puta, kao i da ture traju po mesec i više dana, zaobilaznim putevima ili preko baltičkih zemalja ili preko Turske.

To je najviše pogodilo glavne izvozne proizvode, one koji su u prvih pet artikala namenjeni ruskim potrošačima. Tako je izvoz pneumatskih guma smanjen za čak 52 odsto, nisu bolje prošli ni voćari jer je kupcima u Rusiji prosleđeno 48 odsto manje jabuka, koje su glavne u tom sektoru. I hulahop čarape, koje su takođe visoko rangirana izvozna roba, pala je za 29 odsto, dok je daleko blaži pad lekova za maloprodaju, i iznosi 3,5 procenata.

– Jasno da je u prva dva meseca rast razmene sa Rusijom bio pozitivan i količinski i vrednosno, ali je po izbijanju ukrajinske krize sve palo za trećinu. Naše firme koje su usmerene na rusko tržište jako će se teško snaći, a to će pogoditi celokupnu srpsku ekonomiju posebno ako dođe do dalje eskalacije i dodatnog ograničenja uvoza gasa. Pitanje je i kakav će sporazum sa Rusima biti postignut ove godine. Prema nekim izvorima, cena bi mogla da bude između 500 i 600 dolara, što bi u odnosu na sadašnjih 270 dolara za hiljadu kubika bio veliki udar – kaže za Danas Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije.

Inače, izvozom proizvoda u Rusiju bavi se ukupno 577 firmi, nekima od njih je ta zemlja jedini trgovinski partner. Uvozom se bavi 1.093 preduzeća dok spoljnotrgovinsku razmenu u oba smera obavlja 187 kompanija.

Bilans (ne) spasavaju kupaći kostimi

Ipak, neki od naših proizvoda čak i u ovim okolnostima su zabeležili rast izvoza. Među njima su preparati za pranje i čišćenje, čija je prodaja u Rusiji porasla za 14 odsto, hartija i karton sa rastom od 4,2 ili semenski kukuruz za 0,3 odsto. Vrtoglavi rast je zabeležilo žensko donje rublje, tri puta više je izvezeno nego u istom periodu prošle godine, smrznute višnje četiri puta, a kupaći kostimi čak pet puta više.