Rat u Ukrajini dodatno obara privredu Evrope

Evropska komisija upozorila je da će na privredni rast EU „ozbiljno uticati“ poremećaji koji proističu iz ruske invazije na Ukrajinu, ukazuje Fajnenšel tajms.

Potpredsednik Komisije Valdis Dombrovskis rekao je 15. marta da Komisija očekuje da će rast u EU 2022. biti ispod četiri odsto koliko je predviđeno u njenoj poslednjoj prognozi pre nešto više od mesec dana, mada ne očekuje da će se rast „potpuno zaustaviti“.

Rast cena energenata, pretnja višim cenama hrane i slabljenje poverenja prete da poremete, kako se očekivalo, drugu godinu snažnog ekonomskog oporavka od pandemijekovid-19 u Evropi, ocenjuje britanski list, navodeći da se EU vratila na nivo bruto domaćeg proizvoda pre pandemije u trećem kvartalu prošle godine a da je u 2021. ostvarila rast od preko pet odsto.

Šefica Evropske centralne banke Kristin Lagard rekla je 15. marta da će ukrajinska kriza „smanjiti rast i podići inflaciju kroz veće cene energenata i roba, poremećaj međunarodne trgovine i slabije poverenje“, ali je dodala da bi privreda evrozone i dalje trebalo da ima „snažan rast u 2022. zahvaljujući smanjenom uticaju pandemije i izgledima solidne domaće tražnje i snažnih tržišta rada“.

Evropska komisija je takođe upozorila da će uticaj spoljnih šokova na ekonomiju varirati u zavisnosti od izloženosti pojedinih zemalja ruskoj energiji, njihove ekonomske strukture, geografske lokacije i stepena fleksibilnosti njihovih javnih finansija.

Sukob na pragu Evropske unije je povećanjem cena energenata i druge robe, pojačao inflatorni pritisak, dok istovremeno preti da ugrozi potrošnju, ocenjuje Blumberg.

Evropska centralna banka prošle nedelje je zbog rata u Ukrajini smanjila prognozu ekonomskog rasta evrozone u 2022. na 3,7 odsto. Ta institucija očekuje se da će inflacija u proseku iznositi 5,1 odsto, što je više nego dvostruko od cilja, ali i upozorava da bi u gorem scenariju cene mogle da skoče za 7,1 odsto.

Ekonomske posledice rata u Ukrajini teško će pogoditi Evropsku uniju, ali račun neće biti ravnomerno podeljen članicama Unije, ističe Politiko, uz ocenu da bi mučna pitanja ko će pretrpeti najviše ekonomskih bolova i da li će neki od tih troškova biti podeljeni, mogla da ometu jedinstvo EU naspram Rusije.

Italija i Francuska zalažu se strategiju podele nekih od tih troškova izdavanjem novog duga EU za jačanje energetske bezbednosti i odbrane, što je u startu neprihvatljivo za Nemačku, Švedsku i Holandiju, čiji su lideri prošle nedelje snažno odbili tu ideju. Ipak, šire pitanje ekonomskih posledica rata i šta EU može da uradi da pokuša da obuzda štetu ekonomskom oporavku i dalje je aktuelno.

Drugi izazov je što neizvesnost u vezi s tokom rata znači da je teško odrediti cenu mogućih mera. Zasad, ukazuje Politiko, postoje i različita predviđanja koliko će rat u Ukrajini skresati rast. ECB je smanjila prognozu za 0,7 odsto, dok je banka Goldman Saks svoju procenu smanjila za 1,4 odsto. Osiguravajući džin Alijanc navodi da je već otišlo 0,5 do jedan odsto rasta.

Najočiglednija posledica rata u Ukrajini tiče se zavisnosti Evrope od ruskog gasa, ali tu postoje velike razlike. EU oko 40 odsto uvezenog gasa dobija iz Rusije, ali za Austriju, Mađarsku i Poljsku to je 80 odsto, za Bugarsku, Estoniju i Letoniju 100 odsto. Nemačka i Italija, najveći uvoznici gasa u EU, oslanjaju se na Rusiju za više od polovine, odnosno trećinu svog gasa, pa bi svaki šok u snabdevanju u tim zemljama imao teške posledice.

Drugi efekti bi mogli da se osete kroz trgovinu, ukazuje Politiko. Trgovina s Rusijom čini mali deo ukupne trgovine EU, ali ona obezbeđuje veliku količinu sirovina za Uniju i konkretna roba bi mogla da izazove haos u lancima snabdevanja. Finska, na primer, polovinu drvne građe uvozi iz Rusije, dok je paladijum – gde Rusija kontroliše 40 odsto svetske proizvodnje – ključni materijal za automobilski sektor u Nemačkoj i Italiji.

Evropska ekonomija pod pritiskom biće stavljena na test i izbegličkom krizom, pošto će bez obzira kako se završi katastrofa u Ukrajini, troškovi pomaganja milionima Ukrajinca koji beže od ruskih bombi biti zapanjujući, piše Njujork tajms, ističući da prve procene kažu da će za smeštaj, transport, prehranu i druge troškove biti potrebno 30 milijardi dolara samo u prvoj godini.

S druge strane, događaji u narednim mesecima bi, kako navodi list, mogli da odrede da li će se Evropa suočiti s dodatnim troškovima masovne seobe koja ima potencijal da preoblikuje ekonomski pejzaž.

Koliko god da bude skupo pružanje kratkoročne pomoći privremeno raseljenim porodicama, dugoročno bi trošak integracije miliona ljudi mogao da bude mnogo veći s ogromnim pritiskom na stambene, obrazovne i zdravstvene sisteme, ukazuje list.

EU je Ukrajincima odmah dala dozvolu da ostanu do tri godine, rade i školuju se, o čemu su migranti iz drugih delova sveta mogli samo da sanjaju. Neke zemlje pristale su da omoguće izbeglicama iz Ukrajine socijalne i zdravstvene usluge koje su dostupne njihovim građanima.

Ipak, ukazuje list, ranija iskustva s izbegličkim krizama pokazuje da takva dobra volja često nestane usled velikog tereta na vladinim finansijama i socijalnom sistemu obrazovanja i zdravstva.