Rat u Ukrajini i moguća nova svetska kriza s hranom

Ruska invazija na Ukrajinu znači da poskupljenje hrane koje je mučilo globalne potrošače sada prelazi u potpunu krizu, potencijalno nadmašujući čak i posledice pandemije i gurajući milione drugih u glad, ukazuje Blumberg, dodajući da su obe zemlje poznate kao svetske žitnice.

Rusija i Ukrajina proizvode ogroman deo svetskih poljoprivrednih zaliha, a takođe su jeftini proizvođači, pa je njihov izvoz omiljen za uvoznike s Bliskog istoka i severne Afrike, ističe Blumberg dodajući da su sada pošiljke iz obe zemlje praktično presušile.

Cene na robnim tržištima rastu – cena pšenica je porasla za oko 50 odsto za dve nedelje, a kukuruz je dostigao najviši nivo u deceniji. Sve veći troškovi bi mogli na kraju da utiču na zemlje u razvoju, gde hrana predstavlja veći udeo u potrošačkoj korpi.

Kriza se proteže dalje od kritičnog uticaja izvoza žitarica, naglašava Blumberg i dodaje da je Rusija takođe ključni snabdevač đubrivom.

Ruska invazija na Ukrajinu izaziva najgori skok globalnih cena hrane od Velike recesije 2008, koji bi mogao da produbi globalne probleme sa snabdevanjem i cenama, rasplamsa pošast svetske gladi i izazove veća politička previranja izvan zone sukoba, piše Vašington post.

Suočen s opsadom gradova i ratom, Kijev je zaustavio izvoz mesa, raži, ovsa, heljde, šećera, prosa i soli i uveo određena ograničenja na pšenicu i kukuruz. Rusija bi mogla privremeno da zabrani izvoz žitarica u grupu bivših sovjetskih zemalja, kao i neki izvoz šećera, što bi dodatno povećalo troškove proizvodnje hrane na globalnom nivou.

Nasuprot tome, ističe list, druge zemlje – da bi zaštitile svoje zalihe hrane – okreću se trgovinskom protekcionizmu. Indonezija je postavila nova ograničenja na izvoz palminog ulja, Mađarska je zabranila sav izvoz žitarica, dok je Srbija zabranila izvoz pšenice, kukuruza, brašna i jestivog ulja.

Egipat je uveo kontrolu nad izvozom žitarica jer je cena hleba već počela da raste, dok su Sirija i Liban počele racionalizacije potrošnje pšenice, šećera i jestivog ulja.

U novom izveštaju Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO) procenjuje se da bi cene hrane i stočne hrane mogle porasti za sedam do 22 odsto iznad već povišenih cena zbog rata. Preliminarna procena FAO-a je da zbog rata do 30 odsto semena pšenice, kukuruza i suncokreta ili neće biti zasađeno ili pobrano u Ukrajini tokom predstojeće sezone.

Stručnjaci upozoravaju da bi veće cene hrane mogle da izazovu globalne nemire. Tokom krize 2007-8, neredi su izbili od Haitija do Bangladeša dok su se društvene pobune Arapskog proleća, naglašava list, takođe desile u pozadini gneva javnosti zbog visokih cena hrane. Porast cena hrane će takođe zakomplikovati globalne napore da se suzbije glad u nestabilnim zemljama ili zemljama u sukobu, od Avganistana do Haitija.

Ono što krizu s hranom čini još gorom je to što su efekti klimatskog sloma i pandemije korona virusa već stvorili globalne poremećaje na ključnim tržištima hrane, naglašava Gardijan.

Cene durum pšenice, koja se koristi za pravljenje testenina, porasle su za 90 odsto krajem prošle godine posle suše i rekordnih toplotnih talasa u Kanadi, jednom od najvećih svetskih proizvođača žitarica. Istovremeno, dodaje list, ključne poljoprivredne oblasti u SAD prošle godine su iskusile šumske požare i ekstremne vremenske prilike, dok je u područjima Latinske Amerike bila suša.

U nekim od najugroženijih regiona na svetu, ljudi su se već suočavali s akutnom nestašicom hrane zbog vremenskih uslova za koje je utvrđeno da se pogoršavaju kao rezultat klimatske krize.

Svakom desetom čoveku na svetu, ukazuje Gardijan, već nedostaje dovoljno hrane za jelo, a korona virus je pogoršao problem jer je pandemija poremetila tržišta i mreže transporta hrane u zemljama u razvoju i pogoršala siromaštvo.

Sve vesti u vezi sa krizom na istoku Evrope možete pratiti na posebnoj stranici o sukobu Ukrajine i Rusije.