Rat u Ukrajini izazvao šok u snabdevanju, najveći još od 70-ih godina prošlog veka

EBRD je umanjio projekciju rasta Srbije sa 4,3 na 3,3 odsto. U regionu Zapadnog Balkana Srbija ima najveću izloženost ruskoj ekonomiji, prema analizi EBRD s obzirom da uvoz iz Rusije čini šest do 10 odsto ukupnog uvoza Srbije, dok je izvoz u Rusiju dostigao oko pet odsto ukupnog izvoza naše privrede. U uvozu dominiraju mineralna goriva, pre svega prirodni gas.

„Sav uvoz gasa je iz Rusije i predmet je bilateralnih državnih ugovora sa preferencijalnim cenama u određenoj meri. Novi dugoročni ugovor o isporukama gasa trebalo bi da bude potpisan u drugom tromesečju 2022. godine. Ukoliko se uslovi promene, može se desiti da Srbija bude izloženija tržišnim cenama u budućnosti“, navodi se u izveštaju EBRD.

Za sledeću godinu EBRD prognozira rast srpske ekonomije od četiri odsto.

Efekat na Severnu Makedoniju će biti isti kao na našu ekonomiju – manji rast za jedan procentni poen, a u regionu će najviše biti pogođena Crna Gora čiji rast će biti za dva poena manji od prethodno očekivanog. Crna Gora je jedna od zemalja za čiju ekonomiju su ruski i ukrajinski turisti jako važni. Prema analizi EBRD-a u pretpandemijsko vreme potrošnja ruskih turista u CG je iznosila dva odsto BDP-a, a gosti iz Ukrajine su prošle godini bili drugi najbrojniji.

EBRD je smanjila očekivanja rasta Bugarske i Rumunije za po 1,6 procentnih poena, na po 2,8 odsto.

U Centralnoj Evropi i Baltiku najteže će biti pogođena letonska ekonomija sa smanjenjem rasta od 3,5 odsto i Slovačka čiji BDP će se prepoloviti na 2,5 odsto.

EBRD ukazuje na to da su centralnoevropske zemlje pogođene prekidom lanaca snabdevanja, posebno autoindustrije koja je imala veliki broj dobavljača u Ukrajini zbog čega je određen broj fabrika morao ili da smanji ili da obustavi proizvodnju.

Belorusiji se projektuje recesija od tri odsto ove godine.

Ukrajini se prognozira slabiji rezultat od ranije očekivanog za 23,5 odsto i smanjenje ekonomije za 20 odsto. Za sledeću godinu EBRD očekuje potpun oporavak ukrajinske ekonomije od 23 odsto.

Za Rusiju EBRD, koji je pre tri dana povukao osoblje iz Moskve i Minska, projektuje pad BDP-a od 10 odsto ove godine i stagnaciju naredne godine.

EBRD ističe i da se nestašice sirovina već osećaju u lancima snabdevanja, kao na primer titanijum u avioindustriji, kukuruz u proizvodnji mesa ili nikl u proizvodnji modernih baterija.

Ovo povećava inflatorne pritiske, a pre svega u zemljama u kojima hrana ima veće učešće u potrošnji. Udeo hrane u indeksu potrošačkih cena (CPI) najveći je u Severnoj Makedoniji, preko 40 odsto, dok su Srbija i Rumunija odmah iza, sa učešćem hrane u CPI od nešto iznad 30 odsto.