Ratare ne raduje visok prinos pšenice

Prema procenama pojedinih stručnjaka, još uvek je rano da bi se iskristalisala cena pšenice, ali kako sada stvari stoje, činjenica je da cenom neće biti zadovoljni proizvođači.

Privredna komora Srbije predložila je Vladi da Robne rezerve otkupe najmanje 150.000 tona pšenice roda 2013, po ceni ne manjoj od 20 dinara po kilogramu, bez PDV-a.

– Žetveni radovi su u punom jeku, a otkupna cena hlebnog zrna je i dalje prava nepoznanica. Licitira se različitim cenama od 15 dinara po kilogramu, koliko plaćaju pojedini otkupljivači, pa do 25 dinara, koliko paori misle da vredi proizvodnja pšenice. Nažalost, država do sada nije dala konkretnu ponudu. Najverovatnije su naši izabrani predstavnici čekali datum, a sada čekaju rebalans budžeta i najavljenu rekonstrukciju Vlade, pa se možda nakon završetka žetve i oglase – kaže Živko Ćurčić, istraživač u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu.

On smatra da bi Vlada trebalo da donese niz mera koji će dovesti u red očigledno dobro poljuljane mehanizme kontrole skladištenja i otkupa.

– Država bi sada morala da otkupi 100.000 tona kvalitetne hlebne pšenice i to A I klase, po ceni od oko 22 dinara. Takođe, trebalo bi staviti u fuknciju sisteme javnih skladišta, što još nije zaživelo u praksi, a istovremeno visoko kvalitetnom pšenicom nadoknaditi manjak pšenice u skladištima – smatra Ćurčić.

Međutim, u prvim fazama trgovine ovogodišnjeg roda pšenice primetan je pad u ceni u odnosu na isti period prošle godine. Na njega su uticali mnogi faktori, kako veliki prinos i slabija potražnja, tako i okretanje tržištima sa povoljnijom klimom za poslovanje.

Mladen Žakić iz službe informisanja Produktne berze u Novom Sadu kaže da je ozbiljan deo cene uslovljen dobrom ponudom pšenice na svetskom tržištu.

– Dugo očekivano trgovanje ovogodišnjim rodom pšenice startovalo je prošle srede, kada je i zaključen prvi kupoprodajni ugovor po ceni od 17,5 dinara po kilogramu bez PDV-a. Početkom nedelje, trgovanje je nastavljeno ali uz pad cene na 17 dinara, dok je trenutna cena 16,6 dinara za kilogram, što nam daje prosečnu cenu od 17,07. U poređenju sa prošlom godinom i trgovinom roda 2012, došlo je do ozbiljnog pada od četiri do 4,5 dinara po kilogramu pšenice, što je uslovljeno velikim prinosom i dobrom ponudom. Međutim, da bi se cena iskristalisala potrebno je da prođe određeno vreme i da dođe do trgovanja većim količinama – rekao je on.

Direktor udruženja „Žita Srbije“, Vukosav Saković, kao razloge za nisku cenu navodi veliku setvu pšenice na globalnom nivou, a ujedno je odbacio tvrdnje da na cenu mogu da utiču kako pojedinci tako i država.

– Poslednje tri godine u svetu je bio period skupe hrane, što je mnoge zemlje nateralo da povećaju setvene površine. Iz tog razloga se očekuje velika žetva pšenice širom sveta. U našem slučaju cenu pšenice ne formiraju pojedinci ili firme, kako se to u javnosti predstavlja, već izvozne cene, kurs dinara i kvalitet. Izvozne cene ne idu u prilog našim proizvođačima, jer se ne može dostići cena od 160 evra po toni, već je ta cena između 145 i 148 evra. Ovogodišnji rod je izuzetno dobar i očekujemo preko 2,5 miliona tona pšenice, od čega će više od milion tona biti za izvoz – kazao je on.

Saković naglašava da se u javnosti čuju svakojake preporuke u vezi sa cenom i otkupom pšenice.

– Još pre početka žetve mi smo napravili spisak problema ukazujući na neophodnost da država prestane da kupuje pšenicu niskog kvaliteta, već da napravi iskorak i bude prva koja će uticati na to da se proizvodi kvalitetna pšenica. Za sada nije odlučeno koliko pšenice će država otkupiti i po kojoj ceni, ali je činjenica da je budžet Direkcije za robne rezerve smanjen, pa će u zavisnosti od toga biti određena otkupna količina. Međutim, bez obzira na tu količinu, država neće moći da utiče na konačnu cenu. Samim tim stvoriće se privilegovani deo ljudi čija će pšenica biti otkupljena. Rešenje je, kao što sam već i napomenuo, da država insistira na kvalitetu i da ponudi dobru cenu – rekao je za Danas Saković i dodao da na celokupne prilike u vezi sa žetvom utiču i aktuelni štrajkovi prevoznika, koji prema njegovom mišljenju nisu adekvatno institucionalno tretirani.

Država nema instrumente, ali ni finansijski potencijal da utiče na otkupnu cenu pšenice. U uslovima prelivanja krize u sve sfere društva, poljoprivreda ostaje mesto gde ona ostavlja najveće ožiljke. Prema procenama stručnjaka iz ove oblasti, cena hleba trebalo bi da ostane ista zbog velikih prinosa. Sigurno je da otkupnom cenom pšenice proizvođači neće biti zadovoljni jer većina neće moći da pokrije sopstvena ulaganja.

*****

Blokade

– Skrenuo bih pažnju da štrajk prevoznika, bez namere da bilo kome uskratim pravo na štrajk, remeti žetvu. Pored uništavanja imovine i vozila, blokirani su i silosi i otežano je skladištenje pšenice, što bi u slučaju kiše moglo da dovede do problema. Takođe blokirane su i luke, što dodatno utiče na izvoz, jer se kupci okreću drugim tržištima gde ovi problemi ne postoje. Cena prevoza se dogovara, njih niko ne odobrava, pa je ovo problem za neke institucije u državi – ističe Vukosav Saković.