Ratari prepušteni ćudima prirode i osiguravajućim kućama

Nevreme koje je ovih dana protutnjalo Srbijom nanelo je veliku štetu pojedinim područjima, pa se poljoprivrednici s pravom pitaju da li će, i na koji način, moći od države da naplate odštetu. U Ministarstvu poljoprivrede kažu da je Uredbom o regresiranju troškova osiguranja registrovanih poljoprivrednih gazdinstava predviđeno da samo poljoprivredni proizvođači koji osiguraju useve kod osiguravajućih kuća mogu da računaju na nadoknadu.
– Ministarstvo već drugu godinu zaredom raspolaže sredstvima za regresiranje troškova polisa osiguranja, a regres iznosi do 30 odsto zaključenih polisa (bez PDV). Za te namene lane je bilo izdvojeno oko 250 miliona dinara, a očekujem da će tako biti i ove godine – izjavio je za Danas Danilo Golubović, državni sekretar Ministarstva poljoprivrede.
Komentarišući zahteve za nadoknadu štete koje opštinske komisije, odnosno štabovi u slučaju elementarnih nepogoda upućuju Komisiji za elementarne nepogode Vlade Srbije, Golubović podseća da Ministarstvo poljoprivrede nije adresa za takve zahteve, ali dodaje da se za te namene koriste sredstva iz budžetskih rezervi. „Ipak, najsigurnije je da poljoprivrednici osiguraju imovinu i letinu kod osiguravajućih kuća“, kaže Golubović, uz napomenu da bi i osiguravajuće kuće trebalo da izađu s raznovrsnijom ponudom prilagođenom potrebama poljoprivrednika, ali i da budu efikasnije u isplati premija osiguranja.

Agilnost opština

– Opština Velika Plana je prošle godine iz budžeta izdvojila sredstva za finansiranje premija osiguranja za poljoprivrednike u svom ataru, ali samo za pšenicu i ječam. Štete od vremenskih nepogoda je bilo, a opština je na dobitku jer je uložena sredstva naplatila od osiguranja, pa je i ove godine osigurala poljoprivrednike. I opštine Kraljevo, Smederevska Palanka i Topola, kao i neke opštine Braničevskog okruga takođe pomažu poljoprivrednike dotirajući deo premija za osiguranje useva. I druge zemlje, inače, regresiraju premije osiguranja, a iznos regresa kreće se i do 80 odsto (u Sloveniji) visine premije, dok je u zemljama Evropske unije regres za te namene iznad 50 odsto – kaže Dragan Radojičić, direktor Sektora za poljoprivedu Kompanije Dunav osiguranje.

Prema rečima Đorđa Bugarina, sekretara za poljoprivredu Privredne komore Vojvodine od lokalne uprave se očekuje da proglasi stanje elementarne nepogode (oluja, poplava, grad…) na svojoj teritoriji i da zahtev za naknadu štete uputi vladi. „U Vojvodini se obim štete od grada još procenjuje, mada, sudeći prema dosadašnjim iskustvima, teško da se možemo nadati pozitivnim ishodima. Tako smo, recimo, posle katastrofalne suše 2002. godine koja je uništila poljoprivredne useve u Vojvodini, uputili zahtev republičkoj vladi da proglasi elementarnu nepogodu, ali taj predlog nije prihvaćen – podseća Bugarin.

Grad uništio 6.400 hektara useva u opštini Titel

– Opština Titel proglasila je elementarnu nepogodu, jer je grad uništio useve na više od 6.400 hektara. I mada ukupna šteta još nije utvrđena, prema prvim procenama neće biti manja od 185 miliona dinara i mi ćemo uputiti zahtev Vladi Srbije da nam nadoknadi gubitke. Inače, postupak za naknadu štete od elementarnih nepogoda propisan je Zakonom o elementarnim nepogodama iz 1977. godine koji je još uvek na snazi. Tim zakonom propisano je da lokalna samouprava može da ostvari pravo na naknadu ako šteta premašuje 10 odsto nacionalnog dohotka opštine ostvarenog u prošloj godini – izjavio je za Danas Stevan Gečevski, načelnik Odeljenja za privredu opštine Titel uz napomenu da prve procene ukazuju na toda je šteta u ataru te opštine veća od 20 odsto.

U osiguravajućim kućama kažu da nude široku lepezu usluga i da od poljoprivrednih proizvođača zavisi koji će usev osigurati.
– Uprkos raznovrsnoj ponudi samo pet do sedam odsto poljoprivrednika osigurava svoje useve, i to uglavnom od osnovnih rizika – grada, požara i groma. Prethodnih godina stopa osiguranja bila je veća jer su veliki poljoprivredni kombinati osiguravali svu imovinu i useve. Kada je reč o cenama, one su pristupačne u odnosu na moguću štetu. Tako osiguranje zasejanog hektara pšenice (uz planiran i očekivan prosečan rod od oko četiri tone po hektaru i cenu od 10 do 12 dinara za kilogram) kreće se od 1.200 do 1.500 dinara. Najvišu cenu osiguranja plaćaju poljoprivrednici koji imaju zasade vinove loze i sadnica – od osam do devet hiljada dinara po hektaru za osnovni rizik. To je zato što su loza i sadnice voća tokom celog perioda vegetacije osetljive na mehanička oštećenja kao što je grad – kaže za Danas Dragan Radojičić, direktor Sektora za poljoprivedu Kompanije Dunav osiguranje.
Najmanji iznos premije u biljnoj proizvodnji plaća se za kupus i premija za to povrće se kreće od od pet do šest odsto vrednosti po hektaru.
– Osiguravajuća kuća Delta Đenerali osigurala je ove godine više od 30 hiljada hektara oranica i naši osiguranici ovih dana prijavljuju štete na usevima posle oluje i grada u nekim delovima Srbije. Ekipe Delta Đeneralija nalaze se na terenu i procenjuju nastalu štetu, posle čega će uslediti isplata premija – izjavila je za Danas Nataša Đurđević, PR Delta Đenerali osiguranja.
Delta Đenerali osiguranje ima u ponudi četiri paketa različitih osiguranja za poljoprivrednike. Poljoprivrednim proizvođačima najinteresantniji je paket Agro1 kojim se osiguravaju usevi pšenice, ječma, suncokreta, soje i kukuruza, kao najčešće sejanih ratarskih kultura. Ovaj paket podrazumeva osiguranje od grada, požara i udara groma. Maksimalni popust u okviru ovog paketa osiguranja je deset odsto, ukoliko se zaključi polisa osiguranja za sve useve osiguranika obuhvaćene paketom.