Rate kredita veće od desetak do 80 evra: Kako je rast euribora ojadio dužnike

Ko ima kredit indeksiran u evru sa varijabilnom kamatnom stopom već je dobio udarac po džepu kada su rate usklađivane sa promenom euribora, a poslednje takvo usklađivanje desilo se 1. oktobra.

Euribor možda jeste kamatna stopa po kojoj međunarodne banke pozajmljuju jedne drugima novac, ali pogađa sve koji imaju kredite vezane za evro sa promenljivom kamatnom stopom.

Tako recimo promena euribora od početka godine od skoro dva procentna poena, znači da je kamatna stopa na prosečan stambeni kredit skoro udvostručena.

Recimo prošle godine prosečna kamatna stopa na stambeni kredit kod nas iznosila je 2,5 do 2,7 odsto, a euribor je bio oko -0,5 odsto.

To znači da se kamatna stopa na kredit sastojala od marže banke koja je oko tri – 3,2 odsto i euribora koji je umanjivao za pola procenta.

Sada ta kamatna stopa iznosi 4,2 do pet odsto u zavisnosti da li se banka usklađuje sa tromesečnim ili šestomesečnim euriborom.

Tako je prvih dana oktobra rata dužnicima skočila od desetak pa do čak 80 i više evra u slučajevima izuzetno velikih kredita sa kratkim rokom otplate koji imaju velike rate.
Na primer, Ana B. iz Zemuna je 2019. godine podigla stambeni kredit sa varijabilnom kamatnom stopuom na period otplate od 30 godina kako bi joj rata bila što manja.

„Već letos, u julu, rata mi je skočila za oko 2.000 dinara, sa 237 na 254 evra, ali pribojavam se daljeg rasta. Ratu do 300 evra bih i mogla finansijski da izdržim, ali sve više od toga će mi biti problem.

Jedino rešenje vidim u tome da izdam stan koji sam kupila i da se vratim u porodičnu zajednicu, a da od tog novca pokrivam ratu kredita“, kaže Ana bez mnogo optimizma.

S druge strane, ko mora da bira između rate za stan i kirije, kredit i nije tako poguban.

Slobodanu iz Beograda je za kredit od 41.000 evra na 20 godina, rata skočila za 30 evra, sa 220 na 250 evra.

On ističe da je očekivao povećanje rate, jer kada je uzimao kredit euribor je bio negativan.

„Očekujem da će sledeće godine rata otići i do 300 evra. Ipak, kada pogledam kako su skočile cene stanova i rente, povećanje rate kredita lakše se podnosi“, kaže on za Danas dodajući da je i dalje jeftinije plaćati ratu za svoj stan nego podstanarsku kiriju.

Što veća rata veći je i njen skok. Tako je u jednom slučaju kod kredita od 100.000 evra na 15 godina sa početnom ratom od 660 evra, povećanje mesečnog anuiteta skočilo za 80 evra.

Dejan Gavrilović iz Udruženja za korisnike finansijskih usluga Efektiva primećuje da je negativan euribor delovao kao mamac da se ljudi zadužuju po izuzetno niskim kamatnim stopama.

„Za sada rast kamata još nije drastičan, oko dva-2,5 odsto u poslednjih godinu dana. Da podsetim euribor je bio i preko pet odsto 2008. godine. Dužnici sada ne mogu baš nšta da urade po pitanju ovih kamata.

Mogu samo da plaćaju rate ili da ih ne plaćaju pa da im banke uzmu stan.
Ako kamate budu drastičnije rasle možda država može da donese neke mere kao u slučaju kredita u švajcarskim francima“, kaže Gavrilović dodajući da je početkom godine delovalo da bi euribor do kraja godine mogao da stigne do dva odsto, ali da je poslednjih meseci toliko ubrzao, da bi mogao da dođe čak i do tri odsto.

U slučaju da klijenti upadnu u probleme i ne mogu redovno da plaćaju rate banke mogu da ponude reprogram. Ali to uglavnom znači produženje roka otplate, ali ne smanjenje makatnih stopa. To smanji ratu, ali na kraju izađe skuplje jer se plati veća kamata banci. Osim toga to ne može ni da se primeni na svakog kao univerzalno rešenje“, navodi Gavrilović.

Otplata kredita funkcioniše tako da u početku otplate najveći deo rate ide za otplatu kamate, a jako mali za glavnicu, da bi se kasnije taj odnos promenio, pa se najveći deo gavnice otplaćuje u drugom delu otplatnog perioda.

Zbog toga će rast kamatnih stopa najviše pogoditi one koji su tek na početku otplate kredita i to posebno ako su oni dugoročni, od 30 godina. Takođe, ko je podigao veći kredit, njegova će rata više porasti.

Poslednjih godina primetan je značajan rast obima novoodbrenih stambenih kredita.
Recimo prosečan mesečni obim novoodobrenih stambenih kredita 2016. godine iznosio je 4,6 milijardi dinara, da bi se u 2021. godini popeo na 11,6 milijardi dinara.

Od početka godine prosečna kamatna stopa na stambene kredite vezane za evro povećana je sa 2,56 odsto na 3,28 odsto u avgustu pokazuju podaci Narodne banke Srbije. S obzirom da je samo u septembru tromesečni euribor povećan za skoro 0,5 procentnih poena izvesno je da su stambeni krediti još više poskupeli od avgusta.