Razorno dejstvo necarinskih barijera

Ohrabruje podatak da su pokrenute inicijative za otklanjanje nekih od barijera što se posebno odnosi na problem međusobnog nepriznavanja sertifikata o kvalitetu poljoprivrednih proizvoda. S toga se nameće potreba da se infrastruktura kvaliteta unapredi do nivoa kada će srpski sertifikati biti poznati u svim zemljama EU i regiona CEFTA. Na tom planu je u 2009. godini postignut izvesni napredak usvajanjem pojedinih zakona iz te oblasti. Međutim, potrebno je usvojiti niz podzakonskih akata u koje će se ugraditi evropske direktive, ali i potpisati odgovarajuće sporazume sa pojedinim zemljama. Problemi koji se mogu uočiti u domenu infrastrukture kvaliteta ogledaju se u nedostatku institucionalizovanih akreditacionih tela, zbog čega nije moguće dosledno sprovoditi CEFTA sporazum. Pozitivan primer su pojedini sporazumi, koje je Srbija nedavno zaključila sa nekim susednim zemljama. Tako su, recimo, u februaru 2012. godine, Srbija i Makedonija potpisale Sporazum o fitosanitarnoj saradnji i Sporazum o bezbednosti hrane i veterinarstvu. Sa Crnom Gorom su, u martu 2012. godine, potpisana tri sporazuma: o saradnji u oblasti zdravstvene zaštite bilja, zatim o saradnji u oblasti veterine i najzad Sporazum o međusobnom priznavanju i prihvatanju dokaza o ispunjenosti propisanih uslova o hrani i hrani za životinje biljnog, mešovitog/kombinovanog porekla. Sa BiH potpisan je (u aprilu 2012) Protokol o međusobnom priznavanju i prihvatanju dokaza o ispunjenosti propisanih uslova o hrani i hrani za životinje biljnog i mešovitog porekla i Protokol o saradnji u oblasti zaštite zdravlja bilja. Ovi sporazumi i protokoli trebalo bi da omoguće nesmetani promet biljnih i životinjskih vrsta i proizvoda između Srbije i pomenutih zemalja.

Treba podsetiti da je OECD utvrdio novi instrument za nadzor, odnosno monitoring, necarinskih barijere u okviru CEFTA. Promovišući sprovođenje politike čiji je cilj međusobna trgovina bez prepreka, eksperti OECD prate i ocenjuju napredak u primeni CEFTA sporazuma. Drugim rečima, postavljene su osnove za objektivno identifikovanje, klasifikovanje i uklanjanje necarinskih (TBT, SPS i administrativnih) barijera. Sistem treba da identifikuje uzroke NCB u trgovini prioritetnim proizvodima i grupama proizvoda, da ih sistematizuje i zatim odredi aktivnosti sa rokovima za njihovo eliminisanje. Barijere su podeljene u kategorije, tako da će članice CEFTA moći da se rangiraju prema stepenu i brojnosti necarinskih barijera, od 1 do 5 (najviša ocena ukazuje na najviši stepen prilagođenosti regulative neke zemlje standardima STO i EU). U rangiranju učestvuju vlade, nezavisni eksperti OECD i privrednici, domaći i strani investitori, kako bi se postigla objektivnost ocenjivanja. Tržište zemalja – potpisnica CEFTA sporazuma obuhvata populaciju od oko 30 miliona stanovnika. Reč je, uglavnom, o malim privredama koje beleže spoljnotrgovinski i budžetski deficit i slabu konkurentnost svojih proizvoda. Takođe, suočavaju se sa nedostatkom obrtnog kapitala, nedovoljnom kreditnom podrškom i visokim učešćem sive ekonomije i korupcije. Najviše se izvoze poljoprivredno-prehrambeni proizvodi, industrijske sirovine i polufabrikati, dok u uvozu dominiraju mašine, oprema i industrijski proizvodi visokog stepena prerade. U ekonomskoj saradnji sa inostranstvom ove države su prvenstveno orijentisane na razvijene zapadne zemlje, posebno EU – učešće trgovine sa EU kreće se u rasponu od 50 do 80 odsto ukupne razmene sa svetom. Na tržištu članica CEFTA, najveći rast tražnje postoji za energentima, gvožđem i čelikom, plovilima, konstrukcijama, aluminijumom… U uslovima koje diktira svetska kriza, najveće šanse za rast srpskog izvoza pruža upravo tržište CEFTA, pa je regionalna saradnja od prioritetnog značaja. Utoliko pre što najviši stepen podudarnosti uvoza i izvoza Srbija ima sa zemljama sa tog područja.

CEFTA sporazum bi trebalo da doprinese političkoj stabilnosti Regiona, njegovom ravnomernijem razvoju, privlačenju investicija, razvoju infrastrukture, poboljšanju poslovnog imidža, a posmatrano iz perspektive potrošača trebalo bi da obezbedi jeftinije i kvalitetnije proizvode. Prednosti primene Sporazuma ogledaju se u podsticanju robne razmene i stimulisanju regionalne privredne kooperacije. Krajnji efekat svih ovih pozitivnih kretanja jeste rast izvoza, time i zaposlenosti, što bi trebalo da rezultira rastom životnog standarda stanovništva u Srbiji i Regionu. Osim toga, od CEFTA sporazuma se očekuje da zemljama potpisnicama olakša ulazak u EU, ali i da Region učini znatno atraktivnijim za strana ulaganja, jer je uspostavljen zajednički pravni okvir za investiranje, što je svakako podsticajni faktor za strane investitore. Od velikog značaja je i to što bi stvaranje zone slobodne trgovine trebalo da doprinese da zapadni Balkan u dogledno vreme postane jedno integrisano područje, koje će biti prepoznatljiva destinacija za inostrana ulaganja i imati svoj jedinstveni ekonomski identitet. I najzad, primena CEFTA sporazuma predstavlja osnovu daljih EU integracija zemalja Regiona.

Na listi prioriteta, kad je reč o daljoj primeni CEFTA, svakako su pregovori o liberalizaciji u oblasti usluga, i to u skladu sa pravilima Svetske trgovinske organizacije, čiji je krajnji cilj progresivna liberalizacija i otvaranje tržišta usluga između članica CEFTA. S tim u vezi, za Srbiju je od posebnog značaja da se liberalizacija ostvari, pre svega, u oblasti saobraćaja, saosiguranja u okviru osiguranja i informacionih tehnologija. Značajno mesto na listi prioriteta zauzima i stvaranje jednakih uslova za investicije, što je, zapravo, inicijalna kapisla za privlačenje što većeg obima investicija u CEFTA region. To podrazumeva otklanjanje administrativnih i drugih prepreka, a krajnji cilj je formiranje zajedničkog investicionog tržišta sa usaglašenim investicionim politikama zemalja Regiona. U tom kontekstu posmatrano veoma je važno unaprediti saradnju nacionalnih agencija za promociju investicija. treba, takođe, pomenuti i otvaranje tržišta javnih nabavki, koje je otvoreno od 1. maja 2010. godine, i sada je u punoj primeni princip nacionalnog tretmana. Četvrti prioritet odnosi se na primenu adekvatne politike zaštite konkurencije članica CEFTA, kako bi se efekti tržišne liberalizacije u potpunosti iskoristili. preduslov za to je efikasnija saradnja nacionalnih agencija za konkurentnost. Dosta se očekuje i od unapređenja saradnje regionalnih privrednih komore u okviru Foruma privrednih komora CEFTA regiona. Cilj tog Foruma je da se kroz međukomorsku saradnju i dijalog, pruži podrška privredi zemalja potpisnica CEFTA sporazuma u nastojanju da maksimiziraju pozitivne efekte stvaranja zone slobodne trgovine. Poslednje zasedanje Zajedničkog komiteta i Foruma komora održano je u Tirana u novembru 2012. godine.

Autor je naučni savetnik – ekspert za međunarodne finansije