Razvoj moguć samo bez opstrukcije države

Najveći deo novca iz opštinske kase trebalo bi da se uloži u velike projekte koji nisu završeni, ali i u gradnju i održavanje komunalne infrastrukture.

– Budžet je razvojni, a planirali smo završetak investicija iz prethodne tri godine, poput gradnje gondole i postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda na Zlatiboru, ali se nadamo da ćemo ih završiti u narednoj godini. Značajna sredstva su planirana za završetak radova na izgradnji puteva, ulica, vodovodne i kanalizacione mreže. Za završetak gondole je izdvojeno 200 miliona dinara, a za sistem za prečišćavanje otpadnih voda oko 60 miliona dinara, objasnio je Miloje Rajović, predsednik Skupštine Opštine Čajetina.

On je naveo i da }e gradnja postrojenja za prečišćavanje voda, za koji je Centar za međunarodnu saradnju i razvoj Slovenije (CMRS) donirao 1,5 miliona evra, a opština obezbedila oko tri miliona evra, početi u martu dogodine i da će biti završen u roku od jedne godine. Za narednu godinu planiran je i nastavak radova na vodosistemu Sušičko vrelo, ali i gradnja Omladinskog kulturnog centra na Zlatiboru. Milan Stamatović, predsednik Opštine, ističe da je budžet za narednu godinu realan i razvojni.

– Čajetinski budžet se stalno uvećava u proseku za 20 do 30 odsto godišnje. To je jasan parametar dobrog privrednog ambijenta i dokaz da su odluke lokalne samouprave i planska dokumentacija u skladu sa zakonom. Jasne i precizne odluke privlače investitore, jer znaju koje su obaveze lokalne samouprave, a koje su njihove i šta dobijaju za naknadu koji plaćaju, kazao je za Danas Stamatović.

Iako je gradnja žičare-gondole, koja bi trebalo da spoji centar Zlatibora i vrh Tornika, trebalo da počne, jer je lokalna samouprava obezbedila iznos od 13 miliona evra, a francuska kompanija Pomagalski je odavno isporučila opremu, početak realizacije tog projekta koče nerešeni imovinsko-pravni odnosi nad zemljištem iznad koga bi trebalo da pro|e trasa gondole duga skoro devet kilometara, a koje koristi privatizovani PK „Zlatibor“. Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture je prošle godine bez naknade dalo 2.313 hektara držvnog zemljišta tom preduzeću, ali je Stamatović alarmirao javnost nakon čega je to ministarstvo povuklo svoje rešenje, a ceo spor je pred Upravnim sudom. Ministarstvo tvrdi da opština Čajetina može da traži građevinsku dozvolu za gradnju gondole na zemljištu čiji je ona vlasnik, a Stamatović ističe da i pored toga što je Vlada proglasila javni interes nad tim zemljištem, projekat opstruišu upravo državni organi.

– Nečuveno je da država ne poštuje sopstvenu odluku. Iako je Vlada proglasila državni interes nad tim zemljištem, to nama ne znači ništa. Moramo da čekamo sudske odluke o vlasništvu, jer se PK „Zlatibor“ žalio, spor pred sudom se odugovlači i postupak je vra}en geodetskoj upravi, odnosno na početak, navodi Stamatović. Zbog toga je, kako navodi i pokrenuta inicijativa za narodnu radnu akciju kojom bi počela gradnja, jer je to, po njemu, jedini način da građani pošalju poruku državi da treba da rešava, a ne da stvara probleme.

– Građani, investitori i srpska javnost su shvatili na čajetinskom primeru da država ne želi da se legalno gradi, niti želi da reši problem imovine, već opstruiše značajnu investiciju za celu Srbiju. Svakodnevno nam dolaze investitori koji žele da se taj projekt što pre realizuje, kako bi se popravio kvalitet turističke ponude i povećala vrednost nekretnina, a građani traže da počne radna akcija. Mi ćemo je zato i osmisliti posle novogodišnjih praznika, poručio je Stamatović.

Bojkot naprednjaka

Komentarišući odluku odbornika SNS da bojkotuju sednice skupštine, Rajović ističe da za takvu odluku nije bilo razloga, a potom istakao da je na poslednjoj sednici bio jedan odbornik te stranke i da se nada da će i ostali ubuduće učestvovati u radu lokalnog parlamenta.

Kredit će isplatiti za tri godine’]

Stamatović kaže da ovogodišnji budžet nije realizovan u potpunosti, a on se nada da će izvršenje do kraja godine biti povećano i da će biti veše od 90 odsto planiranog iznosa. Kasa za 2017. je praznija nego ovogodišnja u kojoj je bilo oko dve milijarde dinara, ali to je, kako Stamatović objašnjava, zbog prihoda od kredita za gondolu. „Iznos kredita je 750 miliona dinara, a vratili smo 160 miliona, od kojih smo oko 100 miliona dinara uplatili pre roka dospeća i nemamo problema u otplati. Planirali smo da ga potpuno vratimo za tri godine, dodao je Stamatović.

Projekat se realizuje uz pomoć sredstava iz budžeta Opštine Čajetina