Reagovanje MGSI povodom teksta „Nišlije će plaćati dnevno 6.300 evra za zemljište koje su poklonili državi“

1. Politiku razvoja aerodroma je sa Gradom Nišom 2014. utvrdila Vlada Republike Srbije, koja je takođe uložila i oko devet miliona evra u poslovanje i opremanje niškog aerodroma, što je, zajedno sa ulaganjima Grada Niša, omogućilo da aerodrom počne da funkcioniše i da poslednjih godina beleži konstantan rast broja putnika.

2. Vlada Srbije se nije pitala u vezi sa ugovaranjem cena pružanja aerodromskih usluga, budući da je prethodni menadžment aerodroma to držao u tajnosti. Ugovarane cene su bile preniske i to duži period. Menadžment je mogao da za kratak period, npr. do kraja 2015, ugovori simboličan iznos, a već od 2016. da te cene budu značajno više, u skladu sa tržišnim. Umesto toga, oni su zaključivali višegodišnje ugovore po simboličnoj ceni.

3. Vlada nije menjala komercijalne niti bilo koje druge uslove za poslovanje avio-kompanija na niškom aerodromu, već su ti uslovi ostali isti kao i pre preuzimanja. 4. Odluka o tome hoće li leteti ili neće sa niškog aerodroma i na kojim linijama isključivo je u domenu poslovne politike avio-kompanija.

S obzirom na još uvek relativno mali broj linija (u skladu sa trenutnim potrebama tržišta), oscilacije u broju putnika mogu biti značajne sa otkazivanjem ili uvođenjem samo jedne linije, što se i dešava u praksi. Bez obzira na to, u maju 2019. iskazan je rast u odnosu na maj 2018, kao i u junu 2019. u odnosu na jun 2018, a naročito značajan rast se očekuje tokom druge polovine godine, jer od 15. jula 2019. počinju letovi na linijama u javnom interesu.

5. I da u ovom trenutku ima milion putnika na godišnjem nivou, Aerodrom „Konstantin Veliki“ bi poslovao sa gubicima zbog preniske ugovorene cene putničkog servisa od svega tri evra po odlazećem putniku, tj. prihod aerodroma bi bio 1,5 miliona evra, što za oko 240 radnika koliko će ih biti do kraja godine ne bi bilo dovoljno ni za plate, a što znači da bi Grad plaćao sve veće operativne troškove, odnosno gubitke sa jedne strane, i sve veća kapitalna ulaganja sa druge strane. Trenutno, sa prometom od oko 350.000 putnika, niški aerodrom od putničkog servisa prihoduje maksimalno 540.000 evra.

6. Nakon preuzimanja, Vlada je nastavila da ulaže u razvoj niškog aerodroma i to direktnim finansijskim ulaganjem, a posredno i razvojem tržišta kao posledice uvođenja linija u javnom interesu. Od trenutka preuzimanja nije otpušten nijedan radnik sa niškog aerodroma, već će, naprotiv, do kraja godine broj zaposlenih biti skoro udvostručen.

7. U 2016. godini, bez dodatnih tereta Gradu, Vlada je aneksom za Niš problematičnog ugovora, dala Gradu mogućnost da svoje obaveze izvrši u novom roku (dvostruko dužem od inicijalno ugovorenog).

8. Vlada je prihvatila molbu Grada Niša da vrati aerodrom u vlasništvo Republike i izvrši prenos osnivačkih prava na JP „Aerodrom Niš“, isključivo iz razloga sigurnog poslovanja i održavanja aerodroma od posebnog saobraćajno-strateškog značaja, kao drugog međunarodnog aerodroma na teritoriji RS i alternativnog Aerodromu „Nikola Tesla“.

Grad Niš nije vratio aerodrom državi zbog toga što su dospele neizmirene obaveze čije je ispunjavanje RS zahtevala ili iz razloga što dospele obaveze Grad nije u stanju da izmiri, već zbog toga što su operativni troškovi i kapitalna ulaganja u opremu i objekte bili toliko visoki da su zahtevali ozbiljna sredstva iz gradskog budžeta koje Grad nije mogao da obezbedi.

9. Vlada je prenela celokupnu imovinu i niškog aerodroma i civilnog dela „Aerodroma Morava“ kod Kraljeva na preduzeće Aerodromi Srbije, a sedište „Aerodroma Srbije“ i formalno preselila u Niš.

10. Kad je reč o ugovorima nasleđenim od prethodne gradske uprave, iz perioda do 2012, ni građani Niša, ni Vlada Srbije, neće plaćati ništa do konačnog salda odnosno bilansa po zaključenim ugovorima, do koga, kako ovo Ministarstvo očekuje, može doći tek po isteku rokova, odnosno ispunjavanju međusobnih obaveza i namirivanju eventualnih potraživanja koja su moguća u oba smera.