Foto: Ljilja Stojanović / FonetNišta od obećanja ministra, radnici ogorčeni, izvestili su mediji početkom prošle sedmice, konstatujući da u Niš nije došla operativna grupa Ministarstva privrede nadležna za rešavanje problema isplate zaostalih zarada radnicima propalih niških društvenih firmi.
Podsećanja radi, ministar privrede Goran Knežević obećao je da će „operativci“ stići 24. oktobra, sa zadatkom da utvrdi tačan iznos potraživanja svakog radnika. Resorni gradski većnik Mihajlo Zdravković izjavio je tim povodom, da je reč o minimalnom kašnjenja, da će grupa „ovih dana sigurno doći“, pozivajući radnike, koji godinama čekaju na isplatu, na „još samo malo strpljenja“. Negativno reagovanje dela zainteresovanih radnika, kao i građana, na ovakvo zakašnjenje prva je, javno iskazana, sumnja da će obećanja predsednika Vlade Srbije Aleksandra Vučića i njegovog kabineta, data prilikom nedavnog višednevnog radnog boravka u Nišu, biti ispunjena. Jedan od razloga za oprez leži u činjenici da su obećanja premijera i drugih članova Vlade bila u toj meri optimistična da su više ličila na marketing, a manje na realne najave čija je realizacija izvesna. Dodatni skepticizam izaziva i činjenica da su se građani Niša i juga Srbije prethodnih godina, pa i decenija, naslušali brojnih političkih obećanja o „posebnoj brizi“ centralne vlasti za taj deo države, kao i o ravnomernom regionalnom razvoju.
– Da budem sasvim otvoren: davaćemo više za Niš nego što dajemo za Beograd. Dobićete mnogo, mnogo, mnogo novca, jer hoćemo da ljudi u Nišu žive na jednako dobar način kao oni u Beogradu. Ali, Niš mora da radi na sebi – ponovio je nekoliko puta Vučić za vreme boravka Vlade Srbije u Nišu. Usledila su i druga obećanja o „boljem životu“. Premijer i njegovi saradnici obećali su završetak izgradnje Koridora 10 i gradnju Koridora 11, nove investicije i kargo prevoznike za niški aerodrom „Konstantin Veliki“, izmeštanje bezbednosno problematične železničke pruge koja „cepa“ Niš na dva dela, završetak modernog Kliničkog centra, nove investicije pet kompanija u Nišu i regionu koje će obezbediti radna mesta za 7.500 radnika, proširenje kapaciteta nemačke kompanije Leoni i otvaranje pogona turskog Aster tekstila…
– Donosimo dve milijarde dinara, odnosno 17 miliona evra, koje je Vlada Srbije dodatno izdvojila za Niš i druge gradove i opštine u pet okruga na jugu Srbije. Radićemo na tome da za ovaj deo zemlje obezbedimo još novca kroz investicije i nova radna mesta. Od te dve milijarde, 300 miliona dinara smo izdvojili za komunalno i drugo uređenje Niša, koje će lokalna vlast iskoristiti kako želi, kako bi dodatno porivukla domaće, bugarske i ostale turiste. Niš nije samo regionalni centar u Srbiji, već i izuzetno važno čvorište između Prištine, Sofije, Skoplja, Tirane. Svi putevi vode ka Nišu – rekao je predsednik Vlade.
Ovakve „velike reči“ deo javnosti je „čitao“ pre svega kao politički PR vlasti i jačanje pozicije premijera. Neki su, pak, upozoravali da najavljene investicije ne izgledaju toliko dobro kao što su predstavljene. Zanimljivo je, takođe, da je novac za velike projekte u najvećoj meri obezbeđen iz stranih kredita, dok je otvaranje novih radnih mesta praćeno državnim subvencijama koje su čak i veće od same investicije. Ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović precizirali je da će radovi na izgradnji Koridora 10 biti završen sledeće godine. Potvrdila je, takođe, da vrednost aktuelnih infrastrukturnih projekata u oblasti transporta na tom Koridoru, iznosi četiri milijarde evra, a oko četiri milijarde evra iznosi i vrednost „potencijalnih projekata“, koji nisu precizirani. Ministarka Mihajlović je kazala i da je država u aerodrom „Konstantin Veliki“ u prethodne dve godine uložila četiri miliona evra, a da će do 2019. uložiti dodatnih 5,5 miliona evra, ne precizirajući pritom izvore finansiranja. Rekla je i da će izmeštanje teretnog saobraćaja na železničkoj pruzi u centru grada (posao vredan oko 80 miliona evra), započeti 2018. godine. Premijer i ministar zdravlja Zlatibor Lončar najavili su da će novi KC Niš, ka kojem gravitira dva miliona potencijalnih pacijenata, biti završen do 31. marta sledeće godine. „Za izgradnju zgrade ovog KC izdvojili smo oko 35 miliona evra, a što se opreme tiče prvo su mi rekli da je potrebno 10 do 12 miliona evra, a sad čujem da je potrebno 15 miliona, i Vlada Srbije će dati pare za to“, obećao je Vučić. Prema zvaničnim podacima, izgradnja novog KC Niš finansira se iz kredita Evropske investicione banke (EIB) u iznosu od oko 32 miliona evra.
I sporazum koji će omogućiti otvaranje novog pogona Leonija u Nišu, koji inače u Srbiji posluje od 2009. godine i već ima pogone u Prokuplju i Doljevcu, podrazumeva finansijsku podršku države. Kako je saopšteno, na ime subvencija za Leoni, koji bi u Nišu trebalo da zaposli 2.200 radnika, iz budžeta je izdvojen 31 milion evra, dok će ta kompanija uložiti 22 miliona evra. Polaganje kamena temeljca za „niški“ Leoni biće u decembru, a pogon će početi da radi u avgustu sledeće godine, najavio je premijer. I u investiciji od devet miliona evra turske kompanije Aster tekstil, koja je u Nišu, za vreme radnog boravka predstavnika vlasti, otvorila fabriku, država je učestvovala sa podsticajima od dva miliona evra. Kako je najavljeno, u ovoj fabrici će raditi 300 ljudi, ali je planirano da se do 2018. zaposli više od 2.000 radnika.
Premijer je „zapretio“ da će za šest meseci doći da vidi šta je od onoga što je dogovoreno – i realizovano. Izvesno je, međutim, da će poučeni prethodnim, negativnim iskustvom „proveru“ obaviti i građani, ili bar deo njih. Ovo utoliko pre što je neispunjenih obećanja vlasti o ravnomernom regonalnom razvoju i „posebnoj pažnji“ države prema Nišu i jugu Srbije bilo sijaset. Investicije i životni standard u ovom delu države, već decenijama unazad, zaostaju za Beogradom i severom zemlje, a taj jaz se ne smanjuje, naprotiv – sve je veći. Od četiri najveća grada u Srbiji Niš je po ovim parametrima najsiromašniji. Situacija je još gora u okolnim gradovima i opštinama. Od 40 opština koje je vlada svojim uredbama označila kao ekonomski devastirane više od polovine nalazi se upravo na jugu Srbije. Prema analizi Nacionalne koalicije za decentralizaciju, država Srbija je od aprila 2014. do aprila 2016. godine kompanijama u Beogradu i Novom Sadu, koji spadaju u najrazvijenije lokalne samouprave i regione, dodelila čak 44,2 odsto subvencija za podsticaj investicija, inače prioritetno namenjenih manje razvijenim lokalnim samoupravama. Za subvencije u devastiranim opštinama, koje su po zakonu morale da imaju prednost, opredeljeno je samo 3,6 odsto. Samo dva od 30 ugovora o državnim subvencijama, koji su zaključeni od aprila 2014. do aprila 2016. godine, a čija ukupna vrednost iznosi 164,10 miliona evra, vezani su za investicije u Nišu, koji svrstan u područja od posebnog interesa.
Dobro marketinško pakovanje
– Radnu posetu Vlade Srbije Nišu vidim kao pozitivan potez, pošto se naš grad bar nedelju dana našao u fokusu, a otvorene su i neke fabrike i data važna obećanja o daljem razvoju. Ipak, činjenica je da je većina investicija koje ova vlada pripisuje sebi u zaslugu započeta znatno ranije, odnosno za vreme prethodnih vlasti. Tu pre svega mislim na kapitalne investicije kao što su izgradnja Koridora 10, izmeštanje pruge iz Niša, izgradnju novog Kliničkog centra. Takođe, čitava poseta i sva obećanja su marketinški izvanredno upakovani, kako bi se promovisali vlada i premijer – komentariše za Danas Miloš Simonović, bivši gradonačelnik Niša.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
