„Sve u EKSPO, zapostavljena kanalizacija, magistralni putevi“: Šta donosi rebalans budžeta?

Neko bi pomislio da bi to bila odlična prilika da se smanji deficit i posledično, javni dug, ali Vlada Srbije ima druge ideje. Zapravo, deficit budžeta biće povećan sa oko 1,7 milijardi evra, na celih 2,2 milijarde evra. U odnosu na BDP deficit će biti povećan sa planiranih 2,2 odsto na 2,9 odsto.

Fiskalni savet u svojoj oceni rebalansa budžeta ističe da je od 2020. godine ovo prvi put da je rebalansom napravljen plan deficita koji je veći od ostvarenja u prethodnoj godini.

„Ova činjenica ukazuje na to da se Vlada okreće ekspanzivnijoj fiskalnoj politici, što ne bi bila preporuka Fiskalnog saveta u periodu (još uvek) povišene inflacije i već visoke domaće tražnje“, poručuje Fiskalni savet uz napomenu da je ekonomski mnogo racionalnije i bolje da se moguća povoljnija fiskalna kretanja iskoriste za smanjivanje budžetskog deficita i posledičnog zaduživanja zemlje.

Iako se planira veći deficit, ne samo od 1,5 odsto BDP-a koliko je dugo važilo kao srednjeročni cilj Vlade, već i od 2,5 odsto na koliko je taj cilj pvećan u fisklanoj strategiji, Savet ocenjuje da je dobro to što planirano pogoršanje fiskalnih kretanja ipak nema težinu da ugrozi makroekonomsku stabilnost Srbije.

„Planirano povećanje fiskalnog deficita po definiciji u krajnjem ishodu rezultira većim zaduženjem zemlje (nezavisno od trenutnog stanja depozita). Olakšavajuća okolnost je, međutim, to što nominalni BDP u 2024. raste još brže – pa će učešće javnog duga u BDP-u ipak blago da se umanji. Rast BDP-a Srbije u evrima u 2024. iznosi skoro 10 odsto (sa 69,5 milijardi evra na 76,4 milijardi evra), dok će javni dug opšte države da poraste za oko šest odsto (sa 36,5 milijardi evra na oko 38,5 milijardi evra).

Zahvaljujući tome, zapravo će se učešće javnog duga u BDP-u umanjiti sa 52,3 odsto BDP-a, koliko je bilo na kraju 2023, na ispod 52 odsto BDP-a na kraju 2024. godine

Opet, i tu ima razloga za upozorenje. Kako Savet navodi vsok rast BDP-a u evrima od oko 10 odsto kakav se dešava u 2024. dobrim delom počiva na faktorima koji nisu dugoročno održivi.

„Na njega (pored solidnog realnog rasta BDP-a od 3,8 odsto) utiče i još uvek relativno visoka prosečna inflacija (4,7 odsto), kao i veći deflator BDP-a od 5,7 odsto (usled bržeg rasta domaćih od uvoznih cena) i blago nominalno jačanje dinara u odnosu na evro“, upozoravaju u Fiskalnom savetu.

Druga važna, a i pozitivna stvar, je da je do rasta deficita uglavnom došlo usled rasta diskrecionih, a ne strukturnih rashoda države.

„Strukturno bi na primer bilo povećanje penzija i plata u javnom sektoru, koje, kad se desi, postaje trajna zakonska obaveza države. To znači da budžet može u budućnosti relativno lako da se vrati u ravnotežu. Sa završetkom određenih započetih projekata to bi moglo automatski da se desi, a, ukoliko bude potrebe, i Vlada je u mogućnosti da u narednim godinama relativno brzo prilagodi javne rashode javnim prihodima“, objašnjava se u ocnei rebalansa.

Oni ocenjuju da su i prihodi i rashodi konzervativno planirani i da bi lako moglo da se desi da stvarni deficit bude manji od planiranog i u tom slučaju apeluju a Vladu da taj novac ne potroši na ad hok mere i deljenje novca preko tekućih rezervi.
Iako je potrošnja iz budžeta uvećana za 1,7 milijardi evra, preraspodela rashoda unutar budžeta iznosi čak 2,2 milijarde evra.

Rebalans i rekordne javne investicije

Najveći deo toga odnosi se na povećanje kappitalnih investicija, za skoro 103 milijarde dinara ili 850 miliona evra. Javne investicije su ovim povećane na preko šest milijardi evra u 2024. godini, na oko osam odsto BDP-a, što je rekord za Srbiju.

Opet, svo to povećanje može se svesti na dva projekta. EKSPO i Nacionalni stadion i projekte povezane s njim i kupovinu aviona „rafal“ od Francuske.

EKSPO 2027 sa pratećom infrastrukturom (Nacionalni stadion i pruga od Zemuna do stadiona), čiji su troškovi u 2024. rebalansom povećani za oko 370 miliona evra (sa inicijalno planiranih 340 miliona na 710 miliona evra).

Ulaganja Ministarstva odbrane, koja su rebalansom povećana za oko 450 miliona evra , usled plaćanja prve rate borbenih aviona „rafal“ i pripreme infrastrukture za uvođenje obaveznog vojnog roka.

Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu ističe da bi bez rebalansa, deficit budžeta ove godine iznosio jedan odsto BDP-a, što bi bio dobar fiskalni rezultat.

„Sada, rebalansom deficit se povećava na 2,9 odsto BDP-a, što je veliki deficit. Neki od rashoda ostaće i u narednim godinama. Recimo rate za rafale imamo i ove i sledeće godine. Slično i za služenje vojnog roka. Ove i sledeće godine imamo trošak pripreme objekata ali posle toga se javljaju tekući troškovi, hrana, smeštaj, oblačenje, plata za te vojnike.

S druge strane, već od ranije su doneti planovi da se povećaju rashodi, radi se o investicionom planu od 18 milijardi evra do 2027. godine. Na prihodnoj trani može biti problem to što se sledeće godine ne očekuje visoka inflacija kao ove, što znači manje prihode. Ukupno, može se i sledeće godine desiti da fiskalni deficit bude veći od onog što je planirano fiskalnom strategijom, 2,5 odsto BDP-a“, napominje Arsić dodajući da se istovremeno sa pumpanjem novca u EKSPO, usporavaju neki drugi infrastrukturni projekti.

U oceni Saveta, ističe se znatan rast subvencija u rebalansu.

„Nakon što su u inicijalnom budžetu za 2024. poljoprivredne subvencije bile prvo smanjene u odnosu na 2023. za 13 milijardi dinara (što nikad nije detaljno razjašnjeno), sad se u rebalansu njihov iznos povećava za oko 18 milijardi dinara, takođe bez jasnog objašnjenja.

Pritom, poslednje povećanje subvencija ispraćeno je smanjenjem rashoda za mere ruralnog razvoja od oko 3,5 milijarde dinara. Poljoprivreda je vrlo važan sektor domaće ekonomije koji čini oko 7,5 odsto privrede Srbije (s prehrambenom industrijom preko 10%), što je jedno od najvećih učešća u Evropi. Zato su lutanja države u agrarnoj politici koja se više puta menja tokom godine neprimerena značaju ovog sektora“, napominju u Fiskalnom savetu.

Savet, kao po običaju ukazuje na slabu transparentnost donošenja budžeta.

„Predloženi rebalans u pojedinim delovima nije dovoljno transparentan. Slično kao u prethodnim godinama, rebalans ne donosi potrebna objašnjenja za mnoge važne promene budžetskih prihoda i rashoda. Iz ugla javnih prihoda dobro bi bilo npr. detaljnije objasniti snažno povećanje vanrednih neporeskih prihoda koji su rebalansom podignuti na skoro 51 milijardi dinara sa inicijalno planiranih 27 milijardi. U obrazloženju rebalansa navodi se samo jedna rečenica koja ne daje ni kvantitativno ni kvalitativno objašnjenje ove promene.

Na strani javnih rashoda problemi nedovoljne transparentnosti daleko su veći. Na primer, Kancelarija za javna ulaganja svoje projekte morala bi u budžetu detaljnije da prikaže (po uzoru na Ministarstvo saobraćaja, građevinarstva i infrastrukture), struktura i konkretna namena rashoda za neto budžetske pozajmice (koji su ovim rebalansom snažno smanjeni) već se tradicionalno uopšte ne obrazlaže, nejasan je odnos budžeta prema EPS-u (u rebalansu se pojavila pozicija nabavke finansijske imovine za izgradnju termoelektrane Kostolac B3, a otvorena je i aproprijacija za izgradnju samo-balansiranih solarnih elektrana sa baterijskim sistemima za skladištenje električne energije). Dobro bi bilo dati objašnjenje zašto neki predviđeni projekti kasne, poput projekta sakupljanja i prečišćavanja otpadnih voda Centralnog kanalizacionog sistema Grada Beograda“, ukazuje Fiskalni savet dodajući da se ponovo predviđa hitan postupak za usvajanje rebalansa „što je loša praksa s kojom bi trebalo prestati“.

Nenad Jevtović, direktor Instituta za razvoj i inovacije primećuje da se pri pravljenju budžeta uvek pesimističnije planiraju prihodi, pa kada prebace plan, pravi se rebalans.

„Onda se taj višak prihoda raspodeljuje diskreciono ili se novac deli. U rebalansu je pozitivan rast javnih investicija, ali opet i tu se postavlja pitanje efekata. Raste EKSPO, ali magistralni putevi su zapostavljeni, komunalna infrastruktura, kanalizacija… Građevinarstvo, posebno niskogradnja raste, ali kada pogledamo detaljnije, to se dešava uglavnom na severu, Beograd-Novi Sad, pruga prema Subotici, put Ruma-Šabac-loznica. Na jugu deluje da su projekti zapsoltavljeni. Sve se baca na EKSPO, ali pitanje je šta posle EKSPO-a? Deluje kao da se prvenstveno ulaže u projekte za bogatiji deo stanovništva“, napominje Jevtović.