Rebalansom budžetski deficit povećan sa tri na 6,9 odsto BDP-a Srbije

Ukupni rashodi i izdaci su rebalansom povećani za 16,7 odsto, odnosno za 253, 62 milijarde dinara, piše portal Biznis.rs

Kako konstatuju u Vladi, povećanje izdataka za kapitalne rashode i rashoda za zdravstvenu zaštitu stanovništva, imaju za rezultat povećanje predviđenog fiskalnog deficita Republike na 412,2 milijarde dinara, što je 6,9 odsto bruto domaćeg proizvoda. Javni dug će, na kraju ove godine, prema rebalansu budžeta, doći do 60 odsto BDP.

„Ovaj rezultat će jednokratno narušiti planiranu putanju smanjenja javnog duga u BDP, a koja je prisutna od 2016. godine“, navode u Vladi.

Zanimljivo je da država sada očekuje veće prihode od poreza na zarade, nego što je to bilo planirano originalnim budžetom, i to za 2,3 milijarde dinara. Povećana su i očekivanja kada su u pitanju prihodi od ostalih poreza na dohodak za milijardu dinara.

„Prilikom izrade originalne projekcije prihoda od zarade, uzete su u obzir projekcije kretanja prosečnih zarada i zaposlenosti, procene o vraćanju dela odloženih obaveza, kao i procene efekata podizanja neoporezivog dela zarada za 2021. godinu. Sada su stvari postavljene optimističnije, naravno uz određene mere opreza“, objašnjavaju u Vladi.

Značajnije su revidirani i prihodi od akciza, za sedam milijardi dinara, dok su prihodi od poreza na dobit i PDV zadržani na onim iznosima koji su predviđeni budžetom za ovu godinu.

Odluku da, već u četvrtom mesecu ove godine, Vlada predloži izmene godišnjeg budžeta, kako navode u Vladi Srbije, posledica je potrebe da se dodatno podrže privreda i građani, obzirom da se još ne nazire kraj pandemije.

Rashodi koji podrazumevaju održavanje kovid bolnice Arena – Beograd, nabavku vakcina, podršku zdravstvene zaštite migranata, uređenje vodotokova i zaštitu od štetnog dejstva voda, zaštitu zdravlja životinja, materijalnu podršku radu pravosudnih organa, ali i troškove učešća Srbije na međunarodnoj izložbi EXPO 2020 – Dubai, povećani su za 6,74 milijarde dinara u odnosu na originalni budžet.

Rashodi po osnovu otplate kamata i pratećih troškova zaduživanja biće veći za 0,07 milijardi dinara. Ovo povećanje se odnosi na servisiranje domaćeg javnog duga.

Više će, posle rebalansa budžeta, biti upućeno i lokalnim samoupravama. Njima će, izmenama Zakona o budžetu, biti dodatno opredeljeno još 11,52 milijarde dinara.

„Povećanjem su najvećim delom obezbeđena sredstva za prevenciju i ublažavanje posledica nastalih pandemijom, izgradnju beogradskog metroa, podršku funkcionisanju jedinica lokalne samouprave na području uže Srbije i Kosova i Metohije, sanaciju i zatvaranje nesaniranih deponija, kao i podršku funkcionisanju lokalnih administrativnih kapaciteta“, preciziraju u Nemanjinoj.

U odnosu na plan s početka godine, dotacije organizacijama za obavezno socijalno osiguranje veće su za 1,14 milijardi dinara. Ovo povećanje je namenjeno zapravo RFZZO, dok je Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje imao povećane uplate doprinosa, što je uslovilo potrebu za manjim uplatama budžetskog novca.

Povećani su i iznosi subvencija, za 92.66 milijardi dinara u odnosu na iznos koji je planiran originalnim budžetom za 2021. godinu.

Deo sredstava biće izdvojen za finansiranje radova koje izvodi JP Putevi Srbije, na održavanju državnih puteva, Koridorima Srbije za finansiranje dela izgradnje autoputeva, za podsticaje u poljoprivredi. Ipak najveći deo namenjen je za finansiranje trećeg paketa ekonomskih mera.

„Program ekonomskih mera sproveden tokom prošle godine ostvario je predviđene rezultate u vidu očuvanja radnih mesta i standarda stanovništva, kao i minimiziranja negativnih efekata pandemije na ukupnu ekonomsku aktivnost. Pozitivni efekti programa preneli su se i na početak 2021. godine, ali produženo delovanje pandemije, sa neizvesnim trajanjem, uslovilo je potrebu za novim paketom podrške privredi i građanima“, ističu u Vladi Srbije.

Podsećaju i da je ukupan paket mera obezbeđen prošle godine iznosio 12,9 odsto BDP, odnosno 704 milijarde dinara, dok je ovaj, dodatni paket u 2021. godini, predviđen u obimu od 4,3 odsto BDP.

„Trenutni efekat na fiskalni rezultat u 2021. godini procenjen je na 2,3 odsto BDP. Za razliku od prethodnog programa, veći akcenat je stavljen na direktnu pomoć najviše pogođenim sektorima privrede i najugroženijim kategorijama stanovništva“, obrazlažu u Vladi.

„U cilju stimulisanja agregatne tražnje i ubrzanja oporavka proizvodnih, ali i uslužnih delatnosti, nakon popuštanja epidemioloških mera, kao i prethodne godine, predviđena je isplata novčane pomoći svom punoletnom stanovništvu“, naglašavaju u Vladi i zaključuju da „ukupan paket mera podrške, od početka pandemije, tako, u Srbiji dostiže 17,2 odsto BDP“.