Recept za unapređenje saradnje sa EU

Delegacije na najvišem nivou su u zajedničkoj deklaraciji objavile da će nastaviti da šire saradnju u oblasti trgovine i investicija, inovacija, zaštite životne sredine i urbanizaciji. U dnevniku Helsinško vreme kineski predsednik ističe da u njegovoj državi „mnoge finske kompanije uspešno posluju, što ukazuje na obostranu korist od naše privredne, naučne i tehnološke saradnje“. Naglašava, takođe, da se privrede dve države veoma dopunjavaju. „Kina je u proteklih 14 godina za Finsku najveći trgovinski partner u Aziji. Uzajamna ulaganja brzo rastu. Kineski 13. Petogodišnji plan se uklapa sa Vizijom Finska 2025, što obećava bolju saradnju u područjima poput inovacija, preduzetništva, čiste energije, bio-ekonomije i istraživanja Arktika. Finska je dobrodošla da aktivno učestvuje u kineskoj inicijativi kopnenog i pomorskog Puta svile“, poručio je predsednik Si.

Prema podacima Ujedinjenih nacija o međunarodnoj trgovini (COMTRADE) razmena dobara i usluga između Kine i Finske je u 2016. dostigla 7,17 milijardi dolara. Finska je na kinesko tržište izvezla robe i usluga u vrednosti od oko 2,8 milijarde dolara (rast od 4,1 odsto), dok je uvoz premašio 4,37 milijarde (povećanje od 6,9 odsto). Prema pisanju kineskih medija, ta država je Finskoj šesto najveće izozno tržište u svet, dok je Kina četvrti najveći izvoznik u Finsku. Prema podacima kineskih carinskih vlasti, Kina je u nefinansijski sektor u Finskoj investirala 217 miliona dolara. Finske kompanije su, pak, uložile 1,36 milijrde dolara u 541 projekat u Kini, ukljućujući sektore čelika, brodogradnje i vazduhoplovstva. Prema podacima ambasade Finske u Pekingu gotovo 400 finskih kompanija uložilo je u Kinu oko 10 milijardi dolara.

Predstavnici kineskih kompanija ocenjuju da bilateralni ekonomski odnosi između Kine i Finske, već godinama unazad, beleže rast zahvaljujući razvoju konkurentnih finskih industrija poput ekološki čiste energije i moderne industrije, zatim povoljnom poslovnom ambijentu, ali i strateškom položaju. Iako je finsko tržište relativno malo (oko pet miliona stanovnika), položaj te države na kapiji gde se Kina spaja sa Evropskom unijom, podiže apetit kompanija koje nastoje da istraže evropsko tržište. Osim toga, Kina se nalazi u fazi restrukuriranja ekonomije, a Finska je prepoznata kao inovativna država.

Kinski privrednici veruju da, uprkos kulturnim razlikama, postoji potencijal za unapređenje ekonomske saradnje. Između ostalog, kinesko tržište kapitala može se povezati sa finskom vodećom svetskom tehnologijom, a kinesko iskustvo tržišnog poslovanja moglo bi da pomogne u oslobađanju ogromnog potencijala finske koncentrisane sposobnosti istraživanja i razvoja.
Finska privlači mnoge kineske kompanije otvorenim stavom i prvoklasnim poslovnim okruženjem atraktivnim kako transnacionalnim, tako i malim kompanijama, kojima daje iste privilegije kao domaćim. Treba pomenuti i reprezentativan broj inženjera i naučnika sa svih strana sveta, koji su posao našli na finskom tržištu, navode kineski privrednici. Finske kompanije su takođe pohrlile na tržište Kine kako bi ugrabili „parče ekonomskog kolača u toj zemlji“. NJihov broj raste kako zbog ogromnog broja potrošača, tako i zbog plana vlade u Pekingu da unapređuje industriju i ekološki zdravu privredu. Na primer, proizvođač liftova KONE koji je ušao na kinesko tržište 1996, akumulira u toj zemlji trećinu svojih prihoda zahvaljujući naporima vlasti da „ubrzaju proces urbanizacije i podizanja viših zgrada“, izjavio je Vilijem B. DŽonson, predsednik KONE Greater China.

Privredne i trgovinske veze između Finske i Kine mogu da daju i dobar uvid u ekonomsku razmenu sa Evropskom unijom. Predsednik Si je naveo da dve strane dobro napreduju u izgradnji pet dogovorenih platformi, ukljućujući Uzajamni investicioni fond Kina-EU i Platformu povezivanja Kina-EU. Kina i evropske države sprovode strukturalne reforme radi većeg ekonomskog i društvenog razvoja. „Od vitalnog je značaja za zajednički rast Kine i Evrope da udružimo naše razvojne strategije i proširimo zajedničke interese“, naveo je Si. Ilustracije radi, vrednost trgovinske razmene između Kine i EU dnevno premašuje milijardu evra, a EU je već 11. godinu za redom najveći ekonomski partner Kine. U 2016. godini kineske direktne investicije u EU porasle su za 76 odsto. U poređenju sa ekspanzijom trgovine, uzajamne investicije imaju još prostora za rast, utoliko pre što na Kinu otpada samo šest odsto ukupnih investicaja EU u inostranstvu, dok je udeo EU u kineskim investicijama u inostranstvu na sličnom nivou. No, ubrzani pregovori o investicionom sporazumu između Kine i EU ne samo da će produbiti saradnju, već će uliti dodatnu energiju u njihov ekonosmki rast, tako da će predvoditi novu rundu talasa ekonomske globalizacije, ocenjuju kineski mediji.

Osvajanje Arktika

Odnosi Kine i Finske pružaju nove mogućnoisti i za inicijativu Jedan pojas jedan put. Takođe se ukazuje da bi Finska i druge nordijske države mogle da imaju koristi od njihove blizine Arktiku. Za vreme državne posete Finskoj kineski predsednik je u više mahova pominjao veliku mogućnost za Kinu da učestvuje u poslovima na Severnom polu. Pritom treba imati u vidu da Arktik nije kao Antarktik, koji je otvoren za sve države sveta. To praktično znači da ukoliko neka država želi da učestvuju u eksploatacij i razvoju Arktika, mora da sarađuju sa zemljama koje ga okružuju. Države severne Evrope, uključujući i Finsku, su idealni partneri za Kinu da pronađe put ka Arktiku. Jedini način za zemlje koje ne pripadaju Severnom polu da učestvuju u poslovima na najsevernijem regionu Zemljine kugle je Arktički savet (čine ga predstavnici osam država: Kanada, Danska, Finska, Island, Norveška, Rusija, Švedska i SAD).