Kako suzbijanje recesije u Nemačkoj utiče na razvoj srpske privrede?

Naime, globalna ekonomska kriza koja utiče na smanjenje privrednih aktivnosti u Nemačkoj može negativno da se odrazi i na srpsku ekonomiju, kroz pad izvoza iz naše zemlje kao i usporavanje i ukidanje direktnih stranih investicija.

Shodno tome, potpuno je jasno da paket poreskih mera, vredan 32 milijarde evra, koje priprema nemačka vlada odgovara Beogradu, jer će to indirektno ojačati privredne aktivnosti u našoj zemlji.

Kako prenosi seebiz. predloženi zakon o prilikama za rast, obuhvata razdoblje od 2024. do 2028. godine, i predviđa podsticaje investitorima za zelena ulaganja, istraživanja i razvoj. U planu je da se kompanijama omogući i veći porezni odbitak za rezultate iz drugih finansijskih godina.

Sa druge strane, nemačke kompanije su upozorile da paket nije dovoljan jer ne uključuje subvencije za električnu energiju.

U Udruženju hemijske industrije u Nemačkoj VCI smatraju da je ograničavanje cena struje nužno da bi se zaustavila deindustrijalizacija.

Kancelar Olaf Šolc je pak bio neodređen u odgovoru, poručivši da „vlada još razmatra pitanje osiguravanja snabdevanja jeftinom strujom“.

Nemačka ekonomija, najveća u Evropi, stagnirala je u drugom kvartalu, ne pokazujući znakove oporavka od recesije iz zimskog perioda, i učvrstila je poziciju u grupi velikih svetskih ekonomija s najnižim nivoom aktivnosti, prenosi Rojters.

Prema analizi Instituta za za politiku i ekonomiju jugoistočne Evrope recesija u Nemačkoj kratkoročno, neće imati velike posledice po ekonomiju naše zemlje, ali ako se oduži, mogla bi da dovede do pada srpskog izvoza i prekida direktnih stranih investicija.

Da bi izbegla te rizike, smatraju analitičari, Srbija treba pomno da prati plan transformacije nemačke privrede i traži mesto u nemačkom paketu rasta, najpre ponudom sirovina, poluproizvoda i delova kako bi se ojačala sigurnost lanca snabdevanja.

I to ne samo u automobilskoj industriji, kao dosad. Takođe, nadležni moraju da nastave sa podsticajima kao i da pospeše privlačenje nemačkih investicija u Srbiju.

Ekonomista Milan R. Kovačević kaže za Danas da subvencije i druge mere koje Berlin donosi kako bi pomogao nemačkoj privredi u recesiji mogu da ublaže njene posledice, ali ne mogu da dovedu do njenog iskorenjivanja.

– Nemačka privreda beleži pad a osnovni razlog za to je političke prirode i izazvan je potezima Brisela, a u najvećoj meri upravo Nemačke koja ima veliki uticaj na ekonomska zbivanja i korake koji se povlače u Evropskoj uniji. Mere koje se donose mogu biti korisne za nemačku privredu ali nisu dovoljne da ostvare tražene rezultate u borbi protiv recesije. Naša privreda umnogome zavisi od stanja u nemačkoj i shodno tome za Srbiju je dobro da se recesija u Nemačkoj suzbija. U prvom redu za našu zemlju je bitno da se nastave direktne strane investicije. Za privredu Srbije može biti isplativo ako recesija dovede do izmeštanja pojedinih industrija iz Nemačke, tamo gde je jeftinija radna snaga, što može dovesti do otvaranja novih proizvodnih kompleksa na ovim prostorima – navodi Kovačević.

Ekonomski analitičar Branko Pavlović takođe ističe za Danas da je u interesu srpske privrede da se recesija u Nemačkoj obuzda.

– Srpska privreda je vezana za aktivnosti Nemačke pa bi u slučaju da se stagnacija nastavi to moglo da dovede do odlaska investitora iz te zemlje sa naših prostora što bi se odrazilo na gubitak radnih mesta. Stoga je za Srbiju značajno da se recesija u Nemačkoj zauzda. Sa druge strane, eventualni veći priliv direktnih investicija iz te zemlje, kod nas, u potrazi za jeftinijom radnom snagom u kriznim uslovima, ne bi doneo privredni boljitak Srbiji zbog toga što Vlada potpuno nepotrebno izdvaja velike subvencije za strane investitore. To svakako ne može da pospeši rast srpske privrede. Da bi do toga došlo nije dovoljno osloniti se samo na direktne strane investicije, koje opet sa druge strane ne treba ni odbaciti. Potrebno je povući dodatne poteze kako bi se na tom planu ostvario uspeh, odnosno preduzeti niz drugih mera za ekonomski oporavak – zaključuje Pavlović.