Rečna flota u Srbiji stara je između 35 i 40 godina, što je dovoljan podatak koji ilustruje njenu tehnološku zastarelost i tehničku neispravnost. Uz to, domaća rečna brodogradnja nije mogla da se uključi u obnovu plovila jer se suočila sa problemom finansiranja izgradnje brodova za domaće naručioce, kao i za nabavku materijala i opreme, istaknuto je na jučerašnjem forumu „Talas novih inicijativa za razvoj vodnog transporta“, koji je organizovala pomorsko-rečna agencija „Agent plus“, a uz podršku Ministarstva saobraćaja, Saobraćajnog fakulteta u Beogradu i Privredne komore Beograda.
Prema podacima koji su se mogli čuti, na unutrašnjim plovnim putevima Srbije postoji oko 80 pristaništa koja se statistički registruju.
– Sva ova pristaništa ili luke nisu to u pravom smislu reči, ni po godišnjem prometu, niti po opremljenosti, već samo po svojoj pretovarnoj delatnosti sa vode na obalu i obratno. U lukama nema specijalizovanih terminala za generalne i rasute terete. One su većinom, po opremi i obradi tereta, višenamenski terminali sa univerzalnom mehanizacijom i relativno zastarelim tehnologijama – naglašeno je na forumu.
Tehnologije kojima se zastarela flota Srbije može prilagoditi standardima EU na skupu je prikazala Živana Luković sa Saobraćajnog fakulteta. Ona je ukazala na problem plaćanja penala za troškove zagađenja iz unutrašnje plovidbe i probleme sa kojima se srpska brodarstva mogu susresti na putu Srbije ka EU.
Na forumu je ukazano i da ne postoje savremeni robni terminali u blizini plovnih puteva, i istaknuti razlozi odsustva linijskih kontejnerskih servisa na unutrašnjim plovnim putevima. Na kraju je zaključeno da se putnički saobraćaj mora razvijati kroz nove luke i marine koje treba da pruže nove usluge, pre svega turističko-rekreativne poput krstarenja ili nautičkog turizma.
– Jedini ispravni put je da se ide ispred mogućih problema, da se strateškom planiranju i realizaciji postavljenih zadataka posveti daleko veća pažnja, a da zakonska regulativa bude pokretač pozitivnih promena i bržeg integrisanja u evropske tokove, kako bi se izbegla moguća kolizija sa praksom. Brojni unutrašnji plovni putevi Srbije i regiona su dar prirode. Ne iskoristiti ih predstavlja poslovni greh – zaključio je Zoran Netković, generalni direktor Agent plusa.
Otkloniti uska grla
Na unutrašnjim plovnim putevima, pored redovnih aktivnosti na održavanju plovnosti i ispunjavanju međunarodnih standarda, moraju se otkloniti uska grla, kao što su plitke deonice i druge smetnje za plovidbu, posebno tokom sve dužih perioda niske vode.
Strategija razvoja vodnog saobraćaja
Mirjana Trifunović, pomoćnica ministra saobraćaja, kazala je da su, kada je reč o vodnom saobraćaju, tokom prošle godine izrađena 32 zakona i podzakonska akta, odnosno ratifikovane konvencije. „Sada zajedno sa Ministarstvom finansija pripremamo zakon o porezu po tonaži broda. Takođe, ostvarili smo dogovor sa stručnjacima Saobraćajnog fakulteta, koji će pružiti podršku za izradu kompletne strategije razvoja vodnog saobraćaja. Kao osnovni strateški dokument, ona bi bila od neprocenjivog značaja za Srbiju, jer će definisati dalje pravce razvoja vodnog transporta u zemlji“, kazala je Trifunovićeva.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
