Rečnik pojmova iz ekonomije predsednika Vučića i obraćanja naciji

Kako bismo razumeli koliko dobro Srbiji ide, u toku predstavljanja ekonomskih uspeha i „neverovatno” dobrih procenata, na trenutke deluje da bi gledaocima bio potreban jedan rečnik pojmova ili bar udžbenik sa osnovnim lekcijama iz ekonomije, piše Istinomer.rs

U svojim redovnim obraćanjima naciji, Vučić se ne libi da predstavi i raskošnu lepezu stranih i(li) stručnih izraza s kojima barata. Neki od njih su se proteklih godina već „primili” u javnosti, pa, deluje, skoro da svi znaju ili makar naslućuju šta je to dži-di-pi. Sve to, kao što možemo da se uverimo prateći konferencije za medije, prati i beskonačno nabrajnje brojki. Neke od njih dolaze iz zvaničnih izvora, istina, druge su izvučene iz konteksta, a neke su i netačne. Takve primere Istinomer redovno uočava i ocenjuje.

Sve ovo smo mogli da čujemo i prilikom današnjeg obraćanja javnosti, u društvu ministara Nedimovića i Lončara, koji nisu stigli da dobiju reč. Doduše, kako je Lončar i objasnio, on svakako misli isto kao predsednik, tako da nema ni potrebe.

„U drugom kvartalu očekivali smo rast od minus 14,4 odsto, a zatim je bolja procena bila minus 9,9 odsto, tek na kraju su nam očekivanja bila rast izmedju minus šest i sedam odsto, a on je bio minus 6,5 odsto”, rekao je Vućić.

Kao primer gde je Srbija po rastu, on je ukazao da je prema podacima EUROSTAT-a, u drugom kvartalu Evrozona bila na minus 14,4 odsto rasta, Nemačka je na minus 11,7 odsto, a Španija na minus 22,1, odsto.

„Nesumnjivo je da ćemo biti bolji od svake zemlje u regionu i jedino za koga još ne možemo da kažemo su Irska i Madjarska, ali znači da smo u prvom polugodištu prvi ili drugi”, kazao je Vučić.

Pre nedelju dana već smo čuli najave fleš procena.

*Po rastu smo među top deset ekonomija Evrope

*Privredni rast Srbije u prvom kvartalu plus 5

„U ponedeljak ćemo imati fleš procenu privrede za drugi kvartal, a ja očekujem da imamo jedan od najboljih rezultata, ne samo u Evropi”, rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić 30. jula.

„Plus imaćemo jednokratno 120 odsto minimalne zarade za novoosnovana preduzeća koja do sada nisu koristila mere. To je ukupno oko 560 miliona evra. Sa svim merama koje smo do sada preduzeli koje su nas koštale 3,072 milijarde evra, jer su samo garantne šeme 1,023 milijardi evra”, rekao je predsednik.

Osim preciznih najava, miliona, milijardi i garantih šema, Vučić je krajem jula govorio i o rejtinzima, inflaciji, monetarnoj politici…

„Sa svim merama uspeli smo, i uz dobru monetarnu politiku NBS, godišnja inflacija je bolja i od uspešnijih evropskih zemalja. Rejting agencije su ogromnom broju zemljama smanjivale rejtinge i očekivanja, Srbija je i kod Fiča i Standard and Poor, ubedljivo najbolja u celom regionu. Za nas je važno što je poljprivreda dobra, ima 9,8 odsto učešća u BDP-u, a ove godine očekujemo da će biti 10 odsto, imajući u vidu izvanrednu godinu i rezultate”, rekao je Vučić i dodao, kako je preneo Blic, da će država morati da pomaže govedarima, koji su najviše oštećeni damping cenama.

Rast BDP-a je pojam s kojim politički akteri često manipulišu i koriste ga za spin o ekonomskom napretku. Isti slučaj je i sa visinom prosečne plate, stopom nezaposlenosti, za čije merenje su se metode promenile, pa su podaci neuporedivi sa ranijim periodom, koje redovno prate izjave sa nekim „najvećim uspehom u istoriji”.

*Šta nam je Vučić obećavao u ekspozeu 2016?

*„Svakom ko želi da razume” jasne su Vučićeve najave vakcina

U nastavku teksta obrazložićemo samo neke od pojmova koje smo slušali u poslednjim obraćanjima predsednika Vučića.

Damping– plasiranje proizvoda na tržište po preniskim cenama (koje ne pokrivaju ni troškove proizvodnje). Ovo se radi ili tako da država izdaje državnu pomoć za proizvodnju ili prekomernom proizvodnjom, posle čega se proizvođači rešavaju zaliha plasmanom po sniženim cenama na stranim tržištima.

Fič, Standard & Poor – dve od tri najznačajnije agencije za kreditni rejting na finansijskom tržištu. Osnovne aktivnosti agencije za kreditni rejting su analiziranje i davanje mišljenja o kreditnoj sposobnosti kompanija („corporate rating“) i država („sovereign rating“). Pored toga postoje rejtinzi lokalnih samouprava („municipality rating“), rejtinzi projekata („project rating“), finansijske snage banaka („financial strength rating“) itd.

Eurostat – Statistički zavod Evropske Unije (Eurostat) prikuplja i objavljuje statističke podatke iz država članica, država izvan EU, kao i od međunarodnih organizacija kako bi mogao da se prati učinak učinaka politika EU.

Fleš procena – rana procena, utemeljena samo na podacima o privredi, koji su u tom trenutku poznati.