Referentna će padati iako pada dinar

Niža osnovna kamata centralne banke za građane uglavnom znači jeftinije dinarske kredite, što bi u smislu državne politike deevroizacije, trebalo da dovede do veće učestalosti čisto dinarskih transakcija, ali stručnjaci upozoravaju da povoljni krediti nisu glavni cilj NBS-a pri regulisanju ove stope. Primetno je i da u Srbiji umesto u kreditne plasmane, banke višak dinara uglavnom koriste za kupovinu deviza.

Ekonomista Miladin Kovačević smatra da je sniženje referentne kamatne stope bilo nužno i ranije, odnosno još pre oktobra 2008. godine kada je počela ekonomska kriza, kako bi se predupredio apresijacijski jaz.

– Da je tada snižena referentna kamatna stopa, sada ne bi bilo ovako jakog depresijacijskog šoka. Inače, pad dinara nije mogao da se izbegne, pošto je zbog krize došlo do pada u prilivu kapitala. Narodna banka je malo zakasnila sa snižavanjem referentne stope, ali ona mora da vodi računa o deviznim rezervama. Spuštanje referentne kamatne stope dovodi do stvaranja viška dinara u opticaju pa banke kupuju devize, tako da ta stopa utiče na kurs – objašnjava Kovačević za Danas i dodaje da plasman dinarskih kredita nije bila namera NBS-a zato što je poznato da banke nisu spremne da preuzimaju rizik i odobravaju ovakve pozajmice u većoj meri.

Prema Kovačevićevim rečima, sniženje repo stope se odrazilo i na kupovinu trezorskih zapisa, s tim što „banke možda imaju alternativu, pa je moguće da kupuju hartije van Srbije, recimo grčke državne zapise“. Ovaj ekonomista naglašava da nije zahvalno davati procene o tome koliko bi i kada trebalo spuštati referentnu stopu, ali da je sigurno da će NBS sa velikim oprezom morati da je još spušta nadole, vodeći računa o tražnji, kursu i deviznim rezervama.

S druge strane, profesor univerziteta Megatrend Vladimir Vučković smatra da neće doći do većeg povlačenja sredstava iz hartija Narodne banke, čak i u slučaju da referentna stopa bude ponovo blago snižena, zato što je „taj efekat već iscrpljen kada je centralna banka sprovela veliko sniženje referentne stope sa više od 17 odsto“ koliko je bila pre nešto više od godinu dana. Vučković podseća u izjavi za naš list da repo stopa i ne može da ide nadole više od jedan do dva odsto, pošto u svakom slučaju mora da ostane iznad nivoa inflacije.

– Iako se nama kamate na dinarske kredite još čine visokim, činjenica je da je došlo do njihovog pada usled smanjenja referentne stope. Tačno je da je u jednom momentu repo stok smanjen sa 120 na 80 milijardi dinara, ali je do toga došlo i zbog toga što su banke loše upravljale svojom likvidnošću. Ipak, s obzirom na izjave privrednika koji tvrde da neće moći još dugo da drže sadašnje cene, mislim da NBS neće u skorije vreme ponovo spuštati referentnu kamatnu stopu, kako ne bi došlo do inflacije – zaključuje Vučković.

NBS intervenisala prodajom 20 miliona evra

Narodna banka Srbije prodala je juče na međubankarskom deviznom tržištu 20 miliona evra, kako bi ublažila prekomernu dnevnu oscilaciju kursa. Indikativni kurs evra formiran u prepodnevnoj trgovini na međubankarskom deviznom tržištu bio je 104,2456 dinara. NBS je od početka godine prodala 1,326 milijardi evra, uključujući i jučerašnju intervenciju.

Instrument protiv inflacije

Narodna banka često koristi referentnu kamatnu stopu u borbi protiv inflacije. Tako se dešavalo da ta stopa bude podignuta kako bi banke uložile u hartije od vrednosti NBS i tako bio povučen višak dinara sa tržišta. Međutim, kako dinar slabi, a privrednici najavljuju poskupljenja jer više ne mogu da apsorbuju pad domaće valute, ostaje da se vidi da li će NBS uskoro posegnuti za ovim instrumentom.