Reforma penzionog sistema nema alternativu

Ništa manje intrigantno nije ni to: Koliko fiskalna nedisciplina i nejasan sistem kontrole uplata penzionih doprinosa za zaposlene ugrožavaju postojeći sistem državnih penzija. Panelisti su aktuelizovali i dilemu: Ima li dugoročno održivog penzionog sistema bez ozbiljnog programa zapošljavanja koji bi iz realnih izvora finansirao taj sistem. Dosadašnja praksa nametnula je i pitanje: Da li je koncept slanja ljudi u prevremenu penziju ekonomski održiva forma socijalnog programa ili faktor koji ugrožava ekonomsku održivost penzionog sistema. Tokom rasprave iznet je podatak da su u 2010. godini izdvajanja za penzije smanjena sa 14 na 13 odsto bruto domaćeg proizvoda i konstatovano da bi u naredne četiri godine ti troškovi trebalo da se spuste na 10 odsto BDP-a.

Realnost i zablude

Bogdan Lisovolik, stalni predstavnik misije Međunarodnog monetarnog fonda u Beogradu, smatra da se Srbija suočava sa velikim problemima održivosti penzionog sistema, s obzirom na to da su troškovi za isplatu penzija veliki, a broj zaposlenih u odnosu na broj penzionere mali. Tome treba dodati i slabu naplatu doprinosa. Korene problema trebalo bi, između ostalog, tražiti i u nekadašnjim uslovima koji su omogućavali prevremeni odlazak u invalidsku penziju. Činjenica je, takođe, smatra Lisovolik, da su penzije kao i drugi oblici socijalne zaštite, dugo imali prioritet u sistemu društvenih vrednosti. Ukazujući na neke od zabluda Lisovolik je naveo razmišljanje da budžet treba kontinuirano, i u velikoj meri, da subvencioniše penzijski fond. „To je pogrešno, jer na kraju ceh plaća ekonomija države. Jednostavno, ne postoji besplatan ručak. Zabluda je i razmišljanje da reforme mogu decenijama da čekaju pravi trenutak“, komentariše Lisovolik.

Uz konstataciju da reforma penzionog sistema nema alternativu, on ističe da Srbija, ipak, ima izbor kako što bezbolnije da uđe u taj proces. Lisovolik podseća da je ekonomski rast od ključnog značaja za održivost, odnosno kvalitet penzionog sistema i upozorava da će se, ukoliko se ništa na tom planu ne preduzme, Srbija suočiti sa situacijom u kojoj će troškovi za finansiranje penzionog sistema potkopati celu privredu i dodatno osiromašiti stanovništvo.

Radina Todović, državni sekretar u Ministarstvu rada i socijalne politike, ukazala je na činjenicu da oko 1,6 zaposlenih finansira isplatu jednog penzionera, demantujući pritom podatke objavljene u nekim od medija, prema kojima je taj odnos još nepovoljniji.

– U Srbiji trenutno ima oko 2,64 miliona zaposlenih koji izdvajaju doprinose za oko 1,63 miliona penzionera. U prošloj godini za isplatu penzija potrošeno je 14,1 odsto bruto društvenog dohotka. Činjenica je, međutim, da se problemi penzionog sistema nikako ne mogu rešiti podizanjem starosne granice za odlazak u penziju. Mnogo bi efikasnije bilo da se oživi industrijska proizvodnja jer će se time povećati broj osiguranika i visina prihoda – smatra Radina Todović.

Prema oceni Dragane Kalinović, direktora Republičkog fonda penzijskog i invalidskog osiguranja, dalji razvoj penzijskog sistema u Srbiji podrazumeva temeljne promene privrednog miljea i stvaranje podsticajnog poslovnog i socijalnog ambijenta.

– U ovom trenutku oko 4,5 miliona osiguranika koristi usluge Fonda i svakog meseca se za isplatu penzija i naknada izdvaja oko 38 milijardi dinara (reč je o bruto iznosu). Zanimljivo je, takođe, da svake godine broj penzionera u Srbiji poraste za više od 100.000. Na penzijski sistem nepovoljno utiču demografska kretanja, visoka stopa nezaposlenosti, svetska ekonomska kriza, nedovoljni prihodi od doprinosa i sve veće dotacije iz budžeta za finansiranje penzija – naglasila je Kalinovićeva.

Govoreći o finansiranju sistema PIO u periodu od 1995. do 2011. godine, ona je istakla da se stopa doprinosa često menja, ponekad čak i više puta godišnje. Osim toga, izvorni prihodi se smanjuju, a dotacije iz budžeta povećavaju. Zakonskim izmenama uvode se dodatni izvori prihoda, a odnos zaposlenih i penzionera ima negativnu tendenciju.

Nepopularne mere

Pozivajući se na podatke iz juna ove godine, Dragutin Radosavljević, direktor Poreske uprave Srbije, rekao je da oko 51.700 poslodavaca nije obračunavala, niti uplaćivala doprinose u skladu sa zakonom. On je dodao da je najviše problema u naplati doprinosa registrovano kod malih i srednjih preduzeća, dok je kod velikih privrednih sistema situacija zadovoljavajuća.

– Do kraja juna podneto je oko 8.790 zahteva za pokretanje prekršajnih postupaka. Poreska policija podnela je i više od 1.600 krivičnih prijava zbog neobračunatih i neuplaćenih poreza i doprinosa u visini od gotovo devet milijardi dinara. Dugovanja (sa kamatama) Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje, premašuju 233 milijarde dinara. U nameri da unapredimo kontrolu i naplatu doprinosa planiramo da u 2012. godini uvedemo jedinstven elektronski sistem – ističe Radosavljević.

On dodaje da je zbog velikog broja poslodavaca koji ne uplaćuju redovno doprinose za obavezno socijalno osiguranje zaposlenih, a imajući u vidu kapacitete Poreske uprave koja broji 1.687 inspektora, predloženo da se isplata zarada i pripadajućih poreza i doprinosa obavlja preko Uprave za trezor.

Milan Knežević, predsednik Asocijacije malih i srednjih preduzeća Srbije, ističe da bi pooštravanje finansijske discipline u naplati doprinosa ugasilo mnoge firme, već pritisnute otplatom kredita. Prema njegovom mišljenju privredi je dodeljena uloga „protočnog bojlera“, odnosno privreda je tu da banke i država ostvare svoje interese, dok su preduzeća samo statisti.

– Veliki problem predstavlja to što se u Srbiji suočavamo sa situacijom da država duguje privrednim preduzećima. Dakle, kod nas nemamo samo slučaj da privreda duguje državi već i obratno. Zabrinjava i to što se ne poboljšava prihodna strana budžeta. Uprkos tome, niko ne nudi sistematska rešenja za popravljanje, inače sve dramatičnijeg stanja u privredi. Iz ovakve situacije se ne može izaći dok se ne poboljša naplata doprinosa. Država mora da obezbedi da oni koji ne uplaćuju doprinose to počnu da čine. Neplaćanje doprinosa se nikome ne sme tolerisati jer se time kažnjavaju oni poslodavci koji uredno izmiruju svoje obaveze prema državi – ističe Knežević.

Miroslav Zdravković, glavni urednik portala Makroekonomija, sumnja da će u predizbornoj godini biti neophodnih rezova, ali veruje da će se, ipak, „podilaziti“ penzionerima jer oni predstavljaju 50 odsto ukupnog broja izašlih na izbore.

– Rast fonda penzija uticao je da se razlika između poreza i doprinosa na zarade i socijalnih davanja poveća sa 23 milijarde dinara, koliko je zabeleženo u 2007, na 48 milijardi dinara u 2008. godini. Taj deficit je u 2009. narastao na 103 milijarde dinara, prošle godine iznosio je 117 milijardi, a u ovoj godini će premašiti 120 milijardi dinara. Osim nominalnog rasta penzija krajem 2008. godine, na rast deficita uticao je i rast ostalih socijalnih davanja u 2010. godini, a pri prilično stabilnim poreskim prihodima od poreza i doprinosa. Uvoditi u priču pad broja zaposlenih lica i rast prosečne zarade preostalih u radnom odnosu bilo bi preterano – objašnjava Zdravković.

On podseća da ukupan javni dug države, u skladu sa fiskalnim pravilima, ne može da premaši 45 odsto vrednosti BDP-a, što znači da će narednoj vladi na raspolaganju biti krajnje nepopularne mere – da u naredne četiri godine privatizuje sve što se može od javne imovine prodati, ili da smanji socijalna davanja, uključujući tu i penzije. „Mogla bi i da poveća poreze, ili da zamrzne penzije, a da inflatorno smanji vrednost deficita. Problem je, međutim, što ništa od ponuđenih rešenja neće biti ni popularno ni lako za realizaciju“, zaključuje Zdravković

Po uzoru na Italiju i Grčku

– Visoka izdvajanja za penzije, koja pritom nisu praćena odgovarajućim ekonomskim rastom, predstavljaju ključni problem. Država se, dakle, mora rasteretiti velikih izdvajanja za penzijski fond, ali je neophodno i da se realni sektor ojača. U tom kontekstu posmatrano, veoma je važno stimulisati zaposlene da što kasnije odlaze u penziju, kao i povećati efektivne godine radnog staža. Takva praksa postoji u Italiji i Grčkoj, kao i u nekim drugim zemljama Evropske unije – naglašava Bogdan Lisovolik, stalni predstavnik misije Međunarodnog monetarnog fonda u Beogradu, i podseća da se čak 60 odsto zaposlenih u Srbiji penzioniše pre nego što navrše pun staž, ili starosnu granicu.

Bogdan Lisovolik, stalni predstavnik misije MMF-a u Beogradu

Jedna od ozbiljnih zabluda je da budžet treba kontinuirano, i u velikoj meri, da subvencioniše penzijski fond. To je pogrešno razmišljanje jer na kraju ceh plaća ekonomija države. Jednostavno, ne postoji besplatan ručak. Zabluda je i razmišljanje da reforme mogu decenijama da čekaju pravi trenutak

Radina Todović, državni sekretar u Ministarstvu rada i socijalne politike

– U Srbiji trenutno ima oko 2,64 miliona zaposlenih koji izdvajaju doprinose za oko 1,63 miliona penzionera. Činjenica je, međutim, da se problemi penzionog sistema ne mogu rešiti podizanjem starosne granice za odlazak u penziju. Mnogo bi efikasnije bilo da se oživi industrijska proizvodnja jer će se time povećati broj osiguranika i visina prihoda

Dragana Kalinović, direktorka Republičkog fonda PIO

– U ovom trenutku oko 4,5 miliona osiguranika koristi usluge Fonda i svakog meseca se za isplatu penzija i naknada izdvaja oko 38 milijardi dinara (reč je o bruto iznosu). Zanimljivo je, takođe, da svake godine broj penzionera u Srbiji poraste za više od 100.000

Dragutin Radosavljević, direktor Poreske uprave Srbije

– Prema obrađenim podacima do kraja juna oko 51.700 poslodavaca nije obračunavala, niti uplaćivala doprinose u skladu sa zakonom. Dugovanja (sa kamatama) Fondu PIO, premašuju 233 milijarde dinara, a Poreska policija podnela je više od 1.600 krivičnih prijava zbog neobračunatih i neuplaćenih poreza i doprinosa u visini od gotovo devet milijardi dinara

Milan Knežević, predsednik Asocijacije malih i srednjih preduzeća Srbije

– Veliki problem predstavlja to što se suočavamo sa situacijom da država duguje privrednim preduzećima. Zabrinjava i to što se ne poboljšava prihodna strana budžeta. Uprkos tome, niko ne nudi sistematska rešenja za popravljanje, inače sve dramatičnijeg stanja u privredi. Iz ovakve situacije se ne može izaći dok se ne poboljša naplata doprinosa

Miroslav Zdravković, glavni urednik portala Makroekonomija.org

– Rast fonda penzija uticao je da se razlika između poreza i doprinosa na zarade i socijalnih davanja poveća sa 23 milijarde dinara, koliko je zabeleženo u 2007, na 48 milijardi dinara u 2008. godini. Taj deficit je u 2009. narastao na 103 milijarde dinara, prošle godine iznosio je 117 milijardi, a u ovoj godini će premašiti 120 milijardi dinara.