Uslovi za poslovanje u Srbiji od početka 2013. nisu se nimalo popravili u odnosu na raniji period, a Vlada se nije potrudila da od aprila do jula usvoji makar jednu preporuku privrede datu kroz proces Sveobuhvatne reforme propise ili Sivu knjigu, tvrde u Nacionalnoj alijansi za lokalni i ekonomski razvoj.
Nerešeno je još 66 preporuka SRP-a koje bi privredi Srbije uštedele više od 36 miliona evra i 56 preporuka Sive knjige. Nije ukinut nijedan parafiskalni namet, a NALED u svom izveštaju o stanju regulatorne reforme ističe kako na usvajanje čeka 149 propisa od kojih je za 122 već prošao rok, a prosečno kašnjenje je čak 719 dana.
Sa ovakvim parametrima sasvim je logično što se Srbija na listi konkurentnosti koju svake godine objavljuje Svetski ekonomski forum našla na 95. mestu od ukupno 144 bodovane zemlje. Najlošije smo plasirani po efikasnosti tržišta dobara, odnosno zaštiti od monopola, gde je čak na 136. mestu, ali i po faktorima složenosti poslovanja, gde je zauzela tek 132. poziciju. U razvoju institucija takođe kaskamo za vodećim zemljama (130), kao i makroekonomskom okruženju (115) i kapacitetima za inovacije (111).
Što se tiče efikasnosti tržišta rada, Srbija je na 100. mestu, dok smo najbolje rangirani, osmi, u oblasti kvaliteta visokog obrazovanja. Prema izveštaju Foruma, tri glavna ograničavajuća faktora za razvoj biznisa u Srbiji su neefikasna državna birokratija, korupcija i pristup finansiranju, odnosno ograničeni i skupi krediti.
Međutim, u pojedinim oblastima, ipak, je bilo nekih pomaka. Tako je, kako navode u NALED-u, počelo da se radi na zakonu o inspekcijama, kao i na zakonu o planiranju i izgradnji, međutim, i dalje nema većeg napretka na izmenama Zakona o radu. „Poseban problem predstavlja to što Vlada i Skupština sa nesmanjenim entuzijazmom usvajaju zakone bez kvalitetne javne rasprave i analize efekata. U drugom kvartalu, od 29 usvojenih propisa važnih za privredu čak 20 je doneto po hitnom postupku“, napominju u ovoj organizaciji.
U NALED-u ističu da je dosada jedini dosledno sproveden jednošalterski sistem – registracija firmi u APR. S druge strane, jedan šalter za prijavu i odjavu radnika i kontrolu uplate doprinosa u Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja ni posle pet godina nije zaživeo na način na koji je osmišljen. Podsetimo, još u prethodnoj vladi vodila se bitka između ministarstava (preciznije, koalicionih partnera ) u čijoj će se nadležnosti naći, pa su tri institucije – PIO fond, Fond zdravstvenog osiguranja i Poreska uprava, svi do jednog tvrdili da imaju sve tehničke uslove da ga odmah pokrenu. Niti je odluka ko će voditi taj centralni registar doneta, niti je on po tim službama počeo da funkcioniše, dok ostaje da se vidi da li će proraditi treći jedinstveni šalter – za izdavanje građevinskih dozvola.
Probleme sa rokovima građani i privrednici imaju i u Poreskoj upravi, ali zato što su prekratki. U NALED-u zato predlažu da rok za otklanjanje grešaka bude ne tri kalendarska, već tri radna dana.
Privrednici Vladu ocenili trojkom
Antikrizni paket Vlade nije dobio prelaznu ocenu jer 30 odsto privrednika smatra da je loš, 12 odsto da je dobar, dok 35 odsto firmi nije ni upoznato sa njim, pokazalo je istraživanje stavova privrede koje za NALED sprovodi Ipsos stratedžik marketing na reprezentativnom uzorku od 250 preduzeća. Čak 40 odsto privrednika rad Vlade ocenilo je trojkom, 29 odsto smatra da Vlada radi loše, a 28 odsto bi dalo ocene četiri i pet.
Najviše pozitivnih ocena dobila su ministarstva finansija, energetike i spoljne i unutrašnje trgovine, a najviše negativnih ministarstva pravde, (opet) spoljne i unutrašnje trgovine, kao i ministarstvo rada. Najbolje ocenjena institucija je Agencija za privredne registre.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
