Ovo su najznačajnije reforme sprovedene u 2023. godini prema oceni NALED-a

Najviše reforma tokom prošle godine sproveli su Ministarstvo finansija i Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, kao i Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i Ministarstvo informisanja i telekomunikacija, saopštio je NALED.

Najvažnije reforme između dve Sive knjige prema oceni Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj bile su ukidanje naknade za konverziju izmenama Zakona o planiranju i izgradnji.

Ovom izmenom zakona je ukinuta naknada za pretvaranje prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu za lica koja
su pravo korišćenja stekla u postupku privatizacije, svojinske transformacije, stečajnom ili izvršnom postupku što je jedna od višegodišnjih inicijativa NALED-a i Saveza za imovinu i investicije.

„U trenutku pripreme ovog izdanja, novoosnovana Agencija za poslove konverzije je primila više od 600 zahteva, a prema istraživanjima ova reforma bi mogla osloboditi 5.000 hektara za nove investicije“, navodi se u saopštenju NALED-a.

Inače ova reforma naišla je na brojne kritike javnosti, jer su kompanije odjednom došle do vlasništva veoma vrednih parcela po prilično niskim cenama koje su platili za propala predizeća u privatizaciji.

Druga reforma u ovoj oblasti je i ukidanje naknade za izdavanje uslova za projektovanje i priključenje za objekte „A“ i „B“. Ovo je omogućeno izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji, definisanim uz podršku NALED-a.

Usvojeni su i Zakon o elektronskim komunikacijama i Zakon o elektronskim medijima podstiču „povezanost i dostupnost elektronskih komunikacionih mreža nove generacije i njihovo korišćenje od strane građana i privrede, kao i razvoj tržišta i unapređenje poslovnog okruženja u oblasti telekomunikacija. Takođe, omogućava se efikasnije upravljanje i upotreba ograničenih javnih dobara i obezbeđuje se dodatna zaštita krajnjih korisnika, uz omogućavanje maksimalnih koristi u pogledu izbora, cene i kvaliteta usluga“, navodi se u obrazloženju uz napomenu da je Srbija dobila propis koji je u potpunosti usklađen sa evropskim propisom.

Kao reforma navodi se obavezna primena zelenih javnih nabavki i kriterijuma kvaliteta za određene predmete nabavki izmenama Zakona o javnim nabavkama od 1. januara 2024. godine.

Ovo znači da se za određene predmete nabavki prilikom izbora najboljeg ponuđača, pored cene, mora uzeti u obzir i skup ekoloških kriterijuma poput životnog veka proizvoda, troškova održavanja, reciklaže proizvoda kada postanu otpad i sl. Takođe, propisana je obaveza naručioca da osim cene primenjuju i kriterijume kvaliteta prlikom nabavke razvoja računarskih programa, arhitektonskih usluga, inženjerskih usluga, usluga prevođenja ili savetodavnih usluga.

NALED ocenjuje i da su unapređeni uslovi za preduzetništvo i frilensere, nakon što je prošle godine otpočela primena novog sistema samooporezivanja frilensera. Oni ističu da je time rešen dugogodišnji problem oporezivanja fizičkih lica koja rade
za inostranog poslodavca ili domaća fizička lica.

Prema novom sistemu, frilenseri su u mogućnosti da na kvartalnom nivou plaćaju svoje obaveze po osnovu poreza i doprinosa i pritom ostvare pravo na zdravstveno i penzijsko osiguranje. Od jula 2023. pušten je u rad poseban portal izrađen u saradnji sa NALED-om koji omogućava frilenserima da jednostavno popune svoju poresku prijavu i dobiju instrukcije za plaćanje svojih obaveza. Do sada se oko 3.500 frilensera registrovalo na portalu.

Vlada je prošle godine produžila trajanje ograničenja povećanja poreske osnovice za već registrovane paušalce najviše za 10 odsto godišnje do 2025. godine, a novina za paušalce koji tek započinju biznis je umanjenje osnovice za oporezivanje od 50 odsto u prvih godinu dana poslovanja.

Unapređen je i položaj kupaca-proizvođača električne energije (tzv. prozjumera) kroz utvrđivanje jedinstvene osnovice za obračun poreskih i neporeskih dažbina (PDV, akciza i naknada za energetsku efikasnost), koju čini utrošena električna energija, što je doprinelo povećanju predvidivosti troškova za ovu kategoriju potrošača električne energije. Značajan korak u tom pravcu je učinjen već izmenom Zakona o PDV-u krajem 2022. godine, a zatim i izmenom Zakona o akcizama i Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara tokom 2023. godine.

Oni navode i unapređenje u elektronskom poslovanju, uspostavljanjem ePisarnice i eArhiva koji omogućavaju javnim službenicima potpuni prelazak na elektronsko poslovanje.
Dodatno, već neko vreme stranke podnose javnoj upravi finansijske izveštaje, poreske prijave, i zahteve za izdavanje građevinskih dozvola elektronski. Takođe, građani u eSanduče dobijaju i izvode iz matičnih knjiga, uverenja o državljanstvu, kao i rešenja o utvrđenom porezu na imovinu ili rešenja o upisu prava svojine nad nepokretnostima.

Oni napominju da je u prošloj godini veliki pomak napravljen izmenama Zakona o privrednim društvima i Zakona o postupku registracije u APR-u koji su uveli obavezu da svi privredni subjekti imaju otvoren nalog na Portalu za elektronsku identifikaciju, kao i eSanduče te će od tog trenutka svi javni dokumenti (npr. rešenja) biti dostavljani isključivo elektronski.

U NALED-u ističu i digitalizaciju u zdravstvu, kao i u poljoprivredi. Prijava na elektronsku platfromu e Agrar, u vezi sa kojom poljoprivrednici protestuju već mesecima, počela je od januara ove godine i prvobitno je rok bio 1. mart, ali je pomeren do 1. aprila.

„Podsetimo eAgrar je reforma koju je NALED zagovarao već gotovo deceniju unazad, a aktivno je bio uključen u pripremu regulative i predloga specifikacije platforme, dok u samoj implementaciji rešenja nije učestvovao“, navodi se u Sivoj knjizi.