Reke u rukama privatnika

On je, na tribini „Javno-privatna partnerstva u službi privatnog profita ili građana“, ukazao na to da je problem sa izgradnjom malih hidrocentrala nastao kada je „Srbija dobila domaći zadatak od Evropske unije“ da u određenom roku pređe sa prljave energije, odnosno energije uglja, na takozvanu čistu energiju.

„Država je u jednom trenutku pomračenja uma dozvolila privatniku da raspolaže rekama. Praktično je dala privatniku reke u ruke da pravi takozvane derivacione hidrocentrale, a to je kada gurnete reku u cev i reka nestane i nestane sve što je živelo u njoj, ceo biodiverzitet“, rekao je Jovanović.

On je rekao da je „najbolji primer za zločin koji se dešava“ Jošanička banja, gde je izgrađeno 17 malih hidrocentrala.

Prema njegovim rečima, nestale su Samokovka i Jošanička reka, kao i reke Vlasinskog platoa, Rupska reka.

Član Inicijative „Ne damo niški aerodrom“ Mladen Jovanović rekao je da situacija sa poklanjanjem niškog aerodroma centralnom nivou vlasti očigledno ima veze i sa koncesijom Aerodroma „Nikola Tesla“, jer je ona predvidela ograničenje koje će se odnositi samo na niški aerodrom i koje će ograničiti njegov razvoj.

„Republičke vlasti imaju interes da sputavaju razvoj niškog aerodroma da bi obezbedile da francuski koncesionar bude srećan i zadovoljan. Zbog francuskog koncesionara i njegove sreće žrtvuje se ceo region“, rekao je Jovanović.

On je ukazao na to da se o koncesiji Aerodroma „Nikola Tesla“ i dalje ne zna puno, jer je ugovor o koncesiji sakriven.

„Što više informacija izlazi u javnost o sadržaju te koncesije to više saznajemo da ona utiče na ceo postupak preuzimanja niškog aerodroma od strane republičkih vlasti. To stvara velike probleme i veliku zabrinutost u Nišu“, rekao je Jovanović.

Predstavnica Inicijative „Ne davimo Beograd“ Ksenija Radovanović ukazala je na pogubne posledice potpisanog javno-privatnog partnerstva za izgradnju spalionice otpada u Vinči.

Ona je rekla da i to javno-privatno partnerstvo „karakteriše izvlačenje sredstava u korist privatnog investitora uz veliku netransparentnost čitavog procesa“.

Radovanović je dodala da će ovo javno-privatno partnerstvo ostaviti štetne posledice po budžet građana i po njihovo zdravlje.

Ona je rekla da analiza ugovora pokazuje da će građani uložiti većinu sredstava, a to je oko 38 miliona evra godišnje, u narednih 30 godina, dok se grad Beograd obavezao da će uložiti i u izgradnju dodatne infrastrukture.

„Čitavo ovo finansiranje ide kroz novoustanovljenu taksu za tretman otpada koju će plaćati građani. Obavezali smo se da ćemo celokupnu godišnju količinu smeća koja se prikupi u Beogradu predati privatnom investitoru, odnosno stranom partneru, što će u potpunosti onemogućiti razvoj reciklaže u Beogradu“, rekla je Ksenija Radovanović.

Ona je kazala da će zbog toga bez posla ostati skoro 12.000 ljudi koji rade na prikupljanju sekundarnih sirovina u Beogradu.