Rekordan pad turske lire posle smene čelnika centralne banke

U kasnonoćnom dekretu objavljenom nekoliko sati nakon što se sastao sa Sahapom Kavdžiogluom, guvernerom turske centralne banke, Erdogan je smenio dva zamenika guvernera. Jedan od njih, Ugur Namik Kučuk, bio je jedini član sedmočlanog odbora banke za monetarnu politiku koji se usprotivio smanjenju kamatnih stopa koje je šokiralo međunarodne investitore prošlog meseca.

„On je bio taj koji je glasao protiv odluke o smanjenju kamatnih stopa, tako da je šteta za njega i za zemlju“, rekao je jedan istanbulski bankar, a preneo Fajnanšl tajms.

Erdogan, koji vlada Turskom skoro dve decenije, poslednjih godina je stekao kontrolu bez presedana nad nominalno nezavisnom centralnom bankom, nakon što je preduzeo korake za konsolidaciju sopstvenih ovlašćenja. Predsednik, protivnik visokih kamatnih stopa, sukobio se sa nizom guvernera dok se trudio da odredi prioritete visokog rasta po svaku cenu — uključujući nagli porast inflacije. Turski predsednik je od sredine 2019. tri puta smenio šefa centralne banke, kao i brojne druge zvaničnike.

Tokom noći, lira, koja je već bila pod pritiskom zbog snažnog američkog dolara i zabrinutosti investitora u pogledu ekonomske i spoljne politike Turske, pala je na rekordno nizak nivo od 9,19 prema dolaru, što je gubitak od jedan odsto tog dana, a do sada je oslabila za oko 19 odsto tokom ove godine.

Lira se našla pod pritiskom prošle nedelje nakon što je Rojters izvestio da je Erdogan izgubio veru u Kavčioglua, koji je imenovan za guvernera centralne banke u martu, iako je prošlog meseca smanjio referentnu stopu na 18 procenata u vreme kada je godišnja inflacija dosezala čak 19 odsto.

Analitičar Tač kapital marketsa Pjotr Matis predviđa da će doći do daljeg smanjenja kamatnih stopa, što će prouzrokovati dalji pad lire i podstaći inflaciju.

„Ako bi lira bila značajno precenjena, smanjenje kamatnih stopa bila bi opravdana strategija. Međutim, to nije slučaj. U trenutku kada su globalne robne cene visoke i postoji mogućnost da dodatno porastu, Turskoj je potrebna stabilna ili čak jača valuta“, rekao je Matis a prenose svetski mediji.

Mnogi strani investitori već su povukli svoj novac iz Turske reagujući na ono što smatraju nekonvencionalnim i nepredvidivim vođenjem politike.

Analitičari predviđaju da će se uticaj pada valute osetiti uglavnom na unutrašnjem planu u vidu većih troškova energije u zemlji koja uvozi skoro svu naftu i gas koje koristi. To direktno utiče na podsticanje inflacije, što je postalo politička poteškoća za predsednika Erdogana, s obzirom na duboko nezadovoljstvo javnosti zbog sve većih troškova hrane i drugih osnovnih dobara.