Rekordna dobit bankarskog sektora u 2023. godini

Zapravo, kada se odbije porez, ravno jedna milijarda i 44 miliona evra iznosila je dobit bankarskog sektora, pokazuju bilansi banaka.

To je za čak 40 odsto više nego u 2022. godini, inače rekordnoj za banke u Srbiji do sada.

Ovaj rezultat je ostvaren uprkos ograničenju kamatnih stopa na stambene kredite koje je u septembru donela NBS čiji je efekat procenjivan na 10 odsto dobiti bankarskog sektora.

Nakon niza godina sa niskim kamatnim stopama i čak negativnim euriborom, u kojima su banke uglavnom zarađivale, mada ne onoliko koliko bi želele, inflacija od polovine 2021. godine naterala je centralne banke do podižu kamatne stope.

Rast ključnih kamatnih stopa povukao je za sobom povećanje drugih referentnih kamatnih stopa kao što su euribor za evre ili belibor za dinare. Ove kamatne stope su ugrađene u većinu kredita, odnosno u kredite sa promenljivom kamatom.

Njihov rast tokom 2022. i 2023. naduvao je i prihode poslovnih banaka.

Prema ocenama stručnjaka, kamatne stope Evropske centralne banke mogle bi da krenu da padaju polovinom godine, ali će i dalje ostati visoke u odnosu na period pre inflacije. Takođe, ne može se očekivati ni značajniji pad bankarskih kamatnih stopa, ali bankari se nadaju da bi usled smanjenja inflacije mogao da počne rast kreditne aktivnosti.

Ovo znači da će verovatno i ova godina biti „el dorado“ za bankarski sektor.

Najveći profit u 2023. godini ostvarila je austrijska Rajfajzen banka, koja je tokom prošle godine integrisala Kredi agrikol banku u Srbiji. Ova banka je zaradila čak 182 miliona evr što je više nego dvostruki rast neto dobiti u odnosu na 2022. godinu kada su zaradili 82,6 miliona evra.

Druga po visini profita prošle godine bila je Inteza sa 179,4 miliona evra. I to je za 70 miliona evra više nego godinu pre.

Treća po profitabilnosti prošle godine bila je još jedna italijanska banka, Unikredit. I oni su više nego udvostručili profit sa 71,4 miliona u 2022. na 157 miliona evra u 2023. godini.

Dalje, na spisku banaka sa najvećim profitom našle su se mađarska OTP banka sa 142,8 miliona evra i NLB Komercijalna banka sa 128,4 miliona evra. Obe su ostvarile za pedesetak miliona evra bolji rezultat nego u prethodnoj godini.

Pretprošle godine listu banaka sa najvećim profitom predvodila je AIK banka sa čak 222,8 miliona evra. Međutim, to je bilo posledica pripajanja Sberbanke u Srbiji više knjigovodstvene prirode. Prošle godine AIK, najveća domaća privatna banka, ostvarila je dobit od 69,7 miliona evra. Doduše, tu treba dodati i dobit Eurobanke Direktne, koju je prošle godine kupila, ali je još nije integrisala, koja je iznosila 14,7 miliona evra.

Prethodne godine najveći izvor prihoda bile su kamate. Dok su neto prihodi od kamata u 2022. godini iznosili 1,25 milijardi evra, u 2023. godini to je skočilo na čak 1,94 milijarde evra.

Dok su banke u vreme niskih kamatnih stopa zaradu tražile u povećanju naknada i provizija, sada je ovaj prihod pao u drugi plan. U 2023. su na ime naknada prihodovale u neto iznosu 660 miliona evra, dok je u 2022. godini to iznosilo 573,3 miliona evra.

Od nekadašnjih više od 30 banaka, ostalo je svega 20 ili bolje reći 19 s obzirom na to da je AIK banka kupila Eurobank Direktnu.

Talas preuzimanja u bankarskom sektoru, osim što je doveo do samnejnaj broja banaka, doveo je i do ukrupnjavanja.

Tako je pet najvećih banaka po profitu šrošle godine zaradilo ak 75 odsto profita celog bankarskog sektora.

Ukrušnjavanje se najbolje vidi po imovini kojom banke upravljaju. Ukupna kativa bankarskog sektora na kraju prošle godine iznosila je 50,7 milijardi evra.

I nakon svih preuzimanja i dalje najveću aktivu i tržišno učešće ima Inteza. Ova italijanska banka je imala aktivu od 7,9 milijardi evra i tržišno učešće od 15,6 odsto.

Druga po veličini banka bila je mađarska OTP, u koju su se stopile nekadašnje Sosijete ženeral i Vojvođanska, sa sedam milijardi evra pod upravom i tržišnim učešćem od 14 odsto.

Na trećem mestu su bile AIK banka i Eurobank Direktna koje su zajedno imale aktivu od

6,6 milijardi evra, što je 13,1 odsto tržišnog učešća.

Četvrta je po veličini bila Rajfajzen banka sa 5,7 milijardi evra aktive i 11,1 odsto tržišnog učešća.

Na petom mestu našla se Unikredit banka sa 5,4 milijardi evra i 10,7 odsto učešća, a među velikim bankama tu je još NLB Komercijalna sa pet miijardi evra i 9,9 odsto tržišta.

Ovih šest banaka kontroliše 74,5 odsto bankarskog tržišta.

Ako bismo njima pridodali državnu Poštansku štedonicu sa 7,8 odsto i Erste banku sa 6,4 odsto tržišta, došli bismo do toga da osam banaka upravlja sa 89 odsto tržišta. Ostatak su ili specijalizovane male banke, poput državne Srpske banke koja radi sa namenskom industrijom ili mete budućih preuzimanja.

Banke su na dan 31. decembra imali i kapital od sedam milijardi evra.

Zanimljivo je da su poslovne banke znatan deo svojih plasmana držali kod centralne banke. Naime, stanje poslednjeg dana u prošloj godini pokazuje da su čak 9,6 milijardi evra držali kod Narodne banke. Istovremeno stanje kredita komitentima iznosilo je 27 milijardi evra.