U razvijenim zemljama svako četvrto malo i srednje preduzeće bavi se proizvodnjom, a na ovim našim prostorima svako 18.
Pa tako u Šapcu u poslednje vreme sve je više frizerskih salona, menjačnica, kockarnica, apoteka, prodavnica sekend henda, radnji sa brzom hranom, a niklo je i nekoliko stotina malih pekara. S druge strane od nekadašnjeg industrijskog centra malo šta je preostalo.
Najveća šabačka investicija, šećerana, koja je koštala 125 miliona dolara, prodata je u staro gvožđe, a jedno vreme veliki bazeni korišćeni su za uzgoj riblje mlađi. Za rad šećerane bilo je potrebno obezbediti proizvodnju šećerne repe na 6.000 hektara, što znači da bi brojna domaćinstva imala od toga prihod.
Sa privredne karte nestala je i „Šapčanka“, nekadašnji ponos grada, sa hiljadu zaposlenih. Ona je izvozila je svoje proizvode i u Holandiju, čuvena rakija „ekselencija“ nalazila je put do potrošača u SAD, a za domaće tržište nije moglo da se proizvede dovoljno neprevaziđenog soka u tetrapaku „olimpijsko sunce“. Više ne postoji ni fabrika „Zorka zaštite bilja“, sa 600 radnika, koja je podmirivala 40 odsto tržišta bivše Jugoslavije, čiji se plavi kamen se uvek tražio na inostranom tržištu.
Od „srca Zorke“ – „Obojene metalurgije“, nije ostao „ni kamen na kamenu“, a cink čistoće 99,99 odsto bio je veoma tražena berzanska roba. Ta fabrika, inače, radila je i u vreme embarga, a sa svojih oko 800 radnika po mnogo čemu je prednjačila u sistemu „Zorka“. Iz iste grupacije, fabrika PVC, sa američkom tehnologijom, takođe je netragom nestala. Fabrika nameštaja „Jela“, sa 200 zaposlenih, imala je svoje prodavnice čak u 17 gradova bivše SFRJ, na kratko je početkom dvehiljaditih obnovila proizvodnju, ali ubrzo i ona propada. Industrija za preradu kože „Obnova“ prvo je privatizovana, a kasnije su sve mašine rasprodate. Građevinsko preduzeće „Izgradnja“, sa više od hiljadu radnika, koje je izgradilo pola Šapca, radilo solitere po 15 i 20 spratova, otišlo je u stečaj, a kasnije se gubi svaki trag.
Naravno, ovi industrijski pogoni vezivali su ostale sektore privrede, saobraćaj, trgovinu, ugostiteljstvo… Poređenja radi, čak 90 odsto potrošnje električne energije ide domaćinstvima, dok je nekada samo obojena metalurgija imala veću potrošnju od celog grada.
Negativni trendove doživele su i nekadašnje velike trgovinske kuće: „Nama“, sa više od hiljadu radnika i stotinu objekata, otišla je u stečaj, a dve šabačke robne kuće preuzeli su Kinezi, dok je „Šabacpromet“, takođe sa hiljadu radnika, otišao u stečaj i više mu se ni ime ne pominje. Autosaobraćajno preduzeće „Sedmi juli“, sa 1.200 radnika, prvo je privatizovao kontroverzni „biznismen“ Mile Jerković, ali posle stečaja ovde je pokradeno sve, od mehaničarske radionice, autobusa, kamiona, do stolarije i cigli. Veliki udar bio je i odlazak u stečaj koncerna Farmkom MB gde je 2.000 ranika ostalo bez posla.
Od nekadašnjih velikih fabrika posle privatizacije proizvodnju su nastavile Zorka-Pharma, koja sada posluje u okviru Hemofarma, zatim Zorka nemetali koju je kupio austrijski koncern Alas Holding, Zorka boje je iz ruku privatnih preduzetnika prešla je u finsku fabriku Tikurila, Zorka Mineralna đubriva sada posluje kao deo Eliksir grupe dok fabrika Beli limovi radi u okviru Železare Smederevo…
Na spisku nezaposlenih u Šapcu je 12.000 radnika.
Kako do investitoraMnogo se očekuje od dolaska japanske korporacije Jazaki, koja bi zaposlila 1.700 radnika. To bi povuklo i ostale sektore privrede i pospešilo zapošljavanje. U okviru severozapadne industrijske zone, najveće u Srbiji, izgrađenoj na oko 600 hektara od čega je trećina u režimu slobodne zone, radi pet italijanskih firmi, tu su i dvadesetak domaćih, ali bi pravi podsticaj bila izgradnja auto-puta Ruma-Šabac. To bi doprinelo znatno većem interesovanju stranih investitora kao i razvoju čitavog kraja. U planu je i izgradnja međunarodne luke na Savi. Tek tada, Šabac bi izbio u prvi plan po mogućnostima i prednostima svoga geografskog položaja, a veoma važan segment je i obrazovana i stručna radna snaga.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
