Relikti prošlog vremena, ali promene idu sporo: Žene po platama muškarce prestižu tek posle 60. godine života

Ukupno gledano, bez obzira na nivo završene škole muškarci su u proseku, prema poslednjim podacima Republičkog zavoda za statistiku, u septembru 2021, zarađivali 69.048 dinara prosečno mresečno, a žene 60.744 dinara.

Razlika u platama je kada se gleda po godinama manja između muškaraca i žena mlađih od 30 godina, u proseku nekih 50 evra.

Kako godine prolaze, ta razlika se povećava pa je kod onih zaposlenih starosti između 35 i 39 godina razlika u prosečnim platama veća od 13.000 dinara u korist muškaraca.

Razlika se nakon toga ponovo smanjuje, a posle 55. godine života zaposlene žene se približavaju u prosečnim platama svojim kolegama, zarađuju nešto više od 60.000 dinara u odnosu na muškarce koji u tim godinama imaju nekih 4.000 dinara više zarade.

Prvi i jedini put žene po platama nadmašuju svoje muške kolege tek posle 60. godine života, njima je prosečna plata u toj životnoj dobi 66.213 dinara, muškarcima 64.303 dinara, a ona u korist žena se nastavlja i kasnije, posle 65. godine života.

I dok muškarci sa samo osnovnom školom zarađuju u proseku nešto više od aktuelnog minimalca, koji je 40.000 dinara, žene ne zarade ni toliko. Sa četvorogodišnjim srednjim obrazovanjem muškarci u proseku zarađuju nešto više od 60.000 dinara, žene, međutim, imaju tek nešto više od 50.000 dinara.

Žene masteri i doktori nauka u proseku su, prema poslednjim dostupnim podacima RZS za septembar 2021, imale plate manje od 90.000 dinara, a njihove muške kolege bile su blizu proseka od 115.000 dinara.

Predsednica Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata Ranka Savić kaže da je to što muškarci više zarađuju od žena problem svetskih razmera i postoji ne samo kod nas, nego i u razvijenim zemljama.

“To su prosto relikti nekog prošlog vremena i treba puno vremena da protekne da bi se to promenilo. Osim toga, postoji stalna svest kod muškaraca i muških poslodavaca da je žena ta koja će više da odsustvuje sa posla, da ide na trudničko i porodiljsko, da vodi računa o deci kada su bolesna i onda nekako u startu više cene muškarca”, ističe Savić.

Ona kaže da je po nekom njenom osećaju to glavni problem zašto su žene u startu više degradirane u odnosu na muškarca.

“I ta predrasuda je u osnovi i početak i kraj ove priče”, napominje ona.

Savić kaže da u svim zakonima jasno piše da se za istu vrstu posla dobija identična plata.

“Veliki problem je i to što su žene zaposlene u nekim delatnostima koje su manje plaćene. One su većinski u zdravstvu, socijalnoj zaštiti, tekstilnoj industriji, trgovini, sve su to delatnosti u kojima su niže zarade”, napominje Savić.

Zato se, naglašava, moramo boriti protiv toga.

“Dajemo sve od sebe, ali te promene idu sporo i mislim da nas je pandemija vratila nekih 10 do 15 godina unazad i još više pojačala taj trend. Da su ponovo degradirana prava za koja se žena davno izborila. U vreme korone opet su žene bile te koje su više odsustvovale, negovale ukućane, decu”, kaže Ranka Savić.

Ona napominje da nas je ceo splet okolnosti doveo do toga, a što, kako kaže, pokazuje i evropska statistika, da je položaj žene u postpandemijskom periodu vraćen unazad.

Osim ASNS i drugi su sindikati u Srbiji reagovali i upozorili na to da uslovi na tržištu rada treba da se poprave, naročito kada su radnice u pitanju.

Sekcija žena Saveza samostalnih sindikata Srbije ocenjuje da uslovi rada i status žena na tržištu rada, uprkos implentaciji zakona koji bi poboljšali opšti položaj žena u društvu nisu na zadovoljavajućem nivou.

“Osim što rade u profesijama koje su slabije plaćene, kao što u uslovima krize lakše ostaju bez posla, te ostaju duže ekonomski neaktivne, žene se susreću i sa slabijim napretkom u odnosu na svoje muške kolege”, ističu u Sekciji žena ovog sindikata.

Teret neplaćenog kućnog rada pada, kako navode, uglavnom na žene, koje tako menjaju sve one usluge i servise koje je nekada država obavljala.

One podsećaju da je neophodno i da se što pre rasvetli slučaj radnice Leonija Danke Radović, koja je nedavno preminula nakon povreda zadobijenih na radu.

“Uslovi rada, kao i tretman zaposlenih, ne smeju nijednog momenta biti takvi da narušavaju ljudsko dostojanstvo i njihov integritet. Ljudski život i dostojanstvo moraju biti iznad profita”, ističu u Sekciji žena Samostalnog sindikata.