Reljić: Ekonomsko-investicioni plan za Zapadni Balkan – zakasneli iskorak

Reljić je za Dojče vele ukazao da treba biti oprezan u proceni njegovih mogućih dometa.

„Ekonomsko investicioni plan Evropske komisije predviđa investicije od oko devet milijardi evra za šest država i regiona jugoistočne Evrope, koje ukupno imaju oko 18 miliona stanovnika. Pri tom nije jasno koliko od toga će biti grantovi, a koliko krediti. Hrvatska, koja ima četiri miliona stanovnika će u narednih sedam godina ukupno od EU dobiti 20 milijardi evra bespovratno da ulaže u svoju ekonomiju“, dodao je.

Temeljni problem u ekonomskim odnosima  EU i šest zemlja regiona, po Reljićevom mišljenju, jeste deficit  koji je u poslednjih deset godina bio veći od 110 milijardi evra.

„Taj iznos mora da se pokrije da bi ekonomija bila u ravnoteži – ali to se ne događa. Umesto toga, Zapadni Balkan ponovo klizi u veću zaduženost i još veću neravnotežu u odnosima sa EU“, rekao je.

On je naveo da bi Zapadni Balkan godišnje trebalo da raste stopom od šest procenta BDP da bi za 30 godina došao do proseka EU.

„Zemlje regiona nemaju dovoljno akumulacije da bi same podstakle takav privredni rast. Potrebna su im strana ulaganja i bespovratna finansijska sredstva da bi ubrzale razvoj. Navodim ponovo primer Hrvatske koja oko 80 procenata svojih javnih investicija finansira kroz bespovratnu pomoć EU odnosno strukturne i druge fondove. Zapadni Balkan o tome ne može ni da sanja“, dodao je.

Reljić kaže da je „utisak da se Evropska komisija sada više bavi političkom ekonomijom, shvatajući da temelj problema masovnog iseljavanja iz regiona, manjeg poštovanja ljudskih prava i udara na demokratiju u regionu potiče od socijalno ekonomskih prilika“ ali da to što je sada najavljeno u Briselu ipak „još nije ono što bi donelo preokret u stanju na licu mesta i odnosima EU i regiona“.

Reljić je rekao i da pretpostavlja da devet milijardi samo za investicione fondove za Zapadni Balkan potiče iz novca predviđenog za Tursku kojoj je EU smanjila fondove zbog autoritarizma i nepoštovanja ljudskih prava.

„Još nam je nejasno da li u tih devet milijardi ima i kredita, jer regionu krediti nisu potrebni. Ono što je regionu potrebno to su razvojni planovi i bespovratna razvojna sredstva u kojim bi EU od planiranja do sprovođenja i nadgledanja imala bitnu ulogu“, dodao je.