„Jedino razložno rešenje – prestati sa učešćem u farsi“: Da li je najavljeno povećanje minimalne cene rada optimalno?

Podsećanja radi, predstavnici Vlade Srbije, reprezentativnih sindikata i poslodavaca prošlog četvrtka nisu na sednici SES-a postigli dogovor o minimalnoj zaradi za 2024. godinu, koja bi bila izjednačena sa vrednošću minimalne potrošačke korpe.

Očekuje se da će Vlada potvrditi sopstveni predlog da minimalac sa 40.000, koliko je ove godine, bude povećan na 47.154 dinara.

Naime, prema Zakonu o radu kada se ne postigne saglasnost između socijalnih partnera, procenat povećanja minimalne zarade određuje Vlada Srbije, najkasnije do 15. septembra.

I dok predstavnici Vlade Srbije i reprezentativnog poslodavačkog udruženja smatraju da je povećanje minimalne cene rada koje predlaže Ministarstvo finansija optimalno, sindikalci sa druge strane ističu da taj iznos nije dovoljan i da izaziva nezadovoljstvo i tenziju u redovima zaposlenih.

Sa druge strane, reprezentativni sindikati će u narednim danima razmotriti na koji način će reagovati na odbijanje Vlade da se minimalna zarada izjednači sa minimalnom potrošačkom korpom ali i činjenicu da su zarade u Srbiji generalno niske.

Ekonomski analitičar Branko Pavlović kaže za Danas da je zahtev reprezentativnih sindikata da se minimalna zarada izjednači sa minimalnom potrošačkom korpom apsolutno opravdan.

– Veoma je loše što u Srbiji ne postoji socijalni dijalog već umesto toga Vlada svake godine, radi ono što bi trebalo da bude samo presedan, a to je da odlučuje o visini minimalne cene rada. Vlada bi trebalo da interveniše isključivo u slučaju kada se o iznosu minimalca ne dogovore poslodavci i sindikalci a ne da iz godine u godinu samoincijativno odlučuje o njegovom iznosu – ističe naš sagovornik.

Prema njegovim rečima, razlog zbog čega reprezentativni sindikati na odbijanje nadležnih da ispune njihove zahteve ne reaguju izlaskom na ulicu je taj što su najorganizovaniji i najborbeniji sindikati izvan redova reprezentativnih.

– Reč je o sindikatima koji deluju u javnim ili preduzećima u vlasništvu države koji imaju bolje plate od prosečnih pa odatle potiče i nezainteresovanost za ulične socijalne proteste sa njihove strane. Svaki put kada se na SES-u pokrenu pitanja poput visine minimalne zarade treba očekivati da vlast stane na stranu kapitala. Shodno tome, delovanje kroz SES nije dovoljno da bi se ostvarila radnička prava bez da sindikati nemaju svoju partiju koja će se na političkom planu boriti za ispunjenje njihovih socijalnih zahteva. U Srbiji vlada zabluda je da je nedopustivo da sindikati imaju svoje političko krilo. Tu se radi o zameni teza jer s obzirom na to da kapital ima svoje političke predstavnike zbog čega ih ne bi imao i sindikat. Ni borba na političkoj razini sindikatima ne garantuje da će uspeti da ostvare svoju agendu ali nepostojanje partije koja zastupa njihove interese je unapred osuđuje na propast – navodi Pavlović.

Stručnjak za radno pravo Mario Reljanović kaže za Danas da ne postoji nijedan razlog da reprezentativni sindikati učestvuju u radu SES-a s obzirom da to telo ne donosi odluke o visini minimalne zarade već to čini predsednik Srbije Aleksandar Vučić pre nego što pregovori u okviru tog tela na tu temu i počnu.

– Faktički dijalog između poslodavaca i sindikata o iznosu minimalne cene rada ne postoji. Takva odluka se jednostavno donese unapred a predstavnici Vlade na SES-u čak ni ne iznesu argumentaciju zbog čega se predlozi sindikata odbijaju. U takvoj situaciji potpuno je bespredmetno da sindkalni predstavnici učestvuju u radu SES-a i na taj način mu daju legitimitet. Drugim rečima, s obzirom da se na tom mestu ne odlučuje o bilo čemu bitnom za status zaposlenih, da u praksi socijalnog dijaloga nema, onda je jedino razložno rešenje prestati sa učešćem u jednoj vrsti farse – navodi Reljanović.

On dodaje da se vlast u Srbiji ignorantski odnosi prema zahtevima reprezentativnih sindikata zbog toga što su oni u više navrata najavljivali vruću jesen i socijalne proteste a od toga nikada dosad nije bilo ništa.

– S obzirom da nema adekvatnog odgovora sindikata, Vlada nastavlja sa svojom taktikom da prosto nameće svoja rešenja znajući da pri tome neće naići na ozbiljniji otpor. Dakle, u situaciju u kojoj nema socijalnog dijaloga, na SES-u ne donose odluke o socijalnim pitanjima a trebalo bi, sindikatima jedino preostaje da dobro razmisle o drugim metodama borbe, kada je konkretno reč o minimalnoj zaradi, koji bi mogli da donesu rezultate – kaže naš sagovornik.

Reljanović navodi da je zahtev sindikata da se izjednači minimalna zarada sa minimalnom potrošačkom korpom ispravan ali da to treba da bude samo prvi korak.

– Istraživanja koja su rađena pokazuju da je plata za život dovoljna za jednu porodicu u iznosu oko 120 hiljada dinara. Dakle dobro je što se sindikati zalažu da minimalna zarada ne bude niža od minimalne potrošačke korpe, što je sada slučaj, ali je i taj iznos nedovoljan za pristojan život te treba insistirati na još većim primanjima – ističe Reljanović.

Predsednik Udruženih sindikata Srbije “Sloga” Željko Veselinović navodi da aktuelna vlast, kao i prethodna, radi na sistematskom uništavanju sindikalnog pokreta te da je to razlog zbog čega nema socijalnih protesta protiv antiradničkih odluka Vlade Srbije, poput neizjednačavanja iznosa minimalne zarade sa minimalnom potrošačkom korpom.

– Sindikati nisu dovoljno prisutni ni u medijima niti u institucijama u kojima se donose oduke koje su bitne za egzistenciju radničke klase. Jedino racionalno rešenje u ovoj situaciji je, a “Sloga” je to predlagala reprezentativnim sindikatima, da njihovi predstavnici napuste SES jer se na tom telu ne odlučuje o bilo čemu i da organizuju proteste, odnosno generalni štrajk na koji bi bili pozvani i svi drugi sindikati. Reprezentativni sindikati pak smatraju da je potrebno da i dalje deluju u okviru SES-a iako od toga nema boljitka za zaposlene i evidentno je da u tom svom stavu apsolutno greše – navodi Veselinović.

Predsednik Konfederacije slobodnih sindikata Ivica Cvetanović kaže za Danas da je zahtev za izjednačavanje minimalne zarade i minimalne potrošačke korpe potpuno razložan i da ga treba usvojiti.

– Pri tome treba preispitati i koji je zaista realan iznos minimalne potrošačke korpe. To svakako treba uraditi ako se zna da je za normalan život u Srbiji potrebno da porodica ima primanja između 80 i 100 hiljada dinara. S obzirom na to da svaki put o iznosu minimalca odluči Vlada Srbije umesto da se odredi tokom dijaloga na sednici SES-a među radnicima se pojavilo nepoverenje prema tom telu jer je evidentno da ono ne donosi odluke o socijalnim pitanjima a stvoreno je upravo da bi se bavilo tom tematikom. Naš predlog je da se sastav SES-a proširi i da na njemu uzmu učešće sve relevantne sindikalne centrale. Na taj način bi se povećala solidarnost među sindikatima a sa druge ojačala njihova pozicija u pregovorima sa predstavnicima vlasti i poslodavaca. Ujedinjenim nastupom na SES-u pritisak na nadležne bi se ojačao i na taj način bi sindikati mogli da se izbore za veći iznos minimalne zarade i bez da organizuju socijalne proteste – zaključuje naš sagovornik.