RERI: Predložene izmene Zakona o planiranju i izgradnji u interesu investitora, ne javnosti

NVO navode da se favorizovanje privatnog interesa na uštrb javnog vidi u predlogu da se samo investitor prepoznaje kao stranka u postupku izdavanja građevinske dozvole.

„Ovo rešenje je protivustavno jer u procesu izdavanja građevinskih dozvola mora postojati prostor za zaštitu javnog interesa i interesa drugih stranaka, kao što su građani, tužilaštvo i druge javne institucije“, istakao je predstavnik organizacije RERI Mirko Popović.

Naveo je da su ove olakšice planirane izmenama Zakona kroz digitalnu platformu E-prostor.

„To znači da investitor lakše i brže dobija dozvolu za izgradnju“, kazala je urbanistkinja Božena Stojić iz organizacije „Ministarstvo prostora“.

Kao primer je navela da se za zgradu od pet spratova lakše dobije dozvola na parceli gde je važećim planom dozvoljena zgrada do tri sprata.

Popović je istakao da je posledica ovakvog korišćenja E-prostora smanjenje prostora za učešće građana u donošenju odluka i podseća da su ove organizacije prošle godine reagovale na protivzakonito prekidanje javne rasprave o E-prostoru.

Dok državna sekretarka Ministarstva građevinarstva Aleksandra Damnjanović tvrdi da je neophodno omogućiti bržu i lakšu proceduru i uslove za investitore, pri čemu treba iz Zakona izbaciti sve represivne odredbe, dve nevladine organizacije predlažu set preporuka za unapređenje učešća javnosti u izradi planova.

Predlog je da se uvede više prilika za učestvovanje javnosti, kao i više oblika učešća.

Takođe, da se javni uvidi i javne rasprave održavaju van radnog vremena, da se odluke Komisije za planove donose javno i da se uvede sažeti prikaz plana koji se objavljuje uz plan kako bi se javnosti olakšalo razumevanje planova.

Posebno je važno, ukazano je, da sva dokumenta nastala tokom izrade planova budu javno dostupna.

Smatraju da su posebno zanimljive izmene zakona koje predviđaju uvođenje glavnog državnog urbaniste, Agencije za prostorno planiranje i Državne komisije za planove.

Organizacije u primedbama navode da uvođenje novih organa nije samo po sebi loše, ali da je potrebno razjasniti šta je u čijoj nadležnosti.

„Kada nemamo jasnu podelu nadležnosti, otvara se prostor da nešto bude prekontrolisano, a nešto ne, i da za to niko ne snosi odgovornost. Naš predlog je da se prošire ovlašćenja urbanističkog inspektora da on može da kontroliše rad Komisija za planove. Takođe, moramo imati precizan kriterijum za izbor članova Komisije, a ne kao što sada stoji u Zakonu, da su to ‘ugledni stručnjaci’ „, rekla je Stojić.

Kako je objašnjeno, zakonska praksa je takva da je glavni gradski urbanista ujedno i predsednik Komisije za planove, što znači da može da pokreće izradu planova i izrađuje idejna rešenja, potom plan odlazi stručnoj komisiji, na čijem čelu je ponovo – on, a ta ista komisija odbacuje primedbe javnosti i šalje plan na usvajanje.

Predlog organizacija je da glavni gradski urbanista ne može biti član Komisije za planove.

RERI kaže da ovaj Zakon mora biti usklađen sa Zakonom o proceni uticaja na životnu sredinu, te je preporuka da se ne propusti ova prilika za usaglašavanje zakona.

Organizacije upozoravaju da su izmenama zakona predviđene promene u oblasti usklađenosti planova koje nisu prihvatljive, jer imaju dalekosežne posledice na sistem planiranja i sam javni prostor uopšte.

Oni smatraju i da predložena usklađenost planova ostavlja slobodu tumačenja, pa se tako može smatrati da se u gradovima može graditi bez usvojenih strateških planova kao što je to Generalni urbanistički plan (GUP).

Prostorni plan područja posebne namene postao bi, kako navode, još češće korišćen alat za ad hoc prostorne intervencije koje sprovodi Vlada na osnovu nejasno utvrđenog interesa Republike Srbije.