Rešenje je udruživanje malih proizvođača u zadruge

Međutim, prema bazi podataka trademap.org UNCTAD-a, može se utvrditi da se srpska malina prodaje najskuplje u svetu. Prema poslednjim dostupnim uporedivim podacima, u martu ove godine kilogram maline iz Srbije je u izvozu u proseku koštao 2,32 evra, iz Čilea 2,21, a iz Poljske 1,95 evra. Inače, radi se o tri najveća izvoznika malina u svetu. Već u aprilu maline iz Srbije su u izvozu poskupele na 2,4 evra po kilogramu. S druge strane, pre nego što su pretnjom protestima izborili cenu od 160 dinara po kilogramu, naši proizvođači su dobijali isti koliko i poljski.

Kako objašnjava Milan Đukić, predsednik Udruženja Vilamet, Poljaci nisu hteli da odgovore na pitanje o prodajnim cenama, ali su im rekli da se one formiraju prema objavama u medijima, cenama na pijaci, kao i vestima o rodu u Srbiji kao najvećem proizvođaču malina na svetu.

– Cena koju oni plaćaju proizvođačima je od 95 evrocenti do 1,2 evra po kilogramu, a prosek je oko 1,07 do 1,1 evro. Međutim, na to još ide neki porez, ali i njihova malina nije ni prineti našoj po kvalitetu. Osim toga, njihovi troškovi su manji. Malina se gaji na velikim površinama, mašinski se bere… – objašnjava Đukić dodajući da se nikako nisu mogli uporediti sa nama.

On objašnjava i da su hladnjačari u Srbiji govorili kako kupuju veoma jeftino malinu u Poljskoj pa zato ne mogu da plate više domaćim proizvođačima, „ali nije baš tako“.

Do dogovora pre nekoliko dana otkupljivači su plaćali malinarima 120 do 140 dinara za kilogram, što je između 0,98 evrocenti i 1,15 evra po kilogramu, dakle na nivou manje kvalitetne poljske maline. I sa novodogovorenom cenom od 160 dinara (1,3 evra) za kilogram, hladnjačari imaju sasvim lepu razliku u ceni od 1,3 evra po kilogramu, ukoliko na tržištu postignu iznos iz avgusta prošle godine od 2,6 evra po kilogramu.

S druge strane, domaći proizvođači tvrde da je proizvodnja maline isplativa tek na otkupnoj ceni od 1,83 evra odnosno 220 dinara po kilogramu.

Milan Prostran, agroekonomista, ističe da problemi između malinara i hladnjačara traju jako dugo, decenijama, što pokazuje da u stvari do sada nije uspostavljeno poslovno poverenje između proizvođača i otkupljivača.

– Ove godine je posebno problem jer je malina svuda u svetu doživela cenovni krah. Promenjen je paritet između cene tog i drugog voća koje se zamrzava, na primer višnje ili kupine, na štetu maline. Pri tome je malina voće koje se veoma malo proizvodi na svetskom nivou, svega oko 400.000 tona godišnje – objašnjava Prostran, dodajući da je rešenje pre svega u udruživanju malih proizvođača u zadruge.

Rešenje je, smatra Prostran, da se ne izvozi 93 do 95 odsto maline kao sirovina, nego da se povećaju prerađivački kapaciteti.

– Danas nigde nema soka od maline. Ni predstavnici države ne rade na promociji domaćih proizvoda. Recimo, na nedavnoj inauguraciji umesto da se služi sok od narandže, trebalo je počastiti goste domaćim sokom od maline – smatra Prostran.

Takođe, on ocenjuje da se kod nas maline gaje na malim posedima i to često rade ljudi koji imaju druga zanimanja. Zato, smatra on, najveći deo njih nikada neće moći da napravi sopstvene hladnjače.

– Rešenje je u zadrugama, ne u udruženjima, jer su zadruge pravna lica. Tek kada proizvođači budu imali svoje kapacitete za čuvanje maline, moći će da poprave svoju pregovaračku poziciju i izbore više cene – zaključuje Prostran.

Najveće izvozno tržište za našu i poljsku malinu je Zapadna Evropa. Nemačka, Francuska i Belgija čine više od 90 odsto srpskog izvoza ovog specifičnog voća. Izvozna cena malina u ove zemlje se kreće zavisno od meseca i najveća je u drugoj polovini godine kada, prema podacima iz prethodnih godina, dostiže oko 2,6 evra dok je najniža cena u martu i aprilu od oko 2,3 do 2,4 evra.

Najviše maline ide za Nemačku

Inače, najveći uvoznik srpske maline je Nemačka, u koju je recimo u aprilu otišlo 2.493 tona maline po prosečnoj ceni od 2,3 evra za kilogram. Iza Nemaca po količini uvoza je Francuska sa 2.048 tona uvezenih u aprilu po ceni od 2,42 evra za kilogram. U najvažnija tržišta za srpsku malinu spadaju i Belgija sa uvezenih 595 tona u ovom mesecu po 2,65 evra za kilogram, kao i Velika Britanija sa 350 tona, gde je malina i najskuplje prodavana, po 3,05 evra za kilogram. Izvozna tržišta za poljsku malinu su ista kao i za srpsku, samo su cene niže. Tako Nemci plaćaju 1,98 evrocenti za kilogram, Francuzi 2,15 evra, Belgijanci 2,02 evra po kilogramu. Treći veliki igrač je Čile, ali nije velika konkurencija evropskim proizvođačima jer svoj rod uglavnom prodaje u SAD (po ceni od 2,41 evra po kilogramu u martu), zatim Australiju i Kanadu.