Rešenje tretira građane kao punoletne i zrele osobe

„Ovu banku vodi tim odličnih đaka koji ne prepisuju i ne čekaju da ih neko podstiče. Nismo spori nego smo temeljni i želimo najbolje rešenje koje će poštovati građane kao punoletne i zrele osobe, ali i ceo finansijski sistem“, rekla je Tabakovićeva. Ona je podvukla da će se NBS rado odazvati „ukoliko sud zatraži naše stručno mišljenje“, a „pravosnažne odluke suda će nam poslužiti kao putokaz“.

NBS u svojim projekcijama računa da će struja poskupeti u martu ili aprilu, pa će zbog rasta regulisanih cena, a pre svega cene struje, inflacija nastaviti umereno da raste i narednih meseci, ali će tokom drugog kvartala nastupiti trend njenog pada, rekla je guvernerka Tabaković na prezentaciji Izveštaja o inflaciji kome je prisustvovao ceo rukovodeći tim NBS. Ona je dodala da od tačnog datuma poskupljenja struje zavisi samo da li će pikovi nastupiti mesec-dva ranije ili kasnije, ali ne i konačna ovogodišnja projekcija NBS prema kojoj će inflacija do kraja godine biti vraćena u granice postavljenog cilja od četiri plus, minus 1,5 odsto.

Inflatorni pritisci po osnovu rasta cena hrane oslabili su, a inflatorni pritisci po osnovu rasta regulisanih cena dobijaju na značaju, rekao je viceguverner NBS Veselin Pješčić. Na sumnjičavost prisutnih novinara u pogledu tvrdnji o padu cena hrane, Pješčić je precizirao da je u decembru pojevtinilo meso, voće i povrće. Narodna banka ipak smatra da i ove godine posebnu pažnju treba posvetiti tržištu hrane, a od Vlade Srbije očekuje da definiše jasnu dinamiku rasta regulisanih cena. Regulisane cene, rekao je Pješčić, u rastu potrošačkih cena učestvuju sa 22 odsto. „Umereni smo optimisti i ne vidimo rizike za ostvarenje naših predviđanja“, rekla je guvernerka Tabaković.

Sa referentnom kamatnom stopom od 11,75 odsto monetarna politika je dostigla dovoljan nivo restriktivnosti i Izvršni odbor NBS će u narednim mesecima razmatrati mogućnost njene relaksacije, rekao je Pješčić.

Za 2013. godinu NBS očekuje umereni rast ekonomskih aktivnosti i rast bruto domaćeg proizvoda Srbije od 2,5 odsto, rekao je Branko Hinić, generalni direktor Direktorata za ekonomska istraživanja i statistiku NBS. Hinić je precizirao da će ključni doprinos promeni trenda kretanja BDP iz prošlogodišnjeg pada u ovogodišnji rast dati oporavak poljoprivredne proizvodnje, automobilska i naftna industrija. Evrozona će, rekao je on, i ove godine ostati u recesiji: pad BDP će se nastaviti, posle prošlogodišnjih 0,4 odsto na ovogodišnjih između 0,1 i 0,2 odsto.

Prema podacima nacionalnih zavoda za statistiku šest država iz našeg regiona, učešće hrane u indeksu potrošačkih cena najveće je u Srbiji i svedoči o niskom nivou standarda. Dok učešće hrane u Srbiji iznosi visokih 38,8 odsto, u Crnoj Gori je to 37,6 odsto, u Bugarskoj 37,2 odsto, u Hrvatskoj 29,3 odsto, u Turskoj 26,2 odsto i u Sloveniji 16,6 odsto. Troškovi stanovanja, vode struje, gasa i drugih goriva samo u Bugarskoj (17,1 odsto) imaju više učešće u indeksu potrošačkih cena nego u Srbiji (16,5 odsto). Ovi troškovi najmanje opterećuju budžet stanovnika Crne Gore (12,9 odsto).

Direktne investicije 231,9 miliona evra

Prema podacima NBS, neto priliv direktnih stranih investicija u Srbiju iznosio je prošle godine svega 231,9 miliona evra. Prema proceni NBS, deficit tekućeg računa platnog bilansa zemlje na kraju 2012. godine je iznosio 685,8 miliona evra ili 8,3 odsto bruto domaćeg proizvoda.

Doprinos NIS-a i Fijata

Ukoliko Naftna industrija Srbije ove godine preradi tri miliona tona nafte, to će ekonomskom rastu Srbije doprineti sa 0,5 procentnih poena, a spoljno-trgovinski deficit zemlje biće smanjen za 100 miliona evra, rekla je guvernerka Jorgovanka Tabaković. Ukoliko kragujevački Fiat ove godine proizvede 100.000 automobila, mada ima očekivanja da će to biti 150.000, pa i 170.000, to će rastu doprineti sa jedan procentni poen, a izvoz Srbije će porasti za 300 miliona evra, rekla je Tabakovićeva.