Rešenje za dugove državnih apoteka još ni na vidiku

U igri je i iznajmljivanje objekata, privatno-javno partnerstvo ili profesionalni menadžment, a koja je varijanta najpovoljnija za prevazilaženje nagomilanih problema ovih ustanova, još nije utvrđeno.

Blizu rešenja nije ni radna grupa, u kojoj se nalaze ministar finansija Dušan Vujović, ministar zdravlja Zlatibor Lončar i ministarka državne uprave i lokalne samouprave Ana Brnabić. Učestali sastanci poslednjih nedelja, između ostalog i zbog nagomilanih dugova koji samo za dobavljače, veledrogerije, premašuju 18,5 miliona evra, dok ukupne obaveze dostižu 45,6 miliona evra, još nisu dali odgovor na jedan od prvih zadataka – da do kraja ove godine pronađu model kojim bi se bar zaustavilo uvećanje dugova. Za sada, nije se odmaklo mnogo dalje od ideje za postavljanje profesionalnog menadžmenta. To je, kažu za Danas u Ministarstvu zdravlja, njihov predlog kojim bi ujedno država zadržala vlasništvo nad apotekama, ali uz uslov da se reguliše tržište i propišu dozvoljene marže na lekove, kako bi postale konkurentne sa privatnim sektorom.

Farmaceuti, međutim, tvrde da problem nije tako jednostavan i da su neregulisano tržište i uslovi poslovanja generator gubitaka u državnom sektoru, ali i da to ugrožava rad privatnih apoteka koje žele da u svemu poštuju zakone. Ističu i da se mnogo očekuje od zakona o apotekarskoj delatnosti, koji se najavljuje već nekoliko godina, ali se tek poslednjih nedelja izrada teksta ubrzano privodi kraju. NJih brine i to što od nadležnih ministarstava ne dobijaju nikakve signale u kom bi pravcu moglo da ide rešavanje problema, pa nedostatak državne strategije u toj oblasti onemogućava mnoge apotekarske ustanove, ali i lokalne samouprave koje su im osnivači, da razvijaju svoje dugoročne planove.

Svetlana Stojkov, direktorka Farmaceutske komore Srbije, potvrđuje za naš list da su neujednačeni uslovi poslovanja deo problema, ali da se od države očekuje pre svega da obezbedi ravnopravan status svih apoteka na tržištu kroz sistemske zakone.

– Državne apoteke su u obavezi da do lekova dolaze preko centralnih javnih nabavki, odnosno preko veledrogerija koje je na tenderu izabrao Republički fond za zdravstveno osiguranje. Te procedure traju i do 45 dana, dok privatnici mogu do istih lekova i preko istih veledrogerija da dođu za nekoliko sati – kaže ona i naglašava da u ovom trenutku nije problem menadžment, jer je i ranije bilo perioda kada se poslovalo dobro i etapa kada se radilo sa gubicima.

Ona objašnjava da bi jako važno bilo da se sasluša struka i kaže da je Komora svoje predloge već prosledila Ministarstvu zdravlja.

– U Srbiji ima oko 3.000 apoteka i one bi morale da budu prepoznate od institucija kao deo zdravstvenog sistema i njegov oslonac. Promet lekovima nije samo trgovina, i zato je važno da se ujednače cene, da se utvrdi skup usluga i definiše savetodavna uloga farmaceuta. Nedopustivo je i da se oglašavaju akcije i snižene cene preparata, da manekenke i glumice reklamiraju lekove i podstiču njihovu potrošnju, jer to nije cilj te delatnosti – ističe naša sagovornica i zaključuje da bez sistemskog pristupa, ni privatizacija kao jedna od mogućnosti, ne bi za građane donela vidljiv boljitak.

Damping cene i izvoznici

Zbog neujednačenih cena lekova reaguju i neke od privatnih apoteka, i tvrde da je to posledica „izvrdavanja zakona“. Oni navode primer jedne apotekarske grupacije, koja je preko granice iznosila samo dokumentaciju o prodatim lekovima i za taj „izvoz“ dobijala povraćaj PDV-a od oko 20 odsto. Oni su potom sa damping cenama postali nelojalna konkurencija ustanovama koje rade regularno, a taj segment poslovanja država gotovo i ne kontroliše.