Rešili smo višegodišnji problem

* Jesu li Trsteničani priključeni na daljinski sistem centralnog grejanja rešili svoj višegodišnji problem?

– Jesu. Mi smo, nažalost, godinama bili grad sa velikim problemima u ovom segmentu komunalnih usluga. Bila je to direktna posledica nasleđa iz prošlosti, kada je grad bio priključen na toplanu – energanu nekadašnjeg giganta metalske industrije, „Prvu petoletku“. Toplanu smo 2002. godine preuzeli formiranjem Javnog preduzeća „Energetika“. Predimenzionirana, snage od 550 megavata, ložena mazutom, pravila je gubitke, pa je minus od 80 miliona od 2002. do 2012. dostigao 600 miliona dinara, pri čemu je grejanje bilo nekvalitetno. Zato smo pre tri godine, odmah po preuzimanju lokalne samouprave, angažovali najbolje energetičare u Srbiji i sami izradili studiju daljinskog grejanja. Ovaj ključni dokument je predvideo potpuno nova rešenja kao i to da čitav sistem gasnih stanica, toplovoda i podstanica proradi 2015. godine. Jako sam ponosan na činjenicu što smo ispoštovali rokove i izgradili četiri gasne stanice, desetine kilometara novih toplovoda i, za sada 40, od predviđenih 100 podstanica. Za te namene smo utrošili oko 1,3 miliona evra sopstvenih sredstava a od KfW banke smo dobili 1,7 miliona evra bespovratnih sredstava. I zato danas startuje nova grejna sezona sa cenom koja nije menjanja zadnje tri godine i sa novim kvalitetom usluge.

* Ako je daljinsko grejanje rešenje samo za deo stanovništva, rešenje drugog velikog komunalnog i infrastrukturnog problema, vodosnabdevanja, čini se da donosi korist maltene svim žiteljima?

– U pravu ste. Možda i veći problem od grejanja je bilo vodosnabdevanje. Grad je godinama unazad trpeo posledice neadekvatnih rešenja iz prošlosti pa smo novinske stupce, u letnjim mesecima, punili vestima o restrikcijama vode. I što je važnije, imali smo nezadovoljne građane. Problem je eskalirao tokom majskih poplava 2014. godine kada je poplavljeno glavno izvorište i naneta šteta od bezmalo pet miliona evra. Sanaciju tri infiltraciona jezera na izvorištu „Staro korito“ Evropska unija finansirala je sa preko 190.000 evra. Uz pomoć EU i KfW-a obezbeđeno je 2,8 miliona evra i to 900.000 kao grant a 2,1 milion kao nekomercijalni kredit koji je uzela opština. Građani su sa strpljenjem tolerisali situaciju u gradu, jer jedno vreme, zbog radova na daljinskom grejanju i vodosnabdevanju, gotovo da nije bilo neraskopane ulice i ja im se, evo, sada zahvaljujem. Kao rezultat, ovog ekstremno sušnog leta, Trstenik posle pet godina nije imao restrikcija u snabdevanju vodom.

* To nisu bile jedine investicije u komunalnoj infrastrukturi.

-Tako je. Ne mogu da ne pomenem i ulaganja u nove tribine kapaciteta 1.500 gledalaca, na fudbalskom stadionu, ali i trenutno asvaltiranje pet gradskih i 13 seoskih ulica… A razmere tih investicija se najbolje vide ako kažemo da je njihova ukupna vrednost oko šest miliona evra a da je gradski budžet na godišnjem nivou manji od 10 miliona evra. Pri tom smo finansijski stabilna lokalna samouprava koja redovno izmiruje sve svoje obaveze u skladu sa zakonima i sopstvenim odlukama. No, ono na šta sam posebno ponosan su naša ulaganja i pomoć poljoprivrednicima, jer, ne zaboravimo, 60 odsto od ukupno 50.000 žitelja opštine živi od poljoprivrede, primarno od povrtarstva. To radimo preko naše Kancelarije za pomoć i podsticaj poljoprivredne proizvodnje za šta smo, ove godine, iz budžeta izdvojili 40 miliona dinara. Takođe, uz pomoć Evropske unije i programa UN FAO, oko 1.200 povrtara dobilo je plastenike, sisteme za zalivanje i stočnu hranu.

* Šta se dešava u drugim segmentima života? Ima li i tu investicija, rezultata…?

– Mi smo ponosni na naše „Jefimijne dane“ i književne susrete „Savremena srpska proza“, koji će se, uskoro, organizovati po 32. put zaredom. Svaki od tih susreta se završi izdavanjem zbornika radova što čini okosnicu izdavačke delatnosti naše biblioteke „Jefimija“ i aktivnosti našeg književnog kluba „Moravski tokovi“. Permanentno ulažemo u obnovu i rekonstrukciju škola i dečijih vrtića. Uložili smo i znatna sredstva u prvu fazu akva parka koji radi u sastavu gradskih bazena a potrudili smo se da organizacijom manifestacija poput „Trstenik na Moravi“, „Ibarsko-moravska regata“, IV Sajam lova i ribolova, privučemo što veći broj gostiju u Trstenik.

Spomenik kneginji Milici

Ove godine, 11. novembra, na dan smrti kneginje Milice, u Trsteniku će biti svečano otkriven spomenik ovoj znamenitoj vladarki i ktitorki manastira Ljubostinja. Spomenik je rad profesora Dragana Dimitrijevića, čiji je ktitor gospođa Radmila Milentijević, nekadašnja ministarka informisanja u Vladi Srbije, sada penzionisane profesorke savremene evropske istorije na Univerzitetu u Njujorku i autorke, između ostalih, knjige o Milevi Marić, znamenitoj Novosađanki i supruzi Alberta Ajnštajna.

Sećanje

Trstenik danas slavi sedamdeset prvu godinu od oslobođenja. Tog 15. oktobra, davne 1944. godine, u grad su, posle borbi za oslobođenje Kruševca, u svom prodoru ka Kraljevu, ušle jedinice ondašnje sovjetske armije pod komandom pukovnika Pronjina. Grad smešten na mestu prolaska i ukrštanja moravskih puteva koji povezuju ovaj kraj sa Kruševcom, Kraljevom, Vrnjačkom Banjom, Župom, Levčom – ima slavnu i burnu prošlost a pominje se prvi put u pisanim dokumentima kao metoh Kneza Lazara. No, Trstenik i Trsteničani su neraskidivo vezani za kneginju Milicu, koja je svoje utočište našla u obližnjem manastiru Ljubostinja, gde je, posle smrti, 11. novembra 1405. godine, sahranjena. Nedavno su Trsteničani, zajedno sa predstavnicima Vojske Srbije, odali počast i svom zemljaku Radoju Raki Ljutovcu, koji je, 30. septembra 1915. godine, na Metinom brdu u okolini Kragujevca, oborio prvi neprijateljski avion pa se taj datum slavi kao Dan artiljerisko-raketnih jedinica.