Kolike su rezerve nafte i derivata, i kako bi Srbija mogla da „preživi“ bez NIS-a?

Ovaj podatak, kako za Danas kaže energetski stručnjak Bogdan Petrović, znamo iz izjave predsednika Srbije Aleksandra Vučića, ali je, primećuje, ostao nejasan da li imamo zalihe nafte za dva meseca ili derivata, koje derivate imamo i u kojim količinama.

Redakcija Danasa uputila je Ministarstvu rudarstva i energetike pitanje kolike su tačno rezerve nafte i naftnih derivata i za koji period bi bile dovoljne da zadovolje potrebe zemlje, ali do objave ovog teksta odgovor nismo dobili.

Zvanični podaci, koje bi trebalo da objavljuje Republička direkcija za robne rezerve, ne postoje.

Na sajtu ove institucije navodi se da se u njihovim skladištima čuvaju energenti, metali, deo žitarica, so, konzerve i druge robe koje ne podležu pod posebne uslove čuvanja, ali ne i u kojim količinama.

Petrović ističe da bi Srbija po evropskim propisima trebalo da ima rezerve za tri meseca.

„Mi kroz račune za gorivo plaćamo finansiranje rezerve za naftne derivate, a posao države je da obezbedi rezerve za tri meseca“, pojašnjava on.

Pored državnih rezervi, i NIS ima svoje rezerve, te bi deo zaliha izašao i iz njegovih skladišta, što bi državi dalo na vremenu da nabavi gorivo i snabde tržište, a možda i vremena da sakupi novac i preuzme ceo ili deo NIS-a, kako bi ova jedna od najvećih kompanija u Srbiji nastavila sa poslovanjem.

Petrović smatra da je NIS nakon moguće najave o uvođenju sankcija verovatno počeo sa većom količinom uvoza nafte preko Jadranskog naftovoda (JANAF).

Kako bi NIS-ovo gorivo moglo da se zameni?

NIS je ključana figura u Srbiji za nabavku i preradu nafte. Čak 70 odsto dizela i 85 odsto benzina, koji se protroši u Srbiji, dolazi iz NIS-ove rafinerije u Pančevu, dok ostatak dolazi iz uvoza, rekao je ranije predsednik Udruženja naftnih kompanija Srbije (UNKS) Tomislav Mićović za RTS.

Zbog toga bi svaki poremećaj u nabavci ili preradi nafte u NIS-u mogao da dovede do nestašice goriva i skoka njihovih cena.

Prema podacima Agencije za energetiku (AERS) iz 2023. godine, od ukupnog broja benzinskih pumpi u Srbiji čak 20 odsto su NIS-ove.

Međutim, i ostali prodavci goriva kupuju gorivo iz rafinerije Pančevo, ali ima onih i koji uvoze derivate, među kojima su MOL i OMV.

A kako bi NIS-ovo gorivo moglo da se zameni? Pre svega, država bi naftne derivate mogla da uvozi iz rafinerija u regionu i to na tri načina. Prvi je baržama preko Dunava (način na koji deo derivata već i pristiže), drugi železnicom, a treći kamionima u cisternama.

Međutim, 70 odsto dizela i 85 odsto benzina ne bi moglo tako brzo da se nabavi na tržištu, ukazao je ranije Tomislav Mićović.

„Nemoguće je logistički obezbediti tako brzo velike količine derivata nafte u okruženju“, rekao je on.

To je nedavno potvrdio i enegetski stručnjak i ekonomista Goran Radosavljević za Danas koji je rekao da je, naročito, dopremanje goriva kamionima pitanje logističke izvodljivosti.

„Pitanje je da li postoji dovoljno kamiona i rezerovara da se to gorivo dopremi, a sve to bi uticalo na rast cena goriva“, upozorio je Radosavljević.

I EPS u problemu

Bogdan Petrović smatra da će manji problem biti nabaviti dizel i benzin za opštu potrošnju, odnosno za građane, koliko će biti veliki problem za Elektroprivredu Srbije (EPS) da nabavi mazut.

„EPS je veliki potrošač mazuta, jer ga koristi za potpaljivanje uglja u TENT u Obrenovcu. To je mnogo veći problem. Ukoliko bi nestalo mazuta, onda bi pala i proizvodnja struje koja je, inače, nedovoljna u uslovima suše i slabog vodostaja koji trenutno vlada, a EPS je trenutno neto uvoznik struje. I deo toplana u Srbiji koristi mazut. Međutim, s obzirom na to da smo na pola grejne sezone, očekujem da će se to izgurati“, kaže Petrović.

Kada je reč o opštoj potrošnji, odnosno nabavci dizela i benzina za vozače, to će, kako smatra, biti manji problem da se nadoknadi, jer se i sada određene količine uvoze.

„U tom slučaju, uvoz će se povećati, ali će se povećati i transportni troškovi zbog uvoza. Jeste da postoji i pitanje koliko trenutno u regionu ima viška kapaciteta koje mogu da pokriju srpske potrebe, ali pretpostavljam da neće biti veliki problem i da će biti dovoljno goriva“, navodi Petrović, a kao primer dodaje to što je NIS ove godine imao remont u rafineriji Pančevo i da nije došlo do nestašice goriva.

Remont je trajao oko tri meseca. Uprkos remontu, ukazuje Petrović, NIS će godinu završiti sa dobitkom.

Govoreći o mogućem povećanju cene goriva zbog viših transportnih troškova u slučaju povećanog uvoza, Petrović smatra da bi država mogla da uskoči sa smanjenjem akcize, tako da rast cena goriva, u tom slučaju, „ne bi bio veliki udar na džep potrošača“.

Bez radnog mesta moglo bi da ostane 5.000 ljudi

Ukoliko se sankcije ne prevaziđu, dodaje Petrović, to bi bio veliki udar za rafineriju u Pančevu, i za Petrohemiju, jer bi prestanak njihovog rada uticao na gubitak oko 5.000 radnih mesta i smanjenje srpskog BDP-a.

Veliki udar osetila bi i Hrvatska, koja bi, ukazuje Petrović, ostala bez 70 do 80 miliona evra godišnje.

„JANAF se koristi nešto malo za lokalne potrebe, a najviše za potrebe Srbije i Mađarske. JANAF naplaćuje NIS-u između 70 i 80 miliona evra godišnje i kompanija bi otišla u veliki gubitak“, upozorava on.

Zbog toga je, zaključuje, važno da se vidi kako će sankcije tačno izgledati jer rigorozne sankcije ne bi ugrozile samo Rusiju i Srbiju, već i Hrvatsku koja je članica NATO-a i američki saveznik.