Rezultati koji su impresionirali MMF

U razgovorima, koji su trajali od 20. oktobra do 1. novembra, razmotren je napredak reformi u finansijskom sektoru, procenjeno je napredovanje u sprovođenju ključnih strukturnih reformi, a bilo je reči i o novim strukturnim potezima u 2017. Bord izvršnih direktora MMF-a je, u septembru ove godine, ocenio da je ekonomski oporavak Srbije prevazišao očekivanja i da ekonomski rast beleži uspon, uz podršku investicija i rasta neto izvoza. Zamenik direktora MMF-a Tao Zeng je tom prilikom naveo da su do dobrih rezultata doveli napori da se osnaže javne finansije, unaprede strukturne reforme i da se poveća poverenje investitora. Dodao je, međutim, da su pojedine slabosti, poput visokog nivoa javnog duga i izazova u pogledu dugoročnih strukturnih reformi u neizvesnom spoljnom okruženju, i dalje prisutni.

Konstatovano je, između ostalog, da Vlada Srbije sprovodi mere štednje i reforme, kojima se smanjuju budžetski deficit i javni dug i stvaraju povoljniji uslovi za rast privrede, tako da se pred MMF izlazi s dobrim rezultatima. Ukratko, evidentan je privredni rast, a minus u državnoj kasi manji je od onoga dogovorenog za ovu godinu sa tom međunarodnom finansijskom institucijom. Postignuta je makroekonomska stabilnost što znači da su kurs i cene umireni, dok su rezultati fiskalne konsolidacije znatno bolji od onoga što je predviđeno za 2016. godinu. Akcenat u razgovorima stavljen je na budžeta za 2017, koji bi trebalo da bude stabilizacioni. Prema oceni analitičara Narodne banke Srbije od ključnog značaja je da deficit nastavi da se smanjuje, kako održivi razvoj ne bi bio ugrožen. „Održivost, što znači da smanjimo minus u državnoj kasi na jedan odsto BDP-a, kao i javni dug, naš su najveći problem. Mi još imamo veće rashode od prihoda, a novo zaduženje kod Razvojnog fonda Abu Dabija od milijardu dolara je dobro, jer se radi o jevtinom izvoru zaduživanja u istoj valuti u kojoj su nam i dugovi“, tvrde u NBS.

Iako su predstavnici MMF-a izrekli samo pohvale za dosadašnji učinak fiskalne konsolidacije, ocenjujući da je ekonomski oporavak Srbije prevazišao očekivanja, ipak nisu bili spremni da odobre povećanje plata i penzija. Bili su voljni da dozvole samo jednokratnu isplatu, pred Novu godinu, korisnicima primanja do 23.000 dinara. Prema njihovoj proceni, korekcija penzija, i to minimalna, mogla bi da usledi tek krajem 2017. godine. Podsećanja radi, penzije gotovo dva miliona penzionera u Srbiji, danas nisu više, nego su na nivou iz decembra 2014. godine. Od 2012. one se ne usklađuju sa rastom inflacije dva puta godišnje, a od 2014. smanjene su od 10 do 25 odsto sve penzije veće do 25.000 dinara. Što se tiče plata u javnom sektoru, MMF je na početku razgovora bio saglasan da se minimalno povećaju plate u prosveti, i eventualno u zdravstvu, i to za oko dva odsto. S druge strane smatrali su da činovnici, vojska i policija imaju solidne zarade i da su u nekim slučajevima i preplaćeni. I DŽejms Ruf je u intervjuu, objavljenom u junu u nedeljniku NIN, naglasio da nema povećanja plata i penzija ni ove ni naredne godine. Kao argument izneo je podatak da je od oko sedam miliona stanovnika, samo 1,2 miliona zaposleno u privatnom sektoru koji državi donosi poreze, dok javni sektor izdržava 750.000 radnika i 1,7 miliona penzionera. Domaća stručna javnost, međutim, smatra da bi plata i penzije mogle da rastu tri do četiri odsto, koliko u zbiru iznosi privredni rast i inflacija. Dogovor postignut prilikom zaključenja aranžmana, bio je da plate i penzije ostanu „zamrznute“ tri godine ali, zahvaljujući dobrim rezultatima, MMF je, suprotno uobičajenoj praksi, „popusto“ i dozvolio povećanje primanja. To je neuobičajen pristup, koji ima pokriće u tome što se Srbija, već sada nalazi tamo gde bi trebalo da bude u decembru 2017. godine, kada se približava kraj aranžmana sa MMF-om.

Fiskalni rezultati nadmašuju očekivanje, a to je najvažnije. Bilans opšte države je uravnotežen i očekuje se da će do kraja godine deficit biti oko 80 milijardi dinara, što je upola manje od prvobitno planiranog. „Cilj programa koji smo zaključili sa MMF-om jeste da se 2018. godine vratimo, ne samo na prethodne plate, nego da imamo održivi i inkluzivni rast, koji će se odraziti pozitivno na sve. Samo ove godine MMF je podigao prognozu rasta sa 1,75 odsto, na 1,8 odsto, pa zatim na 2,5 odsto. Mi očekujemo da će rast BDP-a biti 2,7 do 2,8 odsto“, poručio je ministar finansija Dušan Vujović i dodao da se u narednim godinama očekuje rast od najmanje tri odsto. Prema procenama MMF-a u 2016. se očekuje realni rast BDP-a od 2,7 procenata, dok bi u 2017. trebalo da dostigne tri odsto. Inflacija je i dalje umerena uprkos ubrzanju rasta zarada u privatnom sektoru. Misija podržava nameru NBS da snizi ciljanu inflaciju sa četiri na tri procenta, sa odstupanjem plus-minus 1,5 odsto. Aktuelni oprezno relaksirani stav monetarne politike usklađen je sa novim ciljem, a očekivanja su da će inflacija početi postepeno da raste u 2017. „Prioritet je da se nastavi sa postepenom fiskalnom konsolidacijom i da se obezbedi stabilan silazni trend javnog duga. Potrebne su i odlučne aktivnosti kako bi javna komunalna i druga državna preduzeća prestala da predstavljaju opterećenje za javne finansije. U tom kontekstu posmatrano, program će zahtevati izradu jasnih planova za restrukturiranje RTB Bora, Resavice, Petrohemije, Azotare i MSK“, poručili su predstavnici MMF-a.
Podsećanja radi, MMF je, u februaru 2015, sa Srbijom zaključio trogodišnji stend-baj aranžaman iz predostrožnosti, u vrednosti od 1,2 milijarde evra, koji se završava u februaru 2018. Po okončanju šeste revizije, Srbiji će biti stavljeno na raspolaganje dodatnih 54,57 miliona specijalnih prava vučenja – SDR (68,53 miliona evra), čime će ukupan raspoloživi iznos dostići 662,58 miliona SDR (832,14 miliona evra). Dogovoreno je da za vreme trajanja trogodišnjeg aranžmana posao u državnoj službi napusti od 25.000 do 30.000 zaposlenih (do sada je otišlo 19.000). Problem je što to smanjenje nije sistemsko, već javni sektor napuštaju proizvodni kadrovi koji posao mogu da nađu i privatnom sektoru. Da bi se okončala šesta revizija stend-baj aranžmana sporazum treba da odobri Izvršni odbor MMF-a na zasedanju, okvirno zakazanom, za sredinu decembra. Jedan od glavnih preduslova da Bord direktora MMF-a potvrdi šestu reviziju aranžmana, jeste usvajanje budžeta za 2017. na osnovu dogovorenih parametara, kao i da Vlada jasno precizira kako će se rešiti problem dugovanja, kada je reč o energetici i rudarstvu.

Autor je ekonomista – naučni savetnik