RGZ ćuti o tome koliko je zemljišta u vlasništvu države

Kako godinama nisu dobili odgovor od RGZ, 31. oktobra je, na njihovu žalbu, reagovao i Poverenik za informacije od javnog značaja i doneo odluku da Zavod u roku od sedam dana dostavi tražene informacije Mreži za restituciju, međutim, i mesec i po nakon toga, traženi podaci nisu im dostavljeni.

– Nakon što Republički geodetski zavod i posle Rešenja Poverenika za informacije od javnog značaja, odbija da dostavi podatke o površinama zemljišta, po vrstama zemljišta kao i koliko je od tih površina u privatnom, društvenom, državnom vlasništvu i ostalim oblicima svojine, uputili smo i otvoreno pismo ministarki građevinarstva Zorani Mihajlović – kaže za Danas Mile Antić iz Mreže za restituciju.

Mreža je napisala nekoliko žalbi Povereniku, jer kako kaže Antić, RGZ odbija da dostavi podatke koji moraju biti javni i uvek i lako dostupni svim građanima.

– Osim toga, tražili smo u pismu Ministarstvu građevinarstva da nam odgovore i da li je neki od 414 zahteva DIPOS-a rešen, da li su te kuće ozakonjene u postupku ozakonjenja, kao i u kom trenutku je broj nelegalnih objekata narastao sa 1,5 milion, na 1,6 miliona, kako je to nedavno rekla državna sekretarka iz ovog Ministarstva – ističe Antić.

On kaže za naš list da su poslednje podatke o svojini od RGZ dobili još februara 2012, a da od tada nisu dobili odgovor na mnogobrojna pitanja koja su im postavljali.

Antić upozorava da se dobar deo državne svojine rasprodaje i podseća na to da je država krajem devedesetih i početkom 2000. omogućila i Slobodanu Miloševiću da spoji dve parcele, odnosno da kupi kuću na Dedinju, koja je pripadala ćerkama Gece Kona. Deo zgrade u Knez Mihailovoj, prema podacima i ugovorima u koje smo imali uvid, prodat je Delti i pevačici Svetlani Ražnatović. Ražnatovićeva je tako aprila 2000. postala vlasnica 276 kvadratnih metara poslovnog prostora u Knez Mihailovoj broj 9, po ceni nešto većoj od 60.000 dinara po kvadratnom metru. Antić kaže da se konkretno za te poslovne prostore u RGZ nije ni znalo, te da se samim tim nije znalo da su oni prodati, a da su podaci o tome šta je sve država od svog zemljišta prodavala iskrsli tek u procesu restitucije, koji još nije završen.

Antić podseća samo na nekoliko velikih zgrada u centru Beograda, koje su još u postupku restitucije, odnosno koje nisu vraćene vlasnicima, poput dve robne kuće u Knez Mihailovoj, prostor u kom je nekada bio restoran Ruski car, knjižara i zgrada Gece Kona, poslovni prostor u zgradi Zadužbine Nikole Spasića, sve u glavnoj beogradskoj ulici.