Foto: Shutterstock/Michael DechevU prvoj polovini godine došlo je do pada prometa i usporavanja rasta cena stanova, ali su i dalje stanovi u prvih šest meseci u odnosu na isti period 2022. godine bili skuplji 11,2 odsto, pokazuje izveštaj Republičkog geodetskog zavoda.
U prvom polugodištu 2023. vrednost tržišta nepokretnosti iznosila je 3,3 milijarde evra što je smanjenje za sedam odsto u odnosu na isti period prethodne godine.
Međutim, ako poredimo sa predpandemijskim periodom to je za 81 odsto više nego u prvom polugodištu 2019. godine kada je vrednost tržišta iznosila 1,8 milijardi evra.
Tokom prvog polugodišta 2023. godine u Republici Srbiji je zaključeno 60.014 ugovora o kupoprodaji nepokretnosti, što je za 12 odsto manje u odnosu na prvo polugodište 2022, dok je poredeći sa istim periodom 2019. broj ugovora veći za 26 odsto.
Najveći broj kupopradaja obavljen je gotovinom, a na kredit je kupljeno svega sedam odsto nepokretnosti što je za pet procentnih poena manje nego prošle godine. Samo u kupovini stanova krediti imali nešto veće učešće-18 odsto.
Najveći udeo u ukupnoj vrednosti tržišta nepokretnsti zauzima tržište stanova sa 1,8 milijardi evra odnosno sa učešćem od 54 odsto.
Za kuće je izdvojeno 257,6 miliona evra (osam odsto), za građevinsko zemljište 220 miliona evra (sedam odsto), za poslovne prostore 178 miliona evra (pet odsto) i za poljoprivredno zemljište 105,3 miliona evra (tri odsto).
Najveće tržište u prvom polugodištu bilo je beogradsko gde je prometovano 1,7 milijardi evra nepokretnosti, a od toga 1,1 milijardi evra stanova.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
