RGZ objavio spisak advokata sa najviše odbijenih rešenja: „Ovo je rat između advokata, notara i katastra“

Kako su najavili iz RGZ, njihova imena će svakog meseca biti tabelarno prikazana, a ta lestvica će, prema rečima RGZ-a, pokazivati koji advokati postavljaju standarde u svojim regionima, a koji zaostaju sa najviše odbijajućih rešenja.

Ove objave naišle su na osudu javnosti, a pre svega advokata, koji zahtevaju da se objave i podaci o tome koji referenti imaju najviše nerešenih predmeta.

Advokati izolovane podatke vide kao paušalno i štetno vađenje informacija i zaključaka iz konteksta.

S tim u vezi, agentkinja za nekretnine Kaća Lazarević podvlači da ova praksa nije u redu, jer, kako kaže, ako se objavljuju imena i prezimena advokata čija su rešenja odbačena, trebalo bi objaviti i imena radnika Zavoda koji prave greške.

„Ako već tako rade, zašto se onda ne obelodane imena službenika iz RGZ kod kojih i zbog kojih stoje hiljade nerešenih predmeta, i na prvostepenom i na drugostepenom nivou. Zašto nisu javna imena referenata koji prave katastrofalne greške kada donose pogrešna rešenja, a mi to plaćamo. Na primer, oni uknjiže čoveka na osnovu predugovora, pogrešno ime ili pogrešnu adresu. Mi posle moramo platiti advokatu da to ispravi, a oni objavljuju imena advokata. RGZ u svojoj organizaciji ima jako puno propusta zbog kojih trpe građani“, poručuje Lazarević.

Ona ističe da je „napad najbolja odbrana“ i da nisu građani doneli odluku da svaki zahtev mora ići preko advokata, već zavod.

„Ljudi ne mogu otići na šalter i reći da im u katastru, na vlasničkom listu nedostaje jedinstven matični broj, jer u periodu kada je stan kupljen nisu upisivali JMBG. Tako za razne druge stvari građani moraju kod advokata i da daju 25.000 dinara. Njima je važno samo da se prepucavaju, a ne da se posao obavi kako treba. Takođe, postavlja se pitanje zaštite javnih podataka kada se na ovaj način objavljuju imena i prezimena. To je rat između advokata, notara i katastra“, zaključuje naša sagovornica.

Sa druge strane, Dejan Čogurić, advokat čije ime se nalazi na vrhu liste za beogradski region sa 28 odbijenih zahteva, kaže da ne vidi nikakav problem u tome da podaci o njegovom radu budu javni.

„To je statistika šta rade notari, šta advokati. Ja imam skoro 10.000 zahteva, a tih 28 odbijenih su žalbeni, i nemam ništa protiv. Neka objavljuju, to ne utiče na naš ugled ni na poslovanje. Iako neke kolege smatraju da to nije u redu, lično ne vidim ništa negativno. Prvostepeni odbijajući je informacija, ali nije od uticaja, jer svih 28 postupaka su žalbeni. To ne znači da su zahtevi neosnovani. Sve postupke dopunjavamo dokumentacijom i oni će biti pozitivni. Tako da ništa ne znači u afirmativnom smislu“, pojašnjava Čogurić.

Ipak, on napominje da je pitanje na koji način se mere pomenuti „standardi“, te da izolovani podaci o odbačenim, bez prikaza prihvaćenih predmeta, ne mogu dati kompletnu sliku.

„Pitanje je i kako se meri uspešnost i šta su standardi. Ako bi se objavilo koliko imam podnetih i uspešno rešenih zahteva, slika ne bi bila ista. Kada se podnese zahtev katastru, gađaju se datumi i to se pozadinski ne ispituje već se gleda samo šablon čiste statistike. Konkretno, ja zastupam Zavod za izgradnju grada Beograda i u podnetim zahtevima u ime Zavoda tražim da se imovina prebaci na grad po Zakonu o javnoj svojini. Svestan sam da su zahtevi nepotpuni, i da s pravom katastar to odbija, ali u žalbenom postupku dopunimo dokumentaciju pa dobijemo pozitivna rešenja. Naposletku, ne pišem ja žalbe nego Gradsko pravobranilaštvo, a sve ovo vidim kao datu informaciju u kojoj nema ništa negativno i ne vidim manjak samopouzdanja“, poručuje ovaj advokat.

Nešto drugačijeg viđenja je advokatica Jelena Marković, koja ima jednak broj odbijenih zahteva kao kolega Čogurić, pa ona poručuje da je negativno iznenađena javnom objavom Republičkog geodetskog zavoda i da joj nije jasno koji je tačno cilj vođenja ovakve vrste statistike.

„Nejasno je i zbog čega se javno objavljuju imena advokata u očigledno negativnoj konotaciji. Takođe, ni koji bi bio interes javnosti za dobijanje ove informacije, kojom se zadire u profesionalni život podnosioca i ima za cilj narušavanja poslovnog ugleda advokata“, kaže naša sagovornika.

Ona dodaje da informacija koja je objavljena predstavlja i povredu pravila dvostepenosti postupka, jer, kako naglašava, podnosilac ima pravo žalbe na odluku o podnetom zahtevu, te stoga ovakve odluke katastra ne predstavljaju konače odluke.

„U velikom broju slučajeva Upravni sud prilikom upravnog spora poništi rešenje Katastra i vrati zahtev ponovo na odlučivanje. Smatram da je interes javnosti u konkretnom slučaju statistika u pogledu ukupnog broja primljenih zahteva korisnika i ukupnog broja rešenih zahteva, a koja na ovom mestu izostaje“, zaključuje Marković.

Na pomenute objave RGZ-a usledile su i reakcije advokata koji se ne nalaze na spisku, ali ovakvo ponašanje Zavoda vide kao targetiranje ili promovisanje kolega. Među njima je i advokat Vladimir Terzić, koji je putem mreže X osudio objavljivanje pomenutih podataka, stavljajući pod upitnik mogućnost krivične odgovornosti osobe koja vodi zvanični nalog RGZ-a.

„Ovo što rade protivi se zakonu. To može uticati na disciplinsku odgovornost advokata koji ne budu tražili od RGZ-a da ih briše sa spiska. Kao član Upravnog odbora Advokatske komore tražiću da se lično ograde od toga i zahtevaju brisanje sa spiska, inače će se to smatrati reklamiranjem koje nije dozvoljeno kodeksom i Zakonom o advokaturi“, poručuje Terzić.

Poštovani advokati i svi građani,

Želimo iskreno da se izvinimo za grešku u našoj nedavnoj objavi na platformi „X“, u kojoj smo, nenamerno predstavili statističke podatke iz baze Republičkog geodetskog zavoda o advokatima sa najvećim brojem rešenih predmeta, najvećim brojem… pic.twitter.com/SEuHXlfIAn

— Republički geodetski zavod (@RGZofficialSrb) April 4, 2024

Kako za Danas kaže Veljko Delibašić, predsednik Advokatske komore Srbije, Upravni odbor će se sastati 13. aprila, nakon čega će Komora imati zvaničan stav o tome.

Ipak, iz Republičkog geodetskog zavoda još jednom podvlače da u objavljivanju imena i prezimena advokata nema ništa sporno, pa kako kažu za naš list, na osnovu Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja prikazuju podatke iz baze RGZ-a.

„Cilj objavljivanja je sagledavanje obima rada profesionalnih korisnika sa najvećim brojem rešenih predmeta, najvećim brojem podnetih zahteva kao i najvećim brojem odbijenih zahteva. Svako tumačenje koje implicira drugačije je zlonamerno, a svaka informacija je informativnog karaktera. Ovo će biti redovna praksa svakog meseca, jer verujemo u važnost transparentnosti, stalnog unapređenja i pružanja jasnih i tačnih informacija sa tržišta nepokretnosti“, poručuju iz RGZ-a.