RGZ u „ratu“ sa ministrom, sindikatima i institucijama: U kakvom je stanju katastar nakon „modernizacije“?

Vesić je ovih dana uputio otvorenu „pretnju“ katastru da će da se „pozabaviti“ tom institucijom.

On je uputio kritike na račun rada RGZ-a, ukazujući na to da rade sve da izbegnu kontakt sa građanima i da sa njima komuniciraju samo onlajn i preko advokata.

Nakon toga, usledio je odgovor iz vrha ove institucije preko sindikata Geosindikat, u kom je Vesiću uzvraćeno istom merom, gde je kritikovan rad ministra.

Oni su, takođe, izneli argumente u svoju odbranu uz tvrdnje da radnici katastra svakodnevno urade više hiljada predmeta, godišnje preko 1,5 miliona, komuniciraju digitalno sa preko 2.500 građana dnevno, a preko 1.200 građana lično posete prostorije katastra svakog dana širom Srbije.

List Danas pokušao je da dobije odgovore od RGZ-a i ministra Vesića na pitanja u vezi sa ovom temom, ali do objave ovog teksta od njih nismo dobili odgovore.

Dakle, ne možemo sa sigurnošću znati da li će Vesić zaista i kada sprovesti proveru rada ove institucije.

Izvršni sekretar Sindikata „Nezavisnost“ RGZ-a Nebojša Pejčinović navodi da uvek kada postoji ovako neko prepucavanje u javnosti, tu postoji neka pozadina, ali da trenutno ne znamo šta je pozadina ovog sukoba.

On podseća da je nedavno potpisan novi kreditni aranžman sa Svetskom bankom za reformu katastra.

„U kontekstu toga mi i neke druge organizacije, kao recimo procenitelji, konstatovali smo da je u prošlom projektu koji je bio realizovan bilo ozbiljnih propusta. Od same masovne procene koju je RGZ objavio da je odradio, do konkretnih primedbi koje su procenitelji imali gde su pokušali da pokažu da oni nisu dobili nikakva sredstava koja su tim projektom bila predviđena“, objašnjava Pejčinović.

On upućuje kritike i na račun direktora ove institucije Borka Draškovića.

„Svaki put kad direktor počne da spinuje sa objavljevinajem nekih pohvala, priznanja i slično, to su stvari koje su naručene, nema tu ničega realnog ni kredibilnog i to nam ukazuje da u pozadini postoji neki problem“, ukazuje naš sagovornik.

Osvnuo se i na nedavnu objavu RGZ-a da je samnjen broj zaostalih predmeta za više od 50.000.

„To znači da će ovih 400.000 predmeta, po toj dinamici od 50.000 godišnje, da bude rešeno u narednih osam godina. To ni u najgorem scenariju kada su reforme započete niko nije mogao da predvidi“, kaže Pejčinović.

Sličan primer reforme, prema njegovim rečima, sproveden je u Severnoj Makedoniji.

„Tri godine nakon što je novi softver zaživeo, kod njih nije bilo građana u šalter salama niti je bilo predmeta koji su bili nerešeni. Dakle to je nešto što je funkcionisalo, a ovo kad nas ne funkcioniše ni 30 odsto od onoga što bi trebalo“, ukazuje on.

Pejčinović otkriva da ga građani lično zovu da mu se žale.

„Zovu me građani, jer su očajni, ne mogu da dođu u komunikaciju sa katastrom, ne mogu da zakažu dolazak, a pojedini imaju predmete koji datiraju još iz 2016. godine“, navodi on.

Pejčinović dodaje da RGZ koristi kredite Svetske banke u koje se ulazi „sa potpuno netačnim pretpostavkama“.

„Republika Srbija je vratila većinu kredita koji su dati u prethodom periodu RGZ-u, dakle Svetskoj banci novac kruži, a to kakav mi imamo sistem, evidenciju i kakva je efikasnost, to nikoga ne zanima“, smatra naš sagovornik.

On smatra da neko treba da izvrši nadzor i da se vidi šta je planirano i šta je urađeno.

„Danas u informatoru RGZ-a možete da vidite da imaju 2.330 stalno zaposlenih, a sistematizovano je 3.038 ljudi, što znači da oko 700 ljudi u katastru fali, a kada bi popunili ta radna mesta normlano je da bi se efikasnost popravila i rešili nerešeni predmeti“, poručuje Pejčinović.

On ukazuje i da u katastru vlada korupcija.

„Kada pričate sa nekim ko ima neki problem u katastru, uglavnom će vam reći da su mu posrednici tražili nekoliko hiljada evra da mu se ubrza rešavanje predmeta. To se dešava u tom drugom stepenu, koji kontroliše nekolicina ljudi. Ako cela  država priča o tome, svako ko radi na kontrolnim poslovima može lako da proveri da li je to tačno, ali neko okreće glavu od svega toga“, ukazuje Pejčinovć i dodaje da ministar Vesić ima sve nadležnosti da izvrši kontrolu i nadzor, samo ako to želi.

On podseća i da ovo nije prvi sukob RGZ-a sa drugim institucijama.

„Oni su ovo što sad pišu protiv Vesića, nedavno pisali protiv Poverenice za zaštitu ravnopravnosti Brankice Janković, pa onda protiv predsednika Javnobeležničke komore, pa protiv Zaštitnika građana, a mi iz sindikata smo već navikli da pišu o nama sve i svašta“, kaže Pejčinović.

Sličnog mišljenja je i analitičarka na tržištu nekretnina Kaća Lazarević koja, takođe, podseća da je RGZ zahvaljujući novcu od Svetske banke trebalo da se modernizuje.

„Međutim, to je dovelo do toga da građani danas imaju mnogo veće probleme nego pre. Veliki broj nerešenih predmeta nije rešen modernizacijiom, ne postoji mogućnost odlaska na šalter da se prigovori ili zatraži predmet koji je sporan“, ukazuje ona.

Lazarević naglašava i problem sa uvođenjem zahteva, koji sada moraju da idu preko advokata.

„To je dovelo do poskupljenja usluge građanima. Podnošenje zahteva preko advokata je od 10 do 25 hiljada dinara, pritom ne znate šta se događa sa vašim predmetom“, pojašnjava ona.

Naša sagovornica kaže i da masovna procena koju radi RGZ, neće koristiti nikome osim njima za afirmaciju.

„Treba nam jedna ozbiljna reforma RGZ-a, jer kada bi se rešila makar trećina nerešenih predmeta u katastru, promet bi bio bolji i država bi od toga profitirala. I taj podatak da se smanjio broj predmeta je njihova objava, mi zvanično nemamo taj podatak“, smatra Lazarević.

Ona ističe da je katastar javna ustanova i da mora da bude dostupna građanima.

„Šta da rade penzoneri koji nemaju veštinu rukovanja kompjuterima i nemaju para da plate advokata za podnošenje zahteva i za urgencije. Neka otvore makar dva šaltera u svakom katastru opštine, da građani mogu da dođu da podnesu sami zahtev ili da se informišu“, poručuje Lazarević.

Ona ne veruje da će ovaj međusobni sukob nešto doneti, jer, kako kaže, ni do sada nam takvi sukobi nisu ništa doneli.

„Sindikati stalno šalju zahteve na sve strane ovoj vlasti i ukazuju šta sve ne valja, ali niko ne odgovara na njih. Oni su se apsolutno zatvorili i to zahteva ozbiljnu reorganizaciju koje nema ni u najavi“, zaključuje Lazarević.