Podatak da Srbija raspolaže sa više od 500 izvorišta hladne i tople mineralne vode (250 je kaptirano), i samo sa 25 specijalnih bolnica, nedvosmisleno ukazuje da je reč o neiskorišćenom prirodnom potencijalu.
Preciznije rečeno, iskorišćenost prirodnih lekovitih vodnih resursa je ispod pet odsto. Razvoj specijalnih zdravstvenih usluga nameće se, dakle, kao imperativ, ali problem je što to zahteva velika ulaganja, a novca u državnoj kasi za te namene nema, ili bar nema dovoljno. Alternativa su sredstva evropskih pretpristupnih fondova, mada put do njih nije tako lak. S druge strane, industrija zdravstvenog turizma, u kojoj spa i velnes predstavljaju značajan segment, na globalnom nivou beleži trend rasta što bi moglo da posluži kao dodatni impuls razvoju te industrije u Srbiji. Osmi po redu CEI Regionalni forum velnes i spa industrije, koji je održan na arheološkom lokalitetu Viminacijum, bio je prilika za razmenu iskustava, s obzirom na to da je okupio 15 predavača iz 10 zemalja regiona Zapadnog Balkana i Evropske unije – lidera u spa i velnes industriji. „Inspiraciju smo pronašli u rimskim termama Viminacijuma, a ideja vodilja bila nam je pronalaženje mogućnosti za kreiranje autentičnog regionalnog spa proizvoda baziranog na tradiciji rimskih termi“, izjavila je, otvarajući forum, Nataša Ranitović, predsednica Klastera zdravstvenog, velnes i spa turizma Srbije.
Ona je kao argument za konstataciju da je reč o rastućoj industriji navela podatke Global velnes instituta prema kojima je Nemačka u 2013. godini od zdravstvenog turizma ostvarila prihod od oko sedam milijardi dolara. Italija se, sa ostvarenih 3,7 milijardi dolara, našla na petom mestu, a Austrija na šestom (928 miliona dolara). Srbija je zauzela solidnu 25 poziciju sa 188 miliona dolara prihoda.
Prema oceni Nate Ćirić, nezavisnog konsultanta za turizam u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija, reč je o najbrže rastućoj grani turizma koja, posmatrano na globalnom nivou, sa stopom rasta od 15 do 20 odsto, može da stane rame uz rame sa naftnom i industrijom automobilizma. Pažnju prisutnih privuklo je izlaganje Joahima Libera, počasnog generalnog sekretara Evropske spa asocijacije (ESPA), koji je ukazao na podatak da su posle deset godina rada utvrđeni kriterijumi za sertifikat Jurop spa.
– Za deset godina registrovali smo više od 100 sertifikovanih velnes i spa usluga i sada radimo na umrežavanju svih onih koji žele da se bave spa turizmom sa posebnim akcentom na zdravstvenu negu. Pokrenuli smo i projekta afirmacije rimskih termi (Termos Romanus), ali je problem što spa industrija raspolaže skromnim sredstvima neophodnim za realizaciju te ideje. Uprkos tome uspeli smo da stvorimo mrežu termi širom Evrope, a krajnji cilj je stvaranje evropskog proizvoda koji populariše bogatstvo rimskih termi – poručio je Liber.
Da velnes i spa koncept nije samo hir razmaženih bogataša, već potreba svakog čoveka, s tom konstatacijom slaže i profesor Masimo Đovaneti, koji se zalaže za primenu tradicionalnih spa iskustava, poput onih koje su primenjivali stari Rimljani.
– Mi taj koncept sada testiramo u italijanskim termama Monte Katina. Budućnost je u kombinaciji klasičnog termalizma i modernog spa turizma, ali to osim političkog lobiranja zahteva i dodatna ulaganja. Problem je utoliko veći ako se zna da se ova industrija nalazi na dnu liste budžetskih ulaganja. U Italiji, recimo, spa koncept čak nije ni prepoznat kao industrija – upozorava Đovaneti.
Zanimljivo je, međutim, da je uprkos svim nedaćama sa kojima se ova industrija suočava, čak 11 evropskih gradova Unesko proglasio destinacijama sa spa nasleđem. Stručnjaci ističu da je veoma važno osluškivati zahteve turista, potencijalnih konzumenata usluga spa i velnes ponude.
– Moderni turista traga za posebnim iskustvom. To praktično znači da rimsko doba želi da sagleda ne samo kroz podatke o lokalitetima iz tog perioda, već i kroz lični doživljaj. U tom kontekstu posmatrano rimske termalne banje su veoma atraktivne turistima, ali pitanje je koliko potencijalnih turista zna za njih. Pitam se i koliko je ljudi u Srbiji čulo za Viminacijum – kaže Tobias Bilenštajn, izvršni direktor Rimskih termalnih banja Evrope.
Majkl Valas, generalni sekretar Sveske velnes asocijacije i brend menadžer grupe Danubijus, smatra da je spoj termalnih voda sa rehabilitacionim sadržajima – dobitna kombinacija, ali da je tajni sastojak spa brenda – energija, mada treba voditi računa i o imidžu. Da su Rimljani verovali u blagotvorno dejstvo termalnih voda na to ukazuju brojni arheološki lokaliteti iz tog perioda, a danas je naučno dokazano da zvukom, koji stvara pozitivne vibracije, i vodom možemo da sačuvamo zdravlje. I Srbija se može pohvaliti bogatim nasleđem iz rimskog perioda, koje uključuje i nezaobilazne terme. Tako su, recimo, samo na području Toplice registrovane tri banje – Lukovska, Kuršumlijska i Prolom banja. Veliku pažnju turista privlači i Specijalna bolnica Merkur u Vrnjačkoj Banji sa modernim velnes centrom Fons Romanus.
Statističari su izračunali da vrednost tržišta zdravstvenog turizma premašuje 100 milijardi dolara, dok se pet odsto svih međunarodnih putovanja odnosi na medicinski turizam. Imajući to u vidu neophodno je snažnije povezivanje nosilaca banjskog turizma sa specijalizovanim klinikama u cilju pružanja zaokružene zdravstvene usluge i kreiranja jedinstvenog proizvoda, saglasni su učesnici Regionalnog foruma velnes i spa industrije. Jedan od zaključaka ovog skupa, koji je organizovao Klaster zdravstvenog, velnes i SPA turizma Srbije, uz institucionalnu podršku Ministarstva trgovine turizma i telekomunikacija i Razvojne agencije Srbije, jeste da je veoma važan zajednički nastup, s obzirom na to da je reč o maloj industriji, baš kao što je značajno da se kroz razmenu iskustava dođe do zajedničkog proizvoda baziranog na tradiciji rimskih termi.
Neiskorišćeni potencijal mineralnih vode u Srbiji
Ukupan broj izvorišta – 500
Kaptirano – 250
Broj specijalnih bolnica – 25
Jedna od najbrže rastućih industrija
– Rezultati istraživanja Global velnes instituta pokazuju da je spa i velnes industrija, koja je u periodu od 2013. do 2015. godine beležila stopu rasta od 19 odsto, bila jedan od najbrže rastućih. Porastao je i prihod, i to sa 100 milijardi na 118,6 milijardi dolara. U 2015. realizovano je 691 milion velnes putovanja, 104,4 miliona više nego u 2013. godini. Pojedinačno gledano, globalno SPA tržište poraslo je sa 94 milijardi dolara, koliko je zabeleženo u 2013, na 98,6 milijardi u 2015. godini – istakla je Nata Ćirić, nezavisni konsultant za turizam u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
