Rio Tinto brine Vučića samo zbog rejtinga

Takav predlog, predsednik Vučić izneo je tokom gostovanja na Radio-televiziji Srbije naglasivši da se protivi nameri Vlade Srbije da pod pritiskom javnosti donese odluku o raskidanju ugovora sa britansko-australijskom kompanijom Rio Tinto o izgradnji rudnika litijuma u okolini Loznice. Takav stav Vučič opravdava da bi otkazivanjem ugovora o istražnim radnjama toj multinacionalnoj kompaniji Srbija izgubila razvojnu šansu ali i znatnu sumu novca koju bi morala da plati kao odštetu Rio Tintu. Ranije je Vučić izjavio da bi odšteta mogla da iznosi čak oko milijardu evra. S obzirom da je predsednik Vučić taj u Srbiji koji donosi sve važne odluke da se naslutiti da se o opciji moratorijuma u vlasti ozbiljno razmišlja.

Kada je pak reč o plaćanju odštete Rio Tintu u slučaju da mu Vlada Srbije otkaže gostoprimstvo u Srbiji zbog protivljenja ekoloških organizacija i velikog broja građana izgradnji rudnika litijuma ekonomisti i pravnici smatraju da bi u tom slučaju naša zemlja morala da plati odštetu. Sa druge strane, predstavnik inicijative Kreni promeni Savo Manojlović ističe da to ipak nije tako najavljujući da će danas u javnost izneti predlog pravnog rešenja kojim Srbija Rio Tintu “neće morati da plati ni jedan dinar pod uslovom da ne postoji nijedan tajni sporazum države sa tom kompanijom”.

Nadležni u Srbiji tvrde da bi naša zemlja u slučaju otkazivanja ugovora o istražnim radnjama koje Rio Tinto ima a shodno aktuelnom Zakonu o rudarstvu morala da plati odštetu toj kompaniji. Naime, taj zakon predviđa, što pre njegovog donošenja u Srbiji nije bio slučaj, da ona kompanija koja se bavi istraživanjem rudarskog nalazišta ima i ekskluzivno pravo da ga eksploatiše ako se za to odluči. Drugim rečima nije potrebno organizovati tender koji bi odredio ko će obavljati eksploataciju rude.

Ekonomista Milan R. Kovčević ističe da je jedini razlog zbog čega predsednik Vučić predlaže da se donese moratorijum na izgradnju rudnika litijuma u Srbiji kupovina vremena.

– Kada se predlaže moratorijum na određenu stvar onda je razumno očekivati da se obrazloži šta se njime namerava postići odnosno šta treba uraditi ili sagledati dok je on na snazi. U ovom slučaju toga nema tako je jasno da se odluka o otkazivanju ugovora Rio Tintu o istraživanju rude litijuma želi prolongirati za posle izbora. Koliku bi štetu Srbija platila ako bi je Rio Tinto tužio zbog otkazivanja ugovora zavisi od više faktora. Prilikom donošenja odluke o tome sud bi morao da uzme u obzir da je do nje došlo zbog protivljenja građana a umnogome bi zavisila i od ugovora koji su potpisani odnosno dokumenata koje u vezi toga poseduju jedna i druga strana – navodi Kovačević.

Advokat Branko Pavlović nema dilemu da će Srbija ako Rio Tinto bude prinuđen da ode odštetu ipak morati da plati.

– Pravno gledano Rio Tinto se može pozvati na to da ga je vlast u Srbiji dovela u zabludu da će moći da ostvari svoju investiciju zbog koje je uz rizik da u Jadru ima dovoljno rude litijuma počeo sa istražnim radnjama. U slučaju takve tužbe Srbija bi morala da isplati odštetu toj kompaniji a kolika bi bila ta suma zaista je teško reći – objašnjava Pavlović.

On dodaje da se predlog predsednika Vučića o moratorijumu na izgradnju rudnika litijuma može gledati kao taktički porez vlasti ali da on ne mora da bude uspešan.

– Vučić je spreman da izlazi u susret stranom faktoru dok god to ne škodi njegovom rejtingu. Ukoliko se pokaže da mu rejting pada zbog Rio Tinta ugovor koji ta kompanija ima u Srbiji će istog trenutka biti raskinut. Moratorijum pak vlastima daje određeno vreme u kojem bi moglo da se preispita da li je po pitanju izgradnje rudnika litijuma u javnosti situacija ista početkom sledeće godine. Ako nije do izgradnje bi onda moglo da dođe. Moratorijum je i mač sa dve oštrice jer jedan deo protivnika izgradnje rudnika može da motiviše da na izborima u aprilu glasa protiv vlasti – navodi Pavlović.

Ekspert za strana ulaganja Mahmud Bušatlija tvrdi da je problem nastao zbog odredbi Zakona o rudarstvu koje daju eksluzivno pravo oneme ko istražuje rudu da je i iskopava.

-To se protivi postulatima tržišne ekonomije gde se onaj ko će eksploatisati rudu dobija na tenderu. Na tenderu se dobija najbolja ponuda a s obzirom da kompanija koja izvodi istražne radove automatski ne stiče i prava za istraživanje obezbeđuje se autentičan izveštaj o isplativosti te investicije u prvom redu kada je reč o zaštiti ekologije i zdravlja stanovništva – navodi Bušatlija.

Naš sagovornik kaže da Srbija gubi zbog toga što se u javnost iznose informacije o mogućem raskidanju ugovora sa Rio Tintom.

-Na taj način ta kompanija ima prliku da se dobro organizuje i pripremi za zaštitu svojih finansijskih interesa pred međunarodnom arbitražom ili sudovima. Nadležni u Srbiji su morali prethodno da osmisle strategiju nastupanja prema Rio Tintu, u interesu zaštite interesa države, umesto najava u medijima da razmišljaju da raskinu ugovor. Ono na šta bi Srbija trebalo da se koncentriše u ovoj situaciji kako bi parirala Rio Tintu je formiranje lobističke grupe i kvalitetnog advokatskog tima koji bi je zastupao – zaključuje Bušatlija.