Rio Tinto, Slovaci, Kinezi: Kakve veze ima iskopavanje litijuma sa širenjem kineskog Minta u Srbiji?

Kineska kompanija Mint holdings limited gradiće objekte za proizvodnju u Inđiji, a planirano je da u te svrhe tokom 10 godina bude uloženo 870 miliona evra i da posao dobije 2.220 radnika.

Mint kao strani investitor već posluje u Srbiji. To preduzeće ima proizvodnje pogone u Loznici i Šapcu, a krajem maja ove godine od Srbije je dobilo preko 23 miliona evra subvencija da proširi proizvodnju.

Osim toga, i Međunarodna finansijska korporacija (IFC) razmatra da mu odobri zajam od 598 miliona evra za proširenje kapaciteta u Srbiji i u Poljskoj, kako bi pogurala proizvodnju kućišta za baterije električnih automobila, piše eKapija.

Partnerske kompanije Mint i InoBat

Ovo bi bila još jedna u nizu investicija u proizvodnju komponenata za autoindustriju da nije zanimljivih veza koje se protežu do, sada već, kontroverznog projekta kopanja litijuma.

Uporedo sa širenjem poslovanja Minta, pretprošle godine slovačka fabrika baterija InoBat objavila je da razgovara sa Srbijom o gradnji fabrike baterija u Ćupriji.

Još novembra 2022, ta firma potpisala je sporazume sa srpskom vladom da gradi giga-fabriku u Srbiji. Čak se pominjalo da će država podržati investiciju sa 419 miliona evra podsticaja.

U fabrici bi trebalo ne smao da se proizvode, već i da se recikliraju iskorišćene baterije za električne automobile.

Kako su prošle godine priznali njeni predstavnici, dolazak InoBata u Srbiju delimično je podstaknut upravo iskustvom i poslovanjem Minta u našoj zemlji, a sa Mintom je potpisala i Memorandum o razumevanju, na osnovu koga će dve kompanije sarađivati u celokupnom lancu snabdevanja baterijama, kako u Srbiji, tako i u Evropi.

Iako svi detalji o ovoj investiciji nisu poznati, mediji su pisali da će u prvoj fazi biti izgrađeni pogoni za četiri gigavatsati, i to do 2025. godine.

Prema navodima Rojtersa, svaka faza koštaće po 350 miliona evra, a fabrika će u punom pogonu imati kapacitete da proizvede do 32 gigavatsata baterija godišnje.

Veza Rio Tinta i InoBata

Ali, kakve to veze ima sa Rio Tintom? Osim što se litijum iskopava da bi se „upakovao“ u baterije, veza između ove tri firme nije samo utilitarna, nego i novčana.

Jedan od investitora u InoBat upravo je bio Rio Tinto, a izvršni direktor InoBata javno je isticao kako je „oduševljen“ što će sarađivati sa ovim globalnim rudarskim konglomeratom, i što će „rame uz rame“ razvijati ekosistem litijumskih baterija.

Prema pisanju EBA (European Battery Alliance), dve kompanije su još 2021. potpisale Memorandum o razumevanju, sa ciljem da se ubrza uspostavljanje lokalnog lanca vrednosti baterija u Srbiji. Prema njemu, partnerstvo treba da pokrije ceo životni ciklus, od rudarstva do reciklaže baterija.

Zato se postavlja pitanje da li se, uprkos negodovanju građana Srbije, već uveliko priprema teren za otvaranje ne samo rudnika, već i ostalih postrojenja u lancu sve do baterije, pa čak možda i električnog automobila, kao i da li se ovim kompanijama isplati poslovanje u Srbiji i bez litijuma iz naše zemlje.

Mihailo Gajić, ekonomista Libeka, kaže da poslovanje pomenutih firmi ne bi bilo ugroženo ako se rudnik ne bi otvorio, jer one svakako ne bi čekale da celo njihovo investiranje zavisi od projekta „Jadar“.

„Ne samo zato što još uvek nije sigurno da li će se on realizovati, već jer je potrebno nekoliko godina da rudnik krene sa radom, čak i kada bi danas bio odobren. Oni neće da investiraju i završe radove ove godine, a da onda imaju fabriku koja će biti prazna narednih par godina dok ne krene Jadar da izvlači rudu koja im je neophodna. Kompanije ovde dolaze sa biznis planom, koji veorvatno, u početku ne uključuje saradnju sa Jadrom. Ukoliko bi rudnik bio otvoren, tada bi postojala mogućnost uvezivanja u sistem“, pojašnjava ovaj ekonomista.

Gajić takođe dodaje i da dolazak ovih kompanija nema značajnu ulogu u motivisanju Rio Tinta da bude dodatno zagrejan za otvaranje rudnika.

„Rio Tinto ima svoje interese u vezi sa otvaranjem rudnika u svakom slučaju. Njih ne interesuje nužno ko će im biti kupac robe, jer je njihova roba berzanska i tražena, pa je mogu prodati nizu drugih igrača. Njihovo funkcionisanje u Srbiji ne zavisi od toga da li će doći neka kompanija da koristi litijum, jer mogu relativno lako da ga izvezu, pre svega u EU“, tvrdi naš sagovornik.

Naposletku, Gajić podseća da se ovakva struktura firmi može posmatrati iz vizure širenja zajedničkog lanca proizvodnje, od sirovine, preko katoda, baterija, do konačnog proizvoda kao što je električni automobil.

„Postoji niz igrača u tom tržištu, pravi se nekoliko gigafabrika u Evropi koje su proizvođači baterija za automobile, i u Francuskoj, Nemačkoj, Poljskoj, ali i u komšijskoj Mađarskoj. Oni prate odluke da se smanji broj automobila sa unutrašnjim sagorevanjem, i da se pređe na električna ili hibridna vozila. To podrazumeva uvezivanje proizvodnih procesa, da bi se od sirovine došlo do konačnog proizvoda. Kod nas postoje naznake kreiranja takvog lanca snabdevanja“, kaže on.

Kako dodaje, tu je fabrika ElevenEs u Subotici, koja najavljuje veliko povećanje proizvodnje, najavljena investicija InoBata u fabriku baterija i reciklažu u Ćupriji. Takođe, imamo i Stelantis koji počinje izradu električnih automobila u Kragujevcu, i sada najavu investicije Mint koji bi hteo da izgradi nove pogone.

„Postoji mogućnost da se sve to uveže. Gledajući iz ekonomske perspektive, nama ne bi bilo najisplativije kada bismo imali samo rudnik, već ukoliko ruda ne bi odlazila u druge zemlje na preradu, već kada bi se cela ekonomska aktivnost sprovodila na teritoriji Srbije“, zaključuje sagovornik Danasa.