„Rio Tintu za jadarit treba naplatiti australijski nivo rente“

Neki eksperti iz te oblasti pak smatraju da u tom slučaju Australijanci ne bi bili zainteresovani za investiciju, zbog znatno nižeg ostvarenog profita, te da su se već obezbedili kod nadležnih u Srbiji da se cena rudne rente ne povećava.

Naime, procene pokazuju da bi „Rio Tinto“ za period od deset godina eksploatacije rude „jadarit“, ako se uzmu u obzir cene tri proizvoda koja se dobijaju iz nje, litijum karbonata, borna kiselina i natrijum-sulfata, zaradio oko četiri milijarde evra.

Sa druge strane, s obzirom da rudna renta za ovu vrstu rude koja bi se eksploatisala u okolini Loznice iznosi pet odsto, Srbija bi u istom periodu inkasirala oko 300 miliona evra. To je po mišljenju stručne javnosti neprihvatljivo niska zarada zbog čega bi rudnu rentu trebalo višestruko povećati.

Privatizacioni savetnik Branko Pavlović, kaže za Danas da bi u konkretnom ali i svim drugim slučajevima eksploatacije srpskih resursa od strane strane firme trebalo uvesti princip takozvane „domicilne rente“.

– U praksi to znači da koliko Australija uzima novca stranim kompanijama koje imaju rudnike u toj zemlji toliko treba da iznosi i rudna renta za australijsku kompaniju u Srbiji. Ta rudna renta je višestruko veća nego što je to slučaj kod nas. Dakle, kada bi bilo pravde rudna renta u Srbiji bi i za „Rio Tinto“ ali i za sve druge strane kompanije trebalo da bude znatno veća nego što je to sada slučaj – navodi naš sagovornik koji dodaje da se „boji da od toga ipak neće biti ništa“ u slučaju da „Rio Tinto“ počne sa eksploatacijim „jadarita“ u našoj zemlji.

– Teško je poverovati da se tako velika rudarska kompanija već nije zaštitila u fazi istražnih radova, odnosno da već nije ugovoreno sa nadležnima u Srbiji da se rudna renta nikako ne povećava u cilju izvlačenja što većeg profita. Inače, Srbija uopšte ne bi trebalo da dozvoljava stranim kompanijama da eksploatišu njene rudne resurse. Ono što bi trebalo da se radi je da se angažuju domaći kapaciteti koji bi istraživali mogućnost eksploatacije ne samo „jadarita“ već i drugih ruda u Srbiji. Mi stručnjake iz te oblasti imamo, ono što bi bilo nužno je da država uloži u nabavku adekvatne opreme za te poslove. Čak i da se istraživanja pokažu kao neuspešna država bi i iz toga izvukla korist jer bi posedovala kapacitete da se bavi tim poslom i ostvaruje profit – navodi Pavlović.

S obzirom da se litijum korisiti za proizvodnju baterija za električne automobile Pavlović smatra da je ideja o pokretanju fabrike u okolini Loznice koja bi se time bavila, dobra.

– Za to je potrebno da Srbija napravi zajedničku investiciju sa nekom stranom kompanijom koja bi obezbedila potrebnu tehnologiju za rad te fabrike, što bi omogućilo njenu isplativost – kaže Pavlović.

Ekonomista Milan R. Kovačević takođe smatra da bi „Rio Tintu“ trebalo povećati rudnu rentu u slučaju da počne da eksploatiše „jadarit“ uz konstataciju da je važeća u Srbiji veoma niska.

– Ako se uzme u obzir kolika će šteta biti naneta ako rudnik počne da radi, onda je potrebno da se država obezbedi kroz povećanje rudne rente ali i definisanja naplate „penala“ u slučaju da „Rio Tinto“ odstupi od ugovorom propisanih obaveza. Štete će definitivno biti i zato je potrebno da nivo rudne rente i „penala“ koje bi propisala država bude visok – navodi naš sagovornik. Prema njegovom mišljenju eksploataciju „jadarita“ u okolini Loznice nikako ne treba uslovljavati otvaranjem fabrike litijumskih baterija za električne automobile.

– Ta dva posla nikako ne bi trebalo da se naslanjaju jedan na drugi. Kad god se tako nešto dešavalo na našim prostorima nije davalo očekivane ekonomske rezultate. Ako postoji tržište za takve proizvode posao proizvodnje baterija za električne automobile bi trebalo sprovoditi nevezano za eksploataciju „jadarita“ u Srbiji – smatra Kovačević.

Kada se govori o visini rudne rente u Srbiji, nužno je podsetiti da je u januaru ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović izjavila da se resor kome je na čelu zalaže za povećanje rudne rente. Tom prilikom pak iz tog ministarstva nije odgovoreno na pitanje Danasa da li je Ministarstvu finansija predloženo u kom procentu treba podići iznos rudne rente. Rudna renta u Srbiji je među najnižima u okruženju i iznosi od tri do sedam odsto od prihoda. Primera radi, u Hrvatskoj je to 10 odsto, Mađarskoj i Rumuniji po 12 odsto a Sloveniji 18 odsto od prihoda.