Rizični plasmani jedan od glavnih izazova

Naši planovi su od samog početka bili veoma ambiciozni i u relativno kratkom periodu smo se pozicionirali kao jedan od lidera na tržištu. Iz godine u godinu smo unapređivali poslovanje, povećavali bazu klijenata i beležili dinamičan rast. Sve navedeno, u kombinaciji sa snažnim modelom rasta, rangiralo nas je kao jednog od tri vodeća igrača u zemlji. Veoma sam ponosan što smo, uprkos svim turbulencijama sa kojima se prethodnih godina globalno i lokalno okruženje suočavalo, posledicama koje je kriza ostavila na bankarski i realni sektor u Srbiji i pad kreditne aktivnosti, uspeli da održimo poziciju tržišnog lidera kada je u pitanju efikasnost. Dakle, rekao bih da treba da budemo zadovoljni. Ovim konstatacijama započinje razgovor za Danas Klaudio Čezario, predsednik Izvršnog odbora UniCredit banke Srbija.

* Očekujete li dalju konsolidaciju bankarskog sektora i hoće li UniCredit učestvovati u tom procesu?

– O fragmentaciji bankarskog tržišta dovoljno govori broj banaka koje posluju u Srbiji. Budući da takva situacija nije održiva, očekujemo da će se proces konsolidacije desiti u narednim mesecima, možda godinama, kao i da će uključivati uglavnom manje igrače. Proces sam po sebi neće smanjiti nivo konkurencije među većim učesnicima tržišne utakmice, naprotiv, oni će, kako bi povećali svoje tržišno učešće, nastaviti da razvijaju inovativne proizvode i usluge. U skladu sa tim, klijenti će, kako fizička lica, tako i preduzetnici i privreda, imati korist izraženu kroz niže cene. Kao dugoročni investitor u Srbiji, UniCredit pažljivo prati situaciju na tržištu i evaluira mogućnosti koje se pružaju. Stoga, ne isključujemo verovatnoću da iskoristimo dobre poslovne prilike, ukoliko se ukažu.

* Izloženost banaka sa stranim kapitalom značajno se smanjuje u celom regionu. Kako posmatrate ovaj trend i na koji način će se UniCredit banka ponašati u vezi s tim?

– Činjenica je da od samog početka krize sve zemlje beleže smanjenje kreditne aktivnosti. Međutim, takođe je tačno da je ovo smanjenje mnogo jače zahvatilo periferne zemlje Evropske unije nego Srbiju, u kojoj su se vodeće banke pokazale kao posvećeni partneri zemlje i njene privrede. U Istočnoj Evropi ovaj pad je bio posledica prevelikog nivoa kreditne aktivnosti koja se uglavnom finansirala iz eksternih izvora. Suočeni sa tom vrstom poteškoća, stručnjaci su se složili da je, kako bi se izbegli slični problemi, neophodno da se pronađe novi, održiv model rasta, zasnovan u većoj meri na lokalnim nego na eksternim izvorima finansiranja. Kada je reč o našoj banci, situacija je znatno drugačija. Naime, uvidom u kapital banke i kreditni portfolio možemo da zaključimo da oba parametra beleže rast. Adekvatnost kapitala je znatno iznad zahteva lokalnog tržišta, a iz godine u godinu profit dodajemo na kapital, odnosno reinvestiramo u razvoj i rast poslovanja. Uprkos nedostatku kreditno sposobne tražnje, nastavljamo da pokazujemo posvećenost tržištu i odlučnost da podržimo očekivani razvoj kako Srbije, tako i finansijskih potreba naših klijenata.

* Prema Vašem mišljenju, na koji način može biti rešen problem rizičnih plasmana? Da li nivo NPL predstavlja problem i za UniCredit banku?

– Bez obzira na to što se negativan trend, kada je nivo problematičnih kredita u pitanju, nastavlja, većina banaka u Srbiji je, zahvaljujući visokom nivou kapitalizacije, u stanju je da se izbori s tim problemom. Međutim, nivo rizičnih plasmana predstavlja jedan od glavnih izazova sa kojima će se banke i u narednom periodu suočavati. Pronalaženje rešenja za ovaj problem predstavlja dug proces i zahteva uvođenje dodatnih mera. Kada kažem mere, mislim na izmene pravnog okvira koje imaju za cilj da skrate vreme trajanja kako sudskih, tako i vansudskih poravnanja. Cilj je da se obezbedi veća zaštita kreditora i privuku međunarodni igrači specijalizovani za upravljanje problematičnom imovinom. Zahvaljujući sveobuhvatnom setu mera i dobrom upravljanju rizicima, mi smo uspeli da zadržimo nivo problematičnih kredita pod kontrolom i da održimo visok kvalitet kreditnog portfolija.

* Kada možemo da očekujemo niže kamatne stope na pozajmice?

– Činjenica je da se, u skladu sa preporukom Narodne banke Srbije, kamatne stope polako dovode na realan nivo. Podsetiću da su prethodnih nekoliko godina kamatne stope na depozite bile znatno više od onih koje su karakterisale zrelija tržišta. Stoga je njihovo smanjenje prepoznato kao ispunjenje jednog od preduslova koji omogućava finansiranje iz domaćih izvora i dodatno doprinosi stabilnosti bankarskog tržišta. Pored toga, ekonomska stabilnost, praćena stopom inflacije koja se kreće u granicama ciljanog, vodi ka snižavanju kamatnih stopa kada je lokalna valuta u pitanju. Ali, želeo bih da ukažem na još jedan važan parametar koji utiče na cenu kredita, a to je rejting zemlje. Uprkos činjenici da trenutni rejting ne govori u prilog pojeftinjenju kredita, uvereni smo da će, ispunjavanjem uslova za pristupanje EU, premija rizika ići naniže, što bi takođe trebalo da bude podržano smanjenjem regulatornih troškova.

* UniCredit je jedan od najvećih kupaca državnih hartija od vrednosti. Da li ćete nastaviti sa tom praksom i kako posmatrate najave da će međunarodne institucije, kao što su EBRD i IFC, početi da odobravaju dinarske kredite i da izdaju hartija od vrednosti u dinarima?

– Zajedno sa svojom bazom međunarodnih klijenata iz celog sveta, naša banka predstavlja jednog od najvećih kupaca državnih hartija od vrednosti. Kao i do sada, u skladu sa našom strategijom, nastavićemo da podržavamo Srbiju i kao direktan kupac, ali i kroz obezbeđivanje pristupa domaćem tržištu međunarodnoj distributivnoj mreži institucionalnih investitora. S druge strane, smatramo da će najava podrške EBRD i IFC sigurno podići poverenje u lokalnu valutu i poboljšati proces dinarizacije finansijskog sistema Srbije koji su inicirale NBS i Vlada.

* Kakav je vaš stav u vezi sa idejom o uvođenju garantnog umesto Razvojnog fonda? Da li ste o ovoj temi diskutovali sa predstavnicima resornih ministarstva, ili NBS?

– Razgovarali smo sa predstavnicima Ministarstva ekonomije i smatram da je osnivanje državnog garantnog fonda veoma dobra ideja. Pošto već imamo iskustva u vezi s tim, koja se uspešno sprovode u drugim zemljama, poput Italije, razmenili smo mišljenja sa predstavnicima Vlade Srbije. Pored toga, razgovarali smo o načinima na koje se ovaj uspešan sistem može primeniti u Srbiji. Garantni fond će svakako predstavljati pozitivan podsticaj za oživljavanje kreditne aktivnosti s obzirom na to da će snositi jedan deo rizika za kredite odobrene preduzećima. To takođe znači da će uvođenje ove institucije smanjiti rizik za banke i na taj način omogućiti formiranje nižih cena kredita.

Kurs dinara stabilan

* Sudeći prema vašim projekcijama, kako će se kurs dinara kretati sledeće godine? Da li smatrate da je izvodljivo da se inflacija u 2014. zadrži u okviru ciljanog raspona?

– Očekujemo da će se, zahvaljujući povećanom izvozu i prilivu stranih direktnih investicija, ovogodišnji trend relativno stabilnog kursa nastaviti i u 2014. Međutim, kurs će i dalje biti pod velikim uticajem globalnih faktora, pre svega neizvesnosti u vezi sa monetarnom politikom centralne banke Sjedinjenih Država koja u prvom kvartalu 2014. godine može da dovede do pojačanih pritisaka na depresijaciju dinara, ali i ostalih valuta. Međutim, s obzirom na to da NBS ima dovoljno deviznih rezervi za sprečavanje većih depresijacija dinara, uvereni smo da će ti uticaji biti ograničeni. Kada je inflacija u pitanju, verujemo da bi, ukoliko kurs ostane relativno stabilan, niži troškovi proizvodnje hrane i slaba domaća tražnja trebalo da zadrže inflaciju u ciljanom rasponu.