Foto: Pexels/Anna TarazevichSvaki pedeseti zaposleni u Evropskoj uniji prijavio je najmanje jednu povredu na radu tokom 2020. godine, a sa rizicima po mentalno zdavlje se suočava gotovo polovina radnika, pokazuju podaci Eurostata.
Tačniji 2,4 odsto onih koji su tokom te godine bili u nekoj vrsti radnog odnosa imalo je nezgodu, što je manje od 2,8 procenata koliko ih je bilo 2013.
Kako se navodi, deo objašnjenja može biti i aktuelna pandemija, koja je dovela do zaustavljanja brojnih poslova.
Kategorije zanimanja sa najvećim udelom ljudi koji su prijavili nesreću na radu na nivou EU u prošloj godini su zanatski i srodni radnici 4,4 odsto, a slede ih fabrički radnici i montažeri, kao i zaposleni u poljoprivredi i ribarstvu sa po 3,4 procenta. Među angažovanima na nekvalifikovanim poslovima povredu je doživeo svaki 33.
Za 13,2 odsto radnika na nivou EU nepravilan položaj tela ili položaj koji izaziva umor bio je najozbiljniji faktor rizika za fizičko zdravlje na poslu. Zatim slede aktivnosti koje uključuju snažnu vizuelnu koncentraciju (10 odsto), rukovanje velikim opterećenjima (9,1 odsto) i ponavljajući pokreti šakom ili rukom (8,7 odsto).
Umor i loš položaj su kao osnovne rizike naveli svaka sedma žena i svaki osmi muškarac, a sličan odnos je i kada se govori o rizicima od ponavljajućih pokreta. Sutuacija je obrnuta kada se govori o riziku od upotrebe mašine i alata. Dok je u tome opasnost video svaki deseti muškarac, to kao rizik navodi svaka 50 žena.
Da se suočavaju s rizicima po mentalno zdavlje ukazalo je 44,6 odsto zaposlenih u dobi od 15 do 64 godine. U 11 od 27 država članica, udeo ljudi koji prijavljuju mentalne rizike povezane sa radom premašio je polovinu svih zaposlenih.
U Švedskoj ih je 76,4 odsto, slede Grčka (69,1) i Luksemburg (67,4), a najmanje vrednosti su u Češkoj (33,8), Litvaniji (26,7) i Nemačkoj (25,8).
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
